SVE TAJNE AVIONA KOJI NIKADA NIJE UNIŠTEN U BORBI Prvi zadatak je bio NAPAD NA JUGOSLAVIJU! Detalji letelice bez cenzure

Nastao u eri Hladnog rata, bombarder B2 Spirit osmišljen je pre svega sa ciljem da, uz mogućnost nošenja kako konvencionalnog tako i nuklearnog oružja, probije sovjetsku vazdušnu odbranu. Ipak, nedugo nakon probnog leta tokom 1989. godine, dogodio se pad Berlinskog zida, a zatim i završetak Hladnog rata, pa B2 nikada nije dobio priliku da pokuša da uđe u ruski vazdušni prostor.

"Zaista je jedinstven, nikada nijedan avion pre njega nije ovako revolucionarno dizajniran", kaže Rebeka Grant, stručnjak za vazduhoplovstvo u izjavi za CNN.

Prvi dizajn

Međutim, konceptualno rješenje aviona bez klasičnog trupa, krila ili bilo kojih drugih izbočina, odavno je poznato u svetu avijacije i seže u doba pre Prvog svetskog rata.

Pionirski projekti ovog tipa na američkom tlu vezani su za vazduhoplovnog dizajnera i industrijalca Džeka Nortropa čije su letelice, preteče "letećeg krila", s propelerskim motorima, prvi put poletele tokom 1940. godine.

Njegov rad kulminirao je izradom modela YB-49 tokom 1947. godine, prvom letelicom na mlazni pogon koja je sledila dizajn "letećeg krila". Iako je bio daleko ispred svog vremena, projekat je zbog tehničkih poteškoća ubrzo napušten. Ipak, nekoliko decenija kasnije, rad na YB-49 poslužio mu je kao polazna osnova za početak novog projekta koji će dovesti do stvaranja B2 modela. Među sličnostima između ovih letelica iz različitih epoha avijacije, posebno se ističe način na koji izvode napad kao i identične dimenzije raspona krila.

Tehnologija "nevidljivosti"

Model B2 jedan je od tri strateška bombardera koji su u upotrebi u Američkom vojnom vazduhoplovstvu, s modelom "Rockwell B-1 Lancer", kao i čuvenom letelicom iz pedesetih godina prošlog veka, Boing B-52 Leteća tvrđava, koja se od tada redovno osavremenjuje.

I dok se B-52 temeljio na ideji o bombarderu koji leti toliko visoko da izmiče dosegu protivvazdušnih projektila, model B-1 pokušao je da primeni potpuno suprotnu taktiku niskog i brzog leta kako bi time otežao radaru mogućnost lociranja. S jedne strane, nijedna od ovih strategija nije davala željene rezultate, a s druge strane, rast tenzija Hladnog rata stvarao je potrebu za pouzdanim sredstvom nuklearnog odvraćanja, pa je definisan cilj stvaranja bombardera sposobnog da nosi atomsko oružje i istovremeno bude nevidljiv protivničkoj vazdušnoj odbrani.

Ono što se činilo kao san, postalo je stvarnost tokom 70-ih godina prošlog veka, otkrićem tehnologije "nevidljivosti", koja letelicu čini neprimetnom protivničkim radarima.

"Misija B2, u vremenu kada je nastao, bila je prvenstveno pobeći ruskoj vazdušnoj odbrani i to, kako projektilima zemlja-vazduh, tako i njihovim najboljim borbenim avionima, a to je njegova misija i danas: da može pobeći najboljoj protivvazdušnoj odbrani gde god je to potrebno", kaže Grant.

Kako bi se postigao taj efekt, izrada ovog aviona uključila je različite tehnološke trikove uz pomoć kojih se letjelica može sakriti u prostoru.

"Za početak, tu je njegov oblik, kojim se izbjegava detekcija radara", nastavlja Grant.

Radar ne može da ga ulovi

Radar, izum iz razdoblja Drugog svetskog rata, funkcioniše po principu slanja energetskog impulsa u vazduh i čekanja da se isti odbije o objekat poput aviona, a potom i vrati odakle je poslat. Intenzitet i ugao pod kojim se talas vraća, otkriva lokaciju i dimenzije mete. Za razliku od drugih letelica, dizajn B2 je takav da ne uključuje veće vertikalne oblike poput avionskog repa, koje bi radarski talasi mogli uhvatiti. Zapravo, njegova glatka spoljašnost konstruisana je tako da može da rasprši ove talase u potpunosti, tako da se nijedan ne vrati u radarski sistem, čineći avion jednako upadljivim za radar kao da se radi o nekoj ptici. Ironično, ovi principi prvi put su izneseni u knjizi ruskog fizičara Pjotra Ufimtseva iz 1962. godine, koju su sovjetske vlasti smatrale nevažnom za nacionalnu bezbednost.

"Ova letelica izrađena je od materijala i premaza koji su sposobni da apsorbuju radarske zrake, a takođe nije moguće uočiti ni njegov motor, koji su konstruktori smestili u zadnji deo bombardera kako ne bi emitovao veću količinu toplote koja predstavlja signal za radar. Uz to, ova letelica je toliko tiha da je čujete tek kada je odavno preletela prostor iznad vas", dodaje Grant.

Ovi dodaci, poznatiji kao tehnologija "nevidljivosti", nisu sve vreme u funkciji, već se aktiviraju u trenucima kada bi avion trebalo da postane "nevidljiv". Da bi se ova opcija aktivirala, pilot mora da pritisne dugme pod oznakom PEN (penetrate enemy defences) iza koga se krije komanda za prolazak kroz protivničku vazdušnu odbranu.

Dva dana u vazduhu

Misije B-2 trajale su najduže 44 neprekidna sata - poput one kada je avion 2001. letio iz Misurija u Avganistan tokom operacije "Trajna sloboda" - zbog čega iza kokpita postoji prostor gde se jedan od dva pilota može odmoriti, s prostorima za čuvanje i grejanje hrane, a tu je i toalet.

Iako u borbi nije izgubljen nijedan B-2, on čak nema ni oružje za odbranu. Jedan avion je uništen tokom nesreće koja se dogodila 2008., kada se vrlo brzo srušio nakon poletanja iz vazdušne baze Andersen u Guamu, s tim da se pilot katapultirao na vreme i nije bilo ljudskih žrtava. Drugi B-2 je delomično oštećen nakon požara u 2010. godini i prošao je velike popravke pre nego što je vraćen u upotrebu.

Svaki B-2 avion je nazvan po nekoj od američkih država, poput naziva Duh Misurija, i spadaju u grupu aviona koji su najskuplji za održavanje, a potrebno je na desetine sati servisiranja za svaki sat leta. Delikatna površina aviona, koja pruža dodatnu nevidljivost, mora se čuvati na hladnoj temperaturi, što zahteva klimatizovane hangare i dodatno povećava visoke operativne troškove.

Na 21 primerak B-2 modela, koliko je do sada napravljeno, moraju da se se rasporede svi troškovi programa istraživanja i razvoja, koji bi bili mnogo manji da je više aviona.

"Ovako njihova cena prelazi 2 milijarde dolara po komadu, što bi bilo mnogo manje da su napravljena 132 planirana aviona", kaže Grant.

Sledeća generacija

Zbog male flote i strogo poverljive tehnologije, B-2 je avion na kojem svi žele da lete, ali samo nekoliko stotina pilota je imalo tu priliku.

"Imaju vrlo strog postupak izbora, a najviše pridaju važnost osobinama pilota i kompatibilnosti. To mora da bude osoba koja će moći da leti u misiji koja traje 40 sati i ima dva člana posade", objašnjava Grant.

Kako Grant navodi, avion ima jedinstvene karakteristike. Kada letite, nalazite se na prednjem obodu, pa je perspektiva u odnosu na druge avione drugačija i zaista su potrebne prave veštine za točenje goriva i sletanje.

Tokom godina, avionu su nadograđivani sistemi za letenje, komunikaciju i oružje. Ovaj avion je još deo američkog trojnog sistema nuklearnog odvraćanja, zajedno sa interkontinentalnim balističkim raketama i podmornicama.

Ipak, dani modela B-2 su možda odbrojani, jer dolazi naslednik. Nazvan B-21 Rajder drži se u tajnosti, a njegov debi se očekuje posle 2025. godine. Novi avion će preuzeti ulogu od svog prethodnika, ali će biti dizajniran tako da se u potpunosti implementira tehnološki napredak koji se dogodio od kada je B-2 zamišljen, pre više od 40 godina.

Kurir.rs/Index