Čelnici Evropske unije Šarl Mišel, David Sasoli i Ursula fon der Lajen su poručili da izlaskom Velike Britanije iz članstva EU "sviće nova zora za Evropu".

Oni su naglasili da to, štaviše, može biti novi podstrek da EU zbije redove i ojača ekonomiju, odbranu, zaštitu životne sredine, i time pokuša da stigne velike svetske konkurente, SAD i Kinu.

Britanski tabloid "Dejli mejl", naprotiv, smatra da napuštanje EU znači "rađanje nove zore", ali za Veliku Britaniju, što obećavaju britanski premijer Boris Džonson, njegova konzervativna vlada i ona polovina zemlje koja je i želela "Bregzit".

epa-neil-hall.jpg
Foto: EPA/Neil Hall

Mediji, analitičari i mnogi zvaničnici članica EU na kontinentu upozora vaju da "zora" donosi mnoge neizvesnosti jer istinski pregovori o budućim odnosima evropske dvadesetsedmorice i Londona tek počinju i to u velikom vremenskom škripcu, jer moraju da se obave do 31.decembra ove godine.

Nikome nije promakla ni izjava škotske premijerke Nikole Stardžon da "smo mi, Škoti tužni i ljuti na ovaj dan ‘Bregzita’, ali mi ćemo uskoro biti nezavisni i vratiti se u EU", dok je pitanje Irske, članice EU, i Severne Irske ponovo postalo jabuka razdora.

brisel05-epa-olivier-hoslet--pool.jpg
Foto: EPA/OLIVIER HOSLET / POOL

I sami čelnici Unije - Mišel, Sasoli i Fon der Lajen podvlače da, iako žele najbolje moguće buduće odnose s "britanskim prijateljima", "koliko će blisko biti to partnerstvo zavisi od odluka koje tek treba da se donesu.., a svako opredeljenje ima posledice".

I kažu da "bez slobodnog prometa ljudi ne može biti ni slobodnog prometa kapitala, robe i usluga", što je temelj jedinstvenog unutrašnjeg tržišta Unije.

Predsednici Evropskog saveta, Evropskog parlamenta i Evropske komisije stavljaju do znanja da bez poštovanja propisa o zaštiti prirodne sredine, tržišta rada, porezima i državnim subvencijama, ne može ni biti kvalitetnog pristupa (Velike Britanije) jedinstvenom tržištu EU".

Premijer Džonson je predočio da će Velika Britanija ubuduće poštovati samo one odredbe o ekonomiji, trgovini, zdravstvu i drugim poljima, koje njoj odgovaraju, naročito zato što želi da ima slobodne ruke da sklapa pojedinačne sporazume o trgovini i partnerstvu pre svega s Amerikom, ali i drugim zemljama u svetu.

profimedia04793599282.jpg
Foto: Profimedia

Kako se ova različita htenja mogu pomiriti tek treba videti, ali svi jako sumnjaju da će to ići lako.

Nemački list "Di velt" prenosi mišljenje bivšeg britanskog ambasadora pri EU Ivana Rodžersa da "Evropa još i ne sanja kakav će istinski haos izazvati Bregzit", uz upozorenje da britanski premijer Džonson o tome uopšte nije rekao pravu istinu svojim sunarodnicima.

Francuski list "Figaro" smatra da je "Bregzit" u suštini odraz uzburkanih odnosa britanskog ostrva i Evrope za 47 godina britanskog članstva u EU i kaže da se to tačno može izraziti refrenom pesme Serža Genzbura "Volim te, ni ja tebe".

"Figaro" dodaje da su "Britanci, počev od premijerke Tačer pa do premijera Blera izgradnju EU obeležili stalnim usponima i padovima... crv ‘Bregzita’ je uvek bio u jabuci".

Italijanski dnevnik "Stampa" ističe da je linija EU jasna:u meri u kojoj će se Britanci udaljavati od evropskih propisa, tržište Unije će im biti sve više zatvoreno".

profimedia0465717107.jpg
Foto: Profimedia

Vladajući britanski konzervativci će, kaže "Stampa", imati protiv sebe jedinstvenu dvadesetsedmoricu EU, ali će "ipak imati neke adute u rukavu, kad je reč o odbrani, spoljnoj politici, što je potrebno Uniji, a ključ će biti u tome kako će London voditi uporedne pregovora s Vašingtonom, jer to preti da naruši veze s obe strane Lamanša".

Mediji na kontinentu su preneli i opasku uglednog britanskog dnevnika "Tajms" da "Bregzit" za Džonsona i druge zagovornike napuštanja Unije "nikad nije bio ekonomski, već filozofski projekat koji je nudio slobodu... i poziv na emocije koje varaju pamet".

Dnevnik francuskih poslovnih krugova "Lezeko" upozorava da odlazak Velike Britanije iz EU nikako ne sme dozvoliti da "sebe napravimo neprijateljima".

Španski list "Pais" prenosi mišljenje britanskog istoričara Timotija Gartona Eša da "treba sačekati bar pet godina da sagledamo šta za nas znači ‘Bregzit’, a i EU će se dotle promeniti, te sam zato potpuno uveren da će Britanci do 2030. godine promeniti mišljenje i početi da razmišljaju kako da se vrate u Uniju".

(Kurir.rs/Beta/Foto: Profimedia)