MISTERIJA BERMUDSKOG TROUGLA REŠENA U JAPANU: Dugo se verovalo da se radi o legendi, a onda je pronađen DOKAZ (VIDEO)
Bermudski trougao, poznat i kao Đavolji trougao, slabo je definisan region u Severnom Atlantskom okeanu, gde je nestao niz letelica i brodova. U blizini ovog takozvanog trougla je jedna od najtraženijih brodskih ruta na svetu, koju plovila često koriste za luke u Americi, Evropi i na Karibima.
Nestanci su pripisivani gusarima, paranormalnim pojavama ili čak džinovskoj hobotnici - čiju su legendu mornari prenosili stotinama godina.
Međutim, možda to nije bilo previše pogrešno. 2005. godine, morski biolozi Cunemi Kubodera i Kioiči Mori snimili su džinovske lignje u tim vodama, koje su agresivno napadale mamce.
„U oktobru 2005. godine, japanski naučnici otkrili su zapanjujuće otkriće na obali Tokija, u blizini ostrva Bonin. Džinovsku lignju dugačku oko 9 metara. Istraživači iz Japanskog nacionalnog muzeja nauke identifikovali su to stvorenje kao Arhoteutis - retku vrsta koja napada mamac ekstremnom silom i nasiljem.“
Bermudski istraživač Rob Simon smatra da otkriće dokazuje da se nešto slično moglo kriti u bermudskim vodama. On je 2007. rekao: „Legenda o džinovskoj lignji nije legenda - one postoje - neke od njih duge preko 150 metara, ako možete to da zamislite. Ne znamo šta se nalazi u dubinama okeana, ovo bi moglo biti džinovsko stvorenje posebno za ovaj deo okeana. Možda su njegovi izvori hrane tamo, ne znamo, ali to bi moglo objasniti misteriozni nestanak nekih brodova."
Dr Džef Marliave, stručnjak za hobotnice iz Akvarijuma u Vankuveru, objasnio je zašto hobotnica ne bi mogla da nastanjuje takve vode. Međutim, on nije isključio mogućnost džinovske lignje, dodavši: „Džinovska hobotnica se javlja samo u severoistočnom Tihom okeanu, vrsta hobotnice koja bi se mogla pojaviti u regionu Bermudskog trougla bila bi vrlo mala vrsta i nalazila bi se blizu obale".
Ipak, svakako ne u centralnom delu Bermudskog trougla, koji je u osnovi ima peščano dno. „Sada kada ljudi govore o divovskim hobotnicama koje napadaju čamce, to verovatno potiče iz tih vrlo starih priča iz vremena istraživanja kitolova i jedrenjaka, kada su na gravurama prikazane nekakve životinje koje napadaju male čamce", navodi.
"Najverovatnije ovo nije bila hobotnica, jedina vrsta koja bi mogla da napadne mali čamac bila bi srodnica hobotnice, džinovska lignja", zaključuje se
Kurir.rs/Express.co.uk Foto: Profimedia
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore