NAJPOZNATIJI DIKTATORI NA SVETU SU VLADALI OVIM DRŽAVAMA KAO STRANCI: Evo kako su uspeli da osvoje apsolutnu moć! VIDEO

Tokom istorije bilo je dosta autokrata (diktatora) koji su vladali i širili svoj uticaj dugi niz godina. Mnogi od njih uspeli su da osvoje apsolutnu vlast u državama u kojima se nisu rodili, već su poreklo vodili iz drugih zemalja.

Rođen je na Korzici kao Napoleone di Buonaparte, samo nekoliko meseci kako je Francuska preotela ostrvo na Mediteranu od slobodnog grada Đenove. Mladost je proveo na području koje je kontrolisala Francuska i njenu vlast doživljavao je kao okupaciju. Napoleonov je materinji jezik korzikanski, a kao dečak naučio je italijanski. Kada je napunio devet godina, otišao je na školovanje u kontinentalni deo zemlje gde je naučio francuski jezik.

Zadržao je korzikanski naglasak i često bio na meti vršnjaka koji su mu se rugali. Čak su kasnije i vojnici kojima je komandovao ismijavali njegov naglasak.

U tinejdžerskim danima sanjao je nezavisnost Korzike. Godine 1786. napisao je da su njegovi sunarodnici okovani lancima, a Francuze optužio za pljačku i kvarenje naroda Korzike.

Napoleon je doživeo preobražaj nakon Francuske građanske revolucije 1789. godine. Kada je njegova porodica 1793. godine zbog političkih sukoba napustila otok, u potpunosti je okrenuo leđa korzikanskom pokretu za nezavisnost.

"Mali kaplar" je od tog trenutka sebe smatrao Francuzom. Prekinuo je sve veze sa svojim italijanskim poreklom i ime promenio u Napoleon Bonaparta. Usledio je uspon mladog vojskovođe. Godine 1799. preuzeo je vlast nakon državnog udara i započeo osvajačke pohode širom Europe.

Adolf Hitler

Rođen je u malom austrijskom gradu blizu Nemačke. Kao mladić je mnogo putovao i vreme provodio sa obe strane granice. Nakon neuspešnih pokušaja da postane umetnik, 1913. godine odlučuje napustiti Beč i Austriju. Neki istoričari tvrde da je to napravio kako bi izbegao vojni rok u multietničkim jedinicama vojske Austro-Ugarskog Carstva.

Hitler je tokom Prvog svetskog rata bio vojnik Nemačke. Kasnije je govorio da se "uvek osjećao kao Nemac, nikada kao austrijski državljanin". Pridružio se političkim aktivistima s kojima će kasnije osnovati Nacionalsocijalističku nemačku radničku stranku. Nakon Hitlerovog državnog udara u Minhenu završio je na robiji. Nemačke su tada htele da ga deportuju u domovinu, ali austrijska vlada odbacila je zahtev.

Hitler je po izlasku iz zatvora trebao da spreči svoju deportaciju iz Nemačke. Odrekao se austrijskog državljanstva 1925. godine. Sledećih sedam godina živeo je kao apatrid, a Nemac postaje 1932. neposredno pre kandidature za predsedničke izbore.

Tada su nacisti držali vlast samo u gradu Braunšvajgu, gde su bili deo koalicijske vlade. Hitler je tamo počeo da radi kao državni službenik pa mu je automatski dodeljeno nemačko državljanstvo.

1933. godine je postao nemački kancelar.

Josif Staljin

Rođen je 1878. godine kao Josif Visarionovič Džugašvili. Upravo tada je poslednji deo njegove domovine Gruzije priključen Ruskom Carstvu. Džugašvili je potekao iz siromašne porodice. Kao mladić govorio je gruzijski, a revolucionarni marksizam prihvaća tokom školovanja u crkvenoj školi. Ruski je počeo da uči u tinejdžerskim danima od sinova lokalnog sveštenika. Nije izgubio karakteristični naglasak, baš kao ni Napoleon.

Džugašvili je kao većina mladih Gruzijaca negodovao jer se u školi govorilo na ruskom. Bio je opčinjen gruzijskom literaturom, posebno pričama o velikom kavkaskom razbojniku Kobi koji se borio protiv Rusa. Njegov je prijatelj posvedočio da je Staljina impresionirala borba za slobodu gruzijskog naroda.

Ubrzo će prestati da podržava gruzijsku nezavisnost od Rusije. Želeo je da formira gruzijsku marksističku stranku, a da bi u tome uspeo morao je zadržati dobre odnose sa ruskim boljševicima.

Tada se u potpunosti okreće Rusiji. Godine 1912. sebi daje ime Staljin - po ruskoj reči koja je sinonim za čelik. Napisao je esej u kojem tvrdi da Gruzijci nisu nacija i predložio priključenje Gruzije "tekovinama više kulture".

Godine 1921. Staljin pokreće invaziju na Gruziju. Svoju domovinu prepustio je boljševicima i tako okončao kratko razdoblje gruzijske nezavisnosti. Dve godine kasnije u krvi je ugušio antisovjetski ustanak.

Tokom Staljinovih čistki, Gruzija je propatila više nego bilo koja druga sovjetska republika. Hiljade je službenika ubijeno, uključujući i 425 od 644 delegata koji su učestvovali na Desetom stranačkom kongresu 1937. godine.

Staljinovi sunarodnici našli su se među milionima ljudi koje je diktator proterao u zabačene delove Sovjetskog saveza. Tokom Drugog svetskog rata 100.000 Mešketa deportirano je iz Gruzije u Središnju Aziju. Hiljade ljudi umrlo je tokom puta, piše History.

U danima kada je osećao nacionalni ponos, najpoznatiji Gruzijac podržavao je rusku kulturu i uticaj. Govorio je da je Rusija "najrevolucionarnija zemlja SSSR-a s izraženim socijalističkim identitetom". Tokom mandata naredio je učenje ruskog jezika u svim školama širom SSSR-a. Rusi su dobivali najvažnija mesta u državnom aparatu, a sebe je upoređivao s carevima Ivanom Groznim i Petrom Velikim.

Usprkos zlodelima koje je počinio prema vlastitom narodu, čak 45 posto Gruzijaca ima pozitivan stav prema Josifu Staljinu.

Katarina Velika

Sofija von Anhalt-Zerbst bila je ćerka nemačkog princa. Odrasla je u Pruskoj, u mestu koje danas pripada Poljskoj. Godine 1741. njena daleka rođaka Jelisaveta preuzima vlast u Rusiji nakon državnog udara. Sofijina majka brzo stupa u kontakt s novom caricom. Jelisaveta je dovela četrnaestogodišnju Sofiju u Rusiju i priprema je da bude nevjesta svog nećaka, naslednika na prestolju Petra III Fjodoroviča.

Sofija nije gubila vreme i vrlo je brzo naučila ruski jezik. Prihvatila je rusku kulturu, a potom i pravoslavlje. Kada se teško razboljela, umesto luteranskog pastora želela je ispovest kod pravoslavnog sveštenika. Godine 1744., usprkos protivljenju svog oca, napustila je luteranstvo i preuzela pravoslavlje. Na krštenju je dobila ime Katarina (Ekaterina na ruskom) po Jelisavetinoj pokojnoj majci. Potom se venčala s Petrom, a njihov je brak bio pun neprilika.

Kada je Petar III Fjodorovič stupio na presto iz državnog establišmenta eliminisao je crkvene vođe, vojne službenike i aristokraciju. Katarina se bojala razvoda i skovala je dvorsku zaveru. Petar je svrgnut s vlasti, a potom i ubijen. Na presto dolazi Katarina, a njena vladavina Rusijom trajala je više od 30 godina. Ostaće zapamćena kao imperatorka koja je proširila granice Rusije na štetu Poljske i Osmanskog Carstva.

Katarina nije bila jedina ruska carica koja se rodila van ove zemlje. Njen suprug Petar odrastao je u sadašnjoj Nemačkoj, kao i engleski kraljevi Džordž I i Džordž II. Kralj Vilim III Oranski detinjstvo je proveo u Holandiji.

Kurir.rs/Klix.ba

Foto: Profimedia