Istorija časne glave Svetog Jovana Krstitelja i Preteče Gospodnjeg (bilo je tri obretenja), nije jednostavna i štaviše nije u potpunosti jasna. Italija, Francuska, Sirija, Grčka, Jermenija, svaka od ovih zemalja je rekla da su zadržali pravu glavu Jovana Krstitelja.

Značenje Jovana Krstitelja za vernike je uvek bilo od veoma velike važnosti. Nakon Bogorodice, on je svetac kome je posvećen najveći broj verskih praznika, i štaviše, to je jedini svetitelj čije rođendan se slavi od Crkve. Posebna pažnja posvećena je Krstitelju u Jevanđelju, a mnogi njegovi savremenici, konstatovali su je da je u 30 godini, prvog veka, Jovan Krstitelj bio vrlo poznat svetac, što je izazvalo veliki odjek. Stoga, mošti Svetog Jovana Krstitelja su uvek bile od velikog značaja, a njegova glava bila je od posebnog značaja relikvija jer se u Crkvi i proslavlja sva tri njena obretenja.

Postoji puno podataka o tome da se glava, ili deo glave, naprimer nalazi u manastiru Svetog Silvestra u Rimu, u džamiji Umejadskoj u Damasku (uzgred, Krstitelj je poštovan ne samo od hriš ćana, već i od muslimana - kao veliki pravednik ), u Nagorno-Karabahu u Jermeniji, na Svetoj Gori.

Ali ako govorimo o najverovatnijem mestu nalaženja svetinje, to je, katedrala Presvete Bogo-rodice u gradu Amiensu u Francuskoj. Iz prostog razloga što, od svih navedenih lokacija, u Amienu je vršeno najiscrpnije istarživanje svetinje, atakođe je poznato, da ovaj deo glave (a samo prednji deo glave se čuva u Amiensu u katedrali) ima jasan istorijski put. Nećemo otvarati deo poglavlja koji se odnose na prvo i drugo obretenje glave Svetog Jovana, već ćemo preći na period trećeg obretenja glave Krstitelja. U periodu ikonoborstva, progona ikona i relikvija svetih, odlučeno je da se glava Jovana Preteče sakrije - i početkom IX veka, preseljena je u Komane (grad, nalazi se u blizini današnjeg Suhumija u Gruziji).

Postoji nekoliko izvora koji ukazuju da je 842 godine, glava Krstitelja premeštena iz Komana u Konstantinopolj. Takođe je, očuvan dokaz hodočasnika Antonija da je 1200 godine, glava Krstitelja podeljena - i da je video samo prednji deo. Zatim dolazi do četvrtog Krstaškog rata, tokom kojeg je Konstantinopolj zauzet. U jednoj od razrušenih palata, katolički sveštenik Valon od Sartona je našao prednji deo glave na srebrenoj tacni prekrivenom od kristalnog stakla. Srebrnu posudu je prodao da bi se vratio u Pikardi, a prednji deo glave Svetoga Jovana Preteče donosi sa sobom u Amiens Od tada, ona počiva u hramu u glavnom gradu pokrajine Pikardi u Amiensu u veličanstvenoj katedrali Presvete Bogorodice koja je izgrađena kao neka vrsta dragocenog kovčega u kom će se čuvati glava. Katedrala je postala poznata i proglašena svetinjom u Francuskoj. Katedralu su posećivali i kraljevi (dolazeći na poklonjenje) kao što je Sveti Ludvig, njegov sin Filip Hrabri i drugi. Od nje su proizišla razna isceljenja.

Poznat je slučaj spašavanja grada Amiensa od kuge u XVII veku, nakon molitve pred glavom Jovana Krstitelja. Takođe u Francuskoj postoji tradicija da se ljudi izmiriju u hramu pred svetinjom. 1958. godine izvršeno je veliko anatomsko ispitivanje moštiju od strane koju su sproveli poznati profesori anatomije, farmacije, hirurgije i stomatologije. Stručnjaci su otkrili da je ovaj deo glave mnogo stariji od srednjovekovne ljudske kosti. Sama tip osobe je definisan kao mediteranski. A takođe je utvrđeno da je starost osobe kojoj je pripadao deo glave, između 25 i 40 godina. Pored toga, na glavi, je ustanovljen jasan i vidljiv trag udarca od noža.

A kao što je poznato, kada je glava Krstitelja dospela do Irodijade, ona je opsednuta besom, probila glavu nožem. Mi ne možemo precizno odrediti autentičnost određenog dela glave Svetog Jovana Krstitelja, ali prednji deo glave Krstitelja koji se nalazi u katedrali u Amiensu ni po jednoj činjenici ne može se izvući zaključak koji bi bio u suprotnosti od toga da je ona možda pripadala Jovanu Krstitelju. O glavi Svetog Jovana Krstitelja govori u žitiju i Sveti Dimitrije Rostovski. Što znači da su i pravoslavni hrišćani dolazili na poklonjenje glavi još od XVII veka.

Kurir.rs/sabor-online.org Foto: Profimedia