LOV NA AZIJSKOG EL ČAPA: Prodaje drogu na tone, za jednu noć je u kazinu spiskao 66 miliona dolara, štite ga kikbokseri, a policija mu ne može ništa! (FOTO)

Ce Či Lop ili "azijski El Čapo" prvi je čovek narko kartela koji gospodari Azijom. O kakvom novcu je reč govori i to da su se pod kapom organizacije koju vodi okupili do juče krvni neprijatelji, da dvadesetak policija sveta pokušava da uhvati Cea, ali i da je prihod tako veliki da Ce može se bi da priušti da potroši 66 miliona dolara za jedno veče u kazinu.

Prema procenama kancelarije Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal (UNODC,) ovaj kartel u 2018. godini zaradio je osam milijardi dolara, s tim da su to okvirne procene, a pretpostavlja se da bi taj brojka mogla biti i 17,7 milijardi dolara. Takođe, UN-ova agencija procenjuje da kartel, koji drogu često krije u pakovanjima čaja, ima 40 do 70 odsto udela na regionalnom tržištu meta, koje se u poslednjih pet godina uvećalo najmanje četiri puta.

"Ce je El Čapo ili Pablo Eskobar"

Ovaj bum na tržištu izazvao je i ozbiljnu reakciju policije i službi bezbednosti, piše Rojters.

Ce (55) glavna je meta operacije "Kengur" koju predvodi australijska Federalna policije (AFP), a u kojoj učestvuje i 20 službi iz Azije, Severne Amerike i Evrope. To je do sada najveća operacija usmerena protiv azijskih kartela.

U dokumentima AFP-a u koje je Rojters imao uvid, 19 osoba označeno je kao cilj operacije, a Ce je identifikovan kao vođa kartela. Takođe, navodi se da je organizacija „povezana ili direktno uključena u najmanje 13 slučajeva trgovine drogom od januara 2015. godine". Dokument ne sadrži posebne detalje o slučajevima.

Neki istražitelji kažu da je opseg operacije takav da stavlja Cea u rang sa legendarnim šefovima latinoameričkih kartela.

"Ce Či Lop je u ligi El Čapa ili možda Pabla Eskobara", kaže Džeremi Daglas, predstavnik UNODC-a za jugoistočnu Aziju i Pacifik.

"T1"

Istraga Rojtersa pokazala je da je reć o velikoj međunarodnoj organizaciji.

Četiri od 19 vođa kartela Sam Gor sa liste AFP-a su kanadski državljani, uključujući i Cea, kojeg policija često naziva "T1" - glavnom metom. Ostali su iz Hong Konga, Makaaa, Tajvana, Malezije, Mjanmara, Vijetnama i kontinentalne

Kine.

Kartel je izuzetno bogat, disciplinovan i sofisticiran - na mnogo načina sofisticiraniji od bilo kojeg latinoameričkog kartela, kažu zvaničnici. Sam Gor snabdeva veće, raštrkanije tržišta i sarađuje sa raznovrsnijim nizom lokalnih kriminalnih grupa od latino kartela, uključujući japansku Jakuzu, bajkerske bande u Australiji i etničke kineske bande širom jugoistočne Azije. Mreža je takođe manje sklona nekontrolisanim ispadima nasilja od latino kartela, kažu u policiji.

Novac je toliko veliki da su dugotrajna, krvlju natopljena rivalstva među azijskim kriminalnim grupama sklonjena u stranu.

Ko je Ce?

Pored kontrasta između vrste droge koju preprodaju, postoji još jedna, ličnija, razlika između Ce Či Lopa i Hoakina "El Čapa" Guzmana ili Pabla Eskobara.

Zatvoreni šef meksičkog kartela i preminuli kolumbijski diler kokaina slavljeni su u pesmama, spotovima i na društvenim mrežama zbog svojih ekstravagantnih stilova života i ekstremnog nasilja. O Ceovom životu i karijeri otkriveno je jako malo. Za razliku od latino bosova, Ce je relativno diskretan - i dalje slobodan.

Ce Či Lop rođen je u provinciji Guangdong, na jugu Kine. Odrastao je u vreme kineske kulturne revolucije. Usred krvavih čistki, logora, prisilnog rada i masovnog gladovanja, grupa zarobljenih pripadnika Maove Crvene garde u južnom gradu Guandžou stvorila je bandu Veliki krug.

Ce je kasnije postao prvi čovek te grupe, kažu policajci sa kojima je Rojters razgovarao. Poput mnogih iz bande, preselio se u Hong Kong, a zatim je 1988. godine stigao u Kanadu.

Devedesetih godina prošlog veka, kretao se između Severne Amerike, Hong Konga, Makaaa i jugoistočne Azije. Tih godina, uspeo je da se uzdigne do srednjeg sloja krijumčarskog prstena koji je dilovao heroin iz Zlatnog trougla, regiona u kojem vlada bezakonje, gde se susreću granice Mijanmara, Tajlanda, Kine i Laosa.

Krajem devedesetih, 1998. godine, Ceu je pretila doživotna kazna na osnovu optužnice američkih vlasti. Okružni sudu Istočnog Njujorka proglasio ga je krivim za zaveru za uvoz heroina u Ameriku. U žalbi koju je njegov advokat podneo 2000. godine, Ce je molio za milost.

Njegovim bolesnim roditeljima bila je potrebna stalna briga, objasnio je. Njegov 12-godišnji sin imao je problema sa plućima. Prema sudskim dokumentima, Ce je pokazao "veliko pokajanje" zbog svojih zločina i obećavao je da će, ako bude oslobođen, pokrenuti svoj biznis i otvoriti restoran. Izgovori su izgleda upalili, pa je osuđen na samo devet godina zatvora, a proveo je kaznu uglavnom u zatvoru u Ohajo. U međuvremenu, kajanje je nestalo.

Povratak u igru

Nakon što je 2006. godine oslobođen, policija kaže da se vratio u Kanadu, gde je trebalo da bude pod nadzorom još četiri godine. Ipak, nejasno je kada se Ce vratio u Aziju, ali podaci pokazuju da je sa suprugom 2011. registrovao preduzeće, "China Peace Investment Group Company Ltd", u Hong Kongu.

Policija veruje da se Ce vrzo vratio u igru nakon izlaska iz zatvora. Ce je iskoristio veze u kontinentalnoj Kini, Hong Kongu, Makauu i Zlatnom trouglu i usvojio poslovni model koji se pokazao neodoljivim za njegove kupce, kažu policajci. Ako bi jednu od njegovih isporuka droga presrela policija, ona bi bila zamenjena bez dodatnih troškova ili su depoziti vraćani kupcima.

Njegova politika garantovanja isporuke bila je dobra za posao, ali to ga je takođe stavilo na radar policije.

66 miliona dolara za jednu noć

Cea u zemlji i inostranstvu štitili tajlandskih kikbokseri, navela su tri istražitelja AFP-a. Do osam je radilo za njega odjednom, a oni su redovno rotirani kao deo njegovog bezbednosnog protokola.

Ce bi svake godine priređivao raskošne zabave za rođendane u odmaralištima i hotelima sa pet zvezdica. Uživao je u privatnim avionima, bio čest posetilac azijskih kockarnica i voleo je da se kladi na konje.

"Verujemo da je on izgubio 66 miliona dolara za jednu noć na stolovima u Makauu", rekao je stariji istražitelj AFP-a.

UNODC procenjuje da azijsko-pacifičko maloprodajno tržište metova vredi između 30,3 i 61,4 milijarde dolara godišnje.

Kurir.rs/Rojters

Foto: Profimedia/Ilustracija