OTKRIO SAM ŽIVOT NA MARSU JOŠ PRE 43 GODINE, ALI NASA TO IGNORIŠE: Ovo je trenutak kad u životu naučnika Levina više ništa nije bilo isto!

Gilbert Levin bio je 1976. vođa dela projekta spuštanja sondi Meri Viking 1 i Viking 2 na Mars kojim se istraživalo ima li na toj planeti života.

O tome šta se događalo 1976. napisao je opširan članak za Sajentifik Ameriken.

"30. jula 1976. LR je poslao svoje inicijalne rezultate s Marsa. Čudesno, bili su pozitivni. Kako je eksperiment dalje napredovao, pristigla su četiri pozitivna rezultata. Oslanjala su se na pet pozitivnih kontrola koje su poticale od Vikingove letelice koja je sletela oko 6.500 kilometara dalje. Podaci su govorili da je registrovana izmena gaosva mikroba na Crvenoj planeti. Podaci su bili vrlo slični LR testovima sprovedenim ranije na Zemlji", napisao je Levin.

Radilo se o tome da je Viking 2 namerno sleteo na dovoljno veliku udaljenost od mesta gde je sleteo Viking 1 baš zato kako bi ono što registruje aparatura u jednoj sondi, može prekontrolisati i aparatura u drugoj.

Sonda je u svoju minijaturnu laboratoriju, konstruisanu za tu svrhu, uzela uzorak tla s Marsa i potom ga u zapečaćenoj komori "zalila" vrlo razređenom mešavinom hranjivih materija, prilagođenih uslovima nivoa života za kakve se pretpostavljalo da su vladali u vreme začetaka života na Zemlji.

Razlika je bila jedino što je ugljenik u molekulima hranjivih materija bio zastupljen kao 14C. Naučnici su čekali i grizli nokte da vide šta će se pojaviti u vazduhu u toj komori.

Kad su prethodno istu stvar radili na zemlji, u vazduhu se pojavio 14CO2, što im je bio znak da su mikrobi "pojeli" svoju dozu ugljenika i oslobodili ugljen dioksid očito s istim izotopima ugljenika.

Trenutak posle kog u životu Gilberta Levina više ništa nije bilo isto, bilo je kad su im iz Vikinga, i 1 i 2, na Zemlju počeli da stižu podaci o tome da je i tamo došlo do pojave 14CO2 u komori za ovaj eksperiment.

To je trebalo da bude dokaz da na Marsu postoji jednostavan život. Ali, stvari ipak nisu išle po planu.

"Kada Vikingov 'Eksperiment molekularne analize' nije uspeo da dokaže organske materije, temelj života, NASA je zaključila da je LR pronašao materije koje oponašaju život, ali ne i sam život. Neobjašnjivo, u naredne 43 godine od Vikinga, nijedna od NASA-inih sondi koje su se spuštale na Mars nisu sa sobom nosile instrumente za detekciju koji bi nastavili da istražuju na osnovu ovih uzbudljivih rezultata", napisao je Levin.

NASA je svih narednih godina istraživala da li je Mars ikada u svojoj prošlosti bio pogodan za život otprilike onako kako je to bila ili jeste Zemlja, uz plan da, ako bi takve dokaze pronašli, da takve uzorke onda pošalju s Marsa na Zemlju.

Problemi s rezultatima Levinovog LR-a uglavnom se svode na to da naučnici nisu mogli da se slože može li i na koji način do istih rezultata doći i u navodno sterilnim uslovima na Marsu. Što se Levina tiče, jednom kad se rasprava svede na spekulaciju, cela stvar pada u vodu.

Glavni problem bio je što NASA tada, 1976, nije pronašla organsku materiju i očigledno je to bio ključan razlog zašto Levinove rezultate nisu uzeli kao dokaz ili barem ozbiljnu indikaciju da na Marsu zaista ima života. Kolike su uopšte šanse da je Mars sterilan, a kolike su šanse da tamo ima života?

"Život na Marsu činio se teško dokaziv. S druge strane kad bi Mars bio sterilan, to bi bilo blisko čudu. NASA-in naučnik Kris Mekej jednom je rekao da Zemlja i Mars uzajamno 'pljuckaju' jedno drugo već milijardama godina. To znači, svaki put kad neka kometa ili veliki meteorit udari u neki od ta dva tela, nešto od izbačene materije s površine planete biva izbačeno u svemir. A potom male količine tog materijala doputuju i do druge planete, moguće noseći sa sobom mikrobiološke 'auto-stopere'", napisao je Levin.

Nijednom njegovom argumentu nema šta da se prigovori. Da bi takvi mikroorganizmi mogli da prežive na Marsu, dokazano je više puta u laboratorijama na Zemlji. Čak i to da su neki mikrobi sa Zemlje sposobni da prežive određeno vreme u otvorenom svemiru na Međunarodnoj svemirskoj stanici. Pritom nije bila reč samo o pukim bakterijama ili sporama gljiva, nego i vrlo složenim oblicima života, primera radi, o tzv. vodenim medvedima, sićušnim, ali relativno vrlo složenim životinjicama, spektakularnih sposobnosti preživljavanja.

Kurir.rs/Express.hr
Foto: AP/Ilustracija