Evropska komisija je u maju 2018 podnela Evropskom sudu pravde tužbu protiv Nemačke i još pet zemalja EU zbog zagađenja vazduha. To je alarmiralo nemačke vlasti da počnu sa programima i podsticajima smanjenja emisije štetnog vazduha, a mnogi nemački gradovi odlučili su da građanima ponude besplatan prevoz.

Tako su stanovnici Hanovera prve subote u decembru mogli besplatno da koriste javni gradski saobraćaj a neke ulice na užem području grada su bile čak zatvorene, kako bi autobusi i tramvaji brže stizali do cilja. Porast broja putnika se nije primećivao jer je na ulicama bilo više tramvaja i autobusa nego inače.

Regionalni načelnik za saobraćaj, Ulf Birger Franc, procenjuje da je taj akcioni dan koštao oko 600.000 evra. Skupo, ali uspešno: prema prvim saznanjima, javni prevoz je imao 60 odsto više putnika. Zeleni gradonačelnik, Belit Onaj, pozdravlja taj rezultat, ali načelnik Franc naglašava da je to bio eksperiment a ne i dugoročno rešenje. Prigradski saobraćaj bi u budućnosti trebalo da se dalje širi – i da postane atraktivniji, ne samo po ceni.

Lukas Blok sa instituta Fraunhofer kaže da komfor, pouzdanost i domet imaju veliku ulogu jer kada su tramvaji prepuni i kasne onda nije tako važno to što je vožnja gratis.

To pokazuju i druge gradske inicijative, na primer, karta od 365 evra za godinu dana koja je uvedena u Bonu još prošle godine – vožnja gradskim prevozom košta tako jedan evro na dan. Ali, od 17.000 dosad je prodato samo 6.500 karata. Kritičari naglašavaju da oni koji svakog dana idu na posao u drugi grada nemaju koristi od toga i da je za takve zaposlene automobil još uvek najatraktivniji. Prema Saveznom zavodu za statistiku, svakog dana 60 odsto takvih ljudi na posao se vozi automobilom, a nešto manje od 50 odsto njih vozi više od 10 kilometara do radnog mesta. Povoljna karta za prevoz koja važi samo u jednom gradu, za njih je potpuno neinteresantna.

U samim gradovima se situacija ionako menja. „U velikim gradovima opada broj mladih sa vozačkom dozvolom", naglašava Blok. To je, između ostalog, posledica situacije u kojoj javni prevoz vozi kako treba a bicikl je takođe dobra alternativa. Ali, u unutrašnjosti je situacija drugačija. I tamo bi ponuda besplatnog prevoza bila bez efekta, jer autobusi i prigradski vozovi voze mnogo ređe i neka mesta nisu dobro povezana sa okolinom. Tu bi bio bolji šatl-sistem, kaže Blok. Neka vrst minibusa bi mogla da vozi određenim putem 1. reda, i da ulazi u sela samo kada ima potrebe za tim, a to bi putnici mogli da jave mobilnim telefonom.

I Minster i Karlsrue nude besplatan gradski prevoz subotama u decembru. Doduše i ta dva grada su za tu priliku pojačala kapacitete prevoza. Za profesora Andreasa Knijea iz Naučnog centra za socijalna istraživanja u Berlinu postoji još jedan važan aspekt a to su državne subvencije za automobile.

"Tek kada dizel više ne bude subvencionisan sa osam milijardi godišnje a parkiranje u gradovima postane skuplje, imaćemo ravnopravnu situaciju".

Prigradski saobraćaj mora postati atraktivniji, jer vazduh u gradovima mora postati čistiji. Za to - pored cene i komfora, blizina i pouzdanost takvog saobraćaja moraju postati atraktivniji. Pri tome ne treba zaboraviti da automobil ima važnu ulogu i da on mora istovremeno učinjen neatraktivnijim.

(Kurir.rs/Dw.com/Foto: Profimedia)