MISTERIJA SELA U POLJSKOJ: Već 10 godina nijedna porodica nije dobila muško dete, a evo šta naučnici kažu o ovom fenomenu! (VIDEO)

U selu Mijejske Odrzanske u Poljskoj već skoro 10 godina rađaju se isključivo bebe ženskog pola. U ovom malenog mestu koje se nalazi na jugu Poljske, blizu granice sa Češkom živi svega 300 ljudi. U protekloj deceniji rođeno je 12 beba, od toga nijedan dečak.

Predsednik mesne zajednice Rajmund Friško, inače otac dve ćerke, ponudio je novčanu nagradu prvom bračnom paru koji postanu roditelji dečaka.

"Toliko su mediji pisali o nama da sam čak i razmišljao da nazovem ulicu po imenu prvog sledećeg rođenog dečaka. To bi definitivno bio lep poklon. Posadićemo hrast i imenovaćemo ga po njemu", rekao je Friško za britanski Telegraf.

Zašto se u ovom selu rađaju samo devojčice?

Pol bebe zavisi od toga da li sperma njihovog oca nosi X ili Y hromozom. X hromozom kombinuje se sa istim takvim hromozomom majke i u tom slučaju nastaje ženski pol deteta (XX). Sa druge strane, ukoliko se Y hromozom oca ukombinuje sa X hromozomom majke nastaje dečak (XY). Ukoliko pak muškarac ima jednak broj X i Y hromozoma, verovatnoća je 50:50 da će beba biti dečak ili devojčica.

Ovakav slučaj zaintrigirao je i naučnike koji su pokazali interesovanje za ovo selo, ali do sada konkretnog istraživanja o genetici stanovništva nije bilo.

Moguće je, međutim, da bi ovo mogla da bude samo slučajnost, u šta veruje Krejg Anderson, profesor statistike na Univerzitetu u Glazgovu.

"Ako pretpostavimo da postoji otprilike 50:50 šansi da parovi imaju dečaka ili devojčicu, on procenjuje da je verovatnoća da se u ovom selu rodi 12 uzastopnih devojčica 1/4096. To je teoretski gledano vrlo mala šansa, ali u praksi bilo koji uzastopni sled dečaka ili devojčice jednako je verovatan", rekao je profesor.

"Dakle, verovatnoća da će se u poljskom selu roditi 12 uzastopnih devojčica je 1/4096, ali isto su takve šanse da će od 12 novorođenčadi koji budu dolazili na svet biti šest devojčica i šest dečaka, po redosledu: dečak-devojčica-dečak-devojčica",dodao je on.

Anderson zaključuje da je ljudski mozak zapravo loš u računanju ideje nasumičnosti i verovatnoće paradoksa. Ukoliko opazimo bilo kakvu slučajnost slučajnost, napominje Anderson, imamo snažnu tendenciju ka tome da otkrijemo "kako i zašto", iako u ponekim situacijama odgovora nema.

Kurir.rs/IFC science

Foto: Profimedia