Ubedljivi pobednik izbora u Velikoj Britaniji Boris Džonson dva puta je bio u Beogradu - prvi put 1999. godine, kada je kritikovao NATO bombardovanje SRJ, potom pre tri godine, radi promocije svoje knjige o Čerčilu, na kojoj mu je govorio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

U Beogradu je 1999. godine bio kao novinar i jedan je od retkih predstavnika medija sa zapada koji je oštro kritikovao NATO.

Ajriš tajms je svojevremeno pisao da je Džonson u tekstovima dokumentovao civilne žrtve NATO, uključujući smrt trogodišnje Milice Rakić koju je 17. aprila 1999. u Batajnici ubio geler bombe.

Kasnije je Džonson često Srbiju koristio kao argument protiv odluke britanske vlade da podrži invaziju na Irak u martu 2003.

Kada je došao u Beograd, u novembru 2016, zbog promocije knjige "Faktor Čerčil - kako je jedan čovek stvorio istoriju", susreo se sa Aleksandrom Vučićem, tada premijerom, i primetio da je "fasinantno koliko se Srbija promenila".

Promocija ove knjige zasmetala je laburistima, koji su čak tražili pokretanje istrage protiv Džonsona, u to vreme bio ministar spoljnih poslova.

Za Džonsona se nikako ne može reći da je tipičan političar, o čemu svedoče i njegov izgled i ponašanje.

Njegova kontroverzna ličnost i nekonvencionalnost, možda, mogu da se objasne i njegovim korenima - otac mu je, naime, turskog porekla, pradeda je bio Osman Kemal, koji se pokrstio kao Vilfred Džonson, dok je njegova baka potomak vanbračne veze kralja Džordža Drugog što ga dovodi u rođačke veze sa velikim brojem plemića.

Pristalice ga vide kao duhovitog, popularnog i privlačnog. Kritičari i iz levih i iz desnih krugova optužuju ga za elitizam, neiskrenost, lenjost i upotrebu rasističkog i homofobičnog jezika.

Pre nego što je uplivao u političke vode, Džonson je radio i druge poslove.

Nakon što je diplomirao klasične nauke na Univerzitetu u Oksfordu, u Londonu se zaposlio kao savetnik za menadžment, ali je dao otkaz posle samo nedelju dana.

Karijeru je započeo kao novinar, a ne kao političar, ali je ubrzo upao u nevolju.

Počeo je da radi u londonskom Tajmsu, gde je izazvao skandal kada je napisao članak o arheološkom otkriću palate Edvarda Drugog.

Džonson je izmislio izjavu za koju je lažno tvrdio da je dobio od istoričara Kolina Lukasa, inače svog kuma. Zbog toga je dobio otkaz.

To ga nije sprečilo da bude uporan i nastavi da se bavi novinarstvom. Postao je antievropski orijentisan, zabavan i oštar novinar, a njegovi tekstovi snažno su uticali na rastuće evroskeptične stavove britanske desnice.

Boris Džonson je bio gradonačelnik Londona od 2008. do 2016. godine, naredne dve godine bio je na mestu ministra spoljnih poslova Velike Britanije, a 24. jula ove godine izabran je za premijera.

Svetski mediji su ga opisivali na razne načine - da teži da bude novi Čerčil, da je mešavina Ričarda Trećeg, Čerčila i Trampa, koji je, inače, podržao Džonsona u trci za naslednika Tereze Mej.

Zbog te podrške, kontroverznih odluka i izjava, a i sličnosti u frizurama, Džonsona su prozvali i "engleski Tramp".

Poznat je i po podršci Bregzitu, a sa ovom ubedljivom pobedom, najvećom od pobede "čelične lejdi" Margaret Tačer, otvorila su mu se vrata da "razvod" sa Evropskom unijom dovede do kraja i izvede zemlju iz bloka do 31. januara 2020.

Pobornik je razvoja zelenog privrednog sektora i promoviše zaštitu okoline, vožnju bicikla....

Kao kontroverzna ličnost nije mogao da izbegne da bude akter različitih skandala - prošle godine se našao u centru pažnje javnosti, kada se saznalo da ga je supruga Marina Viler, advokat, pisac i kolumnista, nakon 25 godina braka izbacila iz kuće zbog preljube.

To mu, inače, nije bio prvi put - britanski mediji pisali su o njegovih pet afera.

Razveo se nakon što je otkrivena njegova afera sa Keri Sajmonds, a novi skandal je izbio kada su komšije pozvale policiju zbog svađe u kući njegove devojke, u kojoj su boravili.

Boris Džonson je rođen 19. juna 1964. godine u Njujorku kao Aleksander Boris de Pfefel Džonson.

U Njujorku je provo prvih nekoliko godina života, a ime je skratio na Boris.

Kurir.rs/Tanjug

Foto: Profimedia