Istraživači su u stvarnom vremenu posmatrali kako se jezero na površini debelog leda na Grenlandu za samo nekoliko sati prazni kroz duboke pukotine. Naučnici veruju da će ovaj fenomen biti češći zbog klimatskih promena.

Sloj leda na Grenlandu može biti debeo kilometar, a leti je uobičajeno da se deo površine otopi i stvori jezero. Ta jezera mogu da pronađu pukotinu u ledu, prošire je pod pritiskom i stvore veliki otvor koji se spušta do dna ledene kape kilometar niže.

Fenomen je teško direktno posmatrati, ali su glaciolozi istraživačkog instituta Skot Polar, u sastavu univerziteta u Kembridžu, imali sreće kad su u julu 2018. došli na glečer Stor na zapadu Grenlanda.

Nekoliko dana od dolaska, dve trećine jezera ili gotovo pet miliona litara nestali su za pet sati s površine i propale u tlo. Na snimcima iz vazduha koje je pre i posle napravio dron vidi se velika tamno plava elipsa koja se sužava u manji svetlo-plavi krug manje dubine.

"Bespilotna letelica nam pomaže da načinimo visokokvalitetne snimke na područjima koja nisu bezbedna za naučnike", rekao je Tom Čadli, doktorand i pilot drona.

epa-gren01-epa-nasalinette-boisvert-handout.jpg
EPA 

Glečer Stor se pomeri 600 metara za godinu dana. Naučnici su videli da naglo pražnjenje jezera na neko vreme povećava brzinu pomeranja glečera s dva na oko pet metara dnevno.Voda koja prolazi ispod leda, naime, "podmazuje" glečer.

Još više iznenađuje što je voda na nakoliko sati podigla ogromni sloj leda za 55 cm, kažu naučnici.

"Led debeo kilometar podignut za pola metra, možete zamisliti koliki je pritisak za to potreban", rekao je Čadli.

Svrha istraživanja objavljenog u ponedeljak u časopisu PNAS jeste da opširnije opiše nastanak tih ogromnih pukotina koje postaju "auto-putevi" po kojima voda s površine teče u bazu kape, što može da ubrza pomeranje glečera.

"Količina vode koja se prazni iz jezera može se povećavati na novim lokacijama za koje dosad nismo znali", upozorio je Tom Čadli.

Kurir.rs/N1
Foto: EPA