Izaći ponekad, sesti se u kafić, popiti kafu i uz to pojesti kolač - to mu nedostaje, kaže Nemac Hans Rudolf V.

Dok je bio mlađi i radio nije mogao ni da pomisli da bi jednog dana odlazak u kafić mogao da postane luksuz koji ne može da priušti.

Ipak, otkako je u penziji ovaj 77-godišnjak svoje vreme uglavnom provodi kod kuće sa svojom suprugom. Sa čipkastim zavesama na prozorima i dvosedu s kariranom presvlakom njihov stan u Bonu deluje kao tipičan mali stan nemačkih penzionera.

Ali po nečemu se njih dvoje ipak razlikuju: na raspolaganju imaju manje novca od većine drugih penzionera. U pravilu imaju tek za pokrivanje osnovnih potreba: za hranu, režije i osiguranja.

profimedia0324087488.jpg
Profimedia 

"Moja supruga je imala jednu operaciju na glavi i više ne jede toliko kao ranije. A i ja sam imao neke operacije i sada manje jedem. Tako uspevamo da sastavimo kraj s krajem", rekao je Hans.


Hans mesečno prima 335 evra penzije. To je otprilike trećina onoga što u Nemačkoj važi kao granica siromaštva. A radio je celog života. Prvi posao, odmah nakon škole, pronašao je u jednoj banci, kasnije je radio kao taksista i domar. Kada se sa 65 godina penzionisao odmah je poslao zahtev za dodelu socijalne pomoćii, takozvanog "osnovnog osiguranja" (Grundsicherung).

Siromaštvo u starosti

To su davanja kojima nemačka država pokriva razliku između stvarnog iznosa penzije i zakonski određenog minimalnog iznosa socijalne pomoći. Taj minimalan iznos stoji na raspolaganju svakom građaninu Nemačke - bez obzira na to je li i koliko uplaćivao u nemačke socijalne sisteme ili nije.

Od tada Centar za socijalni rad plaća najamninu za dvosobni stan bračnog para V. Uz to, njih dvoje dobijaju još i 300 evra za plaćanje računa, pre svega struje i grejanja.

profimedia0195685853.jpg
Profimedia 


Nisu jedini koji se nalaze u takvoj situaciji. Prema podacima Nemačkog instituta za istraživanje privrede (DIW) ima gotovo 17 odsto penzionera i penzionera koji su nekad radili kao državni službenici (ove dve grupe se u Nemačkoj razlikuju po statusu) koji su ugroženi siromaštvom. A u studiji objavljenoj sredinom ove godine autori procenjuju da bi u sledećih 20 godina njihov broj mogao da se poveća na 21,6 odsto.

Kako bi se to izbeglo, predstavnici velike koalicije u Nemačkoj (demokršćanska Unija CDU/CSU i socijaldemokrate, SPD) dogovorili su se o uvođenju tzv. osnovne penzije u zemlji.

profimedia0390771969.jpg
Profimedia 

Osnovna ideja: svako ko je najmanje 35 godina redovno uplaćivao zakonski propisane doprinose trebalo bi od 2021. da dobija penziju koja je barem deset odsto viša od iznosa osnovnog osiguranja. I to bez obzira koliki je bio iznos njegovog penzionog osiguranja.

Kako provesti starost u dostojanstvu?


Projekat "osnovne penzije" je baš i namenjen ljudima kao što su Hans Rudolf V., koji su radili čitav život.

Sadašnja velika koalicija je već treća vlada koja se bavi tim pitanjem, ali do realizacije nikad nije dolazilo jer su se uvek pojavljivale neke razlike među koalicionim partnerima.


Sada je pronađeno kompromisno rešenje: prihodi će se proveravati, ali se u tu proveru neće uključivati imovina s kojom osoba raspolaže i neće se uzimati u obzir finansijska situacija celokupnog domaćinstva.

Hans Rudolf V. kaže da je njemu svejedno hoće li se ta provera obavljati ili neće. On već i sada nadležnim službama mora svoje finansijsko stanje da stavi u potpunosti na uvid, kako bi dobio osiguranje. Njemu je najvažnije da mu konačno ostane nešto novca nakon što podmiri osnovne troškove.

A dobro bi bilo i da više ne mora da ide u Centar socijalni rad.

"Mene nije sramota što dobijam to osnovno osiguranje, ali ipak je to melo neugodno kada kažem da dobijam socijalnu pomoć", rekao je.

I on ponekad mora da se obrati humanitarnim organizacijama kada mu treba nešto odeće ili nešto za kuću što od svojih primanja ne može da kupi.

Najvažnije mu je, međutim, da on i njegova supruga ne žive izolovani od sveta. Imaju decu, unuke i praunuke koji ih često posećuju. Ali ipak bi ga radovalo da mu od osnovne penzije, koja bi trebalo da bude uvedena od 2021. godine, ostane nešto novca u džepu.

"Pa da, jasno, onda bih sa suprugom izašao u grad. Mi već dugo nismo bili tamo", kaže Hans Rudolf V.

Kurir.rs/Dojče vele
Foto: Profimedia/Ilustracija