MISTERIJU NEBESKOG TITANIKA REŠIO DUH KAPETANA: Cepelin se srušio u Francuskoj, evo kako je to odredilo sudbinu sveta

O razlozima zašto se pre više od sedam decenija srušio cepelin R-101, izvestio je lično njegov kapetan - sa drugog sveta.

Ova nesreća je otvorila mnoge rasprave, a nedovoljno precizna objašnjenja i nedostatak pravih dokaza izazivali su opravdano nezadovoljstvo u narodu. Niko nije znao šta se tačno dešavalo zadnjih časova na palubi cepelina R-101.

Činjenica da se radilo o njegovom prvom putovanju, samo je dodatno raspirivala znatiželju javnosti. Zašto je super moderni cepelin, koji je mogao da primi 100 putnika i putuje pozamašnom brzinom od 100 kilometara na sat, završio kao nesrećni Titanik?

Ali, jedno neobično svedočanstvo pobudilo je pažnju javnosti: dva dana nakon ove užasne nesreće, jedan slavni medijum, gospođa Ajlin Garet, navodno je stupila u kontakt sa poginulim kapetanom cepelina, Irvinom Karmajklom. A nekoliko nedelja kasnije, Ajlin Garet je ponovo ostvarila kontakt sa kapetanom, ovog puta u prisustvu više svedoka.

Iskazi gospođe Garet nisu bili od značaja samo za ljude koji su želeli da pozitivno odgovore na neka fundamentalna pitanja iz parapsihologije, kao što je mogućnost nastavka života posle smrti, nego i kao važne pretpostavke za odgovor na sasvim konkretna pitanja u vezi sa nesrećom cepelina.

Da bi se osvetlio parapsihološki doprinos otkrivanju uzroka katastrofe, potrebno je reći nekoliko reči o samom cepelinu i njegovim osnovnim karakteristikama. Negde početkom dvadesetih godina prošlog veka Britanci su odlučili da stvore moćnu flotu putničkih cepelina, želeći da ostatku sveta demonstriraju dominaciju i tehničko znanje. Stoga je odlučeno da se naprave dva cepelina koji su dobili nazive R-100 i R-101. Ovaj drugi je na sebe preuzela sama vlada, to jest ministarstvo vazdušnog saobraćaja, dok je R-100 gradila jedna privatna kompanija. I dok su privatnici daleko od pompe i radoznale javnosti, sarađujući sa ozbiljnim ekspertima za datu oblast, gradili i izgradili izuzetan cepelin, dotle je vlada, ne želeći pomoć sa strane i razmenu informacija sa svojim konkurentima, u svom neiskustvu najverovatnije načinila niz konkretnih konstruktorskih i drugih grešaka. O tim detaljima će se kasnije 'pobrinuti' slavni medijum Ajlin Garet, koja je navodeći gomilu stručnih podataka o cepelinu, zaprepastila svetsku javnost: ona nije bila ekspert za ovu oblast, i nije posedovala nikakvo tehničko znanje. Ipak je sa lakoćom baratala tehničkim izrazima i podacima.

Na svoje prvo i poslednje putovanje, cepelin R-101 je krenuo 4. oktobra 1930. godine, uz veliku svečanost i sa preko 50 zvanica i članova posade. Uspešno se otisnuvši sa aerodroma, nadleteo je London, krenuvši dalje prema kanalu Lamanšu i dalje ka Evropskom kontinentu. U 20.21 u ministarstvo je stigla vest: 'Nad Londonom. Sve u redu. Jaka kiša.' Ubrzo nakon ovog izveštaja već je otkazao jedan od pet njegovih motora.

Oko 21.35 R-101 stigao je do kanala, leteći nisko, kroz jaku kišu i nevreme, a nakon otprilike dva sata nalazio se na teritoriji severne Francuske. Oko ponoći je usledilo poslednje javljanje pred nesreću: '24 smo kilometra od Abevila'. Nedugo zatim letelica je udarila u obližnju uzvišicu koju posada najverovatnije nije primetila - cepelin je leteo oko 90 metara iznad zemlje, što je bila polovina njegove dužine. Sutradan, 5. oktobra, vest je stigla u London: 'R-101 izgoreo. Samo šest preživelih'.

Zvanično objašnjenje nije bilo dovoljno. Oskudno i kratko, ono nije davalo potrebna objašnjenja i informacije koje bi zadovoljile javnost. Ali jedno neobično svedočenje uzbudiće ceo svet. Ovoga puta dokazi su bili uverljivi.

Nedugo nakon nesreće, u Londonu se, u Nacionalnoj laboratoriji za psihička istraživanja, susreću četiri osobe. Jadna od njih je osnivač laboratorije, Hari Prajs, inače ogorčeni protivnik spiritističkih prevaranata. Tu je i Ajlin Garet, poznati medijum, osoba koja je za sebe tvrdila da je katkad i sama iznenađena svojim sposobnostima.

Iako je, u stanju transa, često donosila vesti iz onostranog, odbijala je da je nazivaju spiritistkinjom. Drugi značajan gost bio je Australijanac, novinar Jan Koster koga su nekako privoleli da prisustvuje. Svi troje, uz stenografa, sedoše u jednu zamračenu prostoriju.

Gospođa Garet je uskoro pala u trans, a zatim je i progovorila. Doduše, to više nije bio njen glas, nego glas njenog 'kontrolnog duha' - Uvanija. On je objasnio da je sa Istoka, iz drevnih vremena i da je ovde da bi omogućio vezu gospođe Garet i duhova umrlih, da bi potvrdio postojanje života nakon smrti. Katkad bi vesti prenosio svojim dubokim, odmerenim i svečanim glasom, a ponekad bi pustio da duh sam progovori.

Tog dana Uvani je, pošto se pojavio, najpre Hariju Prajsu dao nekoliko informacija o jednom njegovom preminulom drugu, pri čemu je Prajs znao da ga Ajlin Garet nije mogla poznavati. Ali to ga nije mnogo uzbuđivalo. Iznenada Ajlin Garet oslušnu, a suze joj navrnu na oči. Unijev glas, rapav ali prodoran, izgovorio je ime IRVING ili IRVIN (Irvin Karmajkl bio je kapetan na cepelinu R-101). Zatim se Uvanijev glas izmenio. Sada je govorio u prvom licu, kratko i odsečno: 'Čitav cepelin bio je pretežak za kapacitet motora. Sami motori preteški. Zato sam pet puta morao da otvaram ventile. Korisna sila uzgona bila je previše mala'.

Glas je podrhtavao, postajući skoro histeričan, jedva pod kontrolom. Reči su prosto navirale. Prajs i Koster sedeli su na svojim stolicama kao ukopani. Gospđa Garet je sa lakoćom i uverljivošću iznosila detalje koji su doveli do nesreće: 'Ukupna sila uzgona loše proračunata. Informišite istražnu komisiju. Pumpa za ulje zapušena. Ova smeša vodonika i ugljen-dioksida potpuno je pogrešna.'

Zatim je, velikom brzinom nastavila da iznosi nove informacije: 'Postigao uobičajenu visinu, kao i na testovima. Proba trajala suviše kratko. Niko ne poznaje cepelin u celosti. Vazdušni zavrtanj premali. Ubrizgavanje pogonskog goriva slabo, pumpa za vazduh otkazala. Sistem za hlađenje vrlo loš, prečnik cilindra pogrešno proračunat. Pet puta sam morao da otvaram ventile, triput pre starta. Nezadovoljan dovodom. Vreme užasno za dug let. Spoljni omotač natopljen vodom. Letelica se naginje napred i gubi visinu. Uspinjanje nemoguće. Ne mogu da upravljam. Za dlaku izbegao udar u krovove Ašija. Spoljni omotač nema elastičnih delova. Umetnuti srednji deo bio je greška, pretežak, previše težine za ovu snagu motora.'

Tri nedelje posle ovog događaja došlo je do novog susreta ovostranog i onostranog. Krajem oktobra usledila je prva od više seansi, s tom razlikom što je ovog puta prisustvovao i izvesni major Vilijer, inače prijatelj poginulog kapetana. Osim toga, sada su pokušali da sami s njim stupe u kontakt, umesto samo da slušaju Ajlin Garet. Na prvoj seansi čuo se glas samo kapetana Irvina, a na sledećem su mogli da čuju i glasove nekih od njegovih saputnika i članova posade. Razgovor je tekao ovako:

Vilijer: Ispričaj mi sve što se dogodilo u subotu i nedelju. Irvin: Bio je nekoliko tona teži nego što je dozvoljeno. Konstrukcija urađena amaterski. Materijal za omotač i nosači nedovoljno čvrsti.

Vilijer: Polako, stari druže. Hajde sve ispočetka.

Irvin: pa dobro. Popodne, pre starta, primetio sam da indikator za gas, skazaljka, treperi, što je ukazivalo na rupu ili isticanje gasa, oštećenje ventila. Nisam mogao da popravim kvar i sprečim isticanje gasa.

Vilijer: Pokušaj da stvari još malo pojasniš. Nije mi baš sve jasno.

Irvin: Zaštitni omotači su previše porozni i ne pružaju dovoljan otpor. Gasne komore, koje se pomeraju, izazivaju stalni unutrašnji pritisak gasa, zbog kojih ventili nisu zaptiveni. Rekao sam to glavnom inženjeru. Već tada sam znao da smo izgubljeni. Kasnije smo razmatrali meteorološke uslove. Sa dva oficira utvrdio sam da nam je jedina šansa za spas, da se u datom trenutku popnemo na veću visinu, i to što brže. Vremenska prognoza nije bila dobra. Odlučili smo da preletimo Lamanš i da se spustimo kod La Burža, i sačekamo da oluja prođe.

Nije nikakvo čudo da su ovi događaji potpuno skrenuli pažnju javnosti koja ionako nije imala poverenja u škrta zvanična objašnjenja. Više značaja pridavano je Irvinovim izveštajima sa onog sveta. Da čitava stvar uverljivije izgleda zaslužna je svakako i sama Ajlin Garet, za koju se zna da je do kraja života imala besprekornu reputaciju. Preče o tome da bi ona mogla da obmane javnost bile su svedene na minimum. Osim toga, da je pomenuti g. Prajs želeo da obmane javnost ne bi pozvao nju i uglednog majora Vilijera na seansu. Na slici levo - detalj sa komemoracije žrtvama nesreće.

Ako odbacimo sumnju da se radi o prevari, nameće se logično pitanje: na koji način je Ajlin Garet došla do informacija koje su joj inače sasvim nepoznate, budući da nije stručnjak za tehniku, a kamoli za cepeline? Da li se to zaista dogodilo posredstvom njenog kontrolnog duha Uvanija? Možda je ovo dokaz da duh preživljava nakon fizičke smrti. Možda će ovaj i slični slučajevi potaknuti i najokorelije skeptike makar na razmišljanje.

A iz ovog slučaja nameće se još jedno važno pitanje, koje bi najpre moglo biti upućeno onima koji veruju u nastavak života posle smrti, ali su zakleti protivnici bilo kakvog spontanog ili namernog medijalnog kontakta sa onostranim dušama, smatrajući ih apsolutno duhovno nedopustivim. Naime, da li je u ovom, i još ponekim sličnim slučajevima, zaista reč o pukom i sa razlogom ozlogašenom spiritizmu? Ne dopušta li se katkad sa viših duhovnih nivoa i poneki takav kontakt da bi se neke važne stvari objasnile ili dovele na svoje mesto, u slučajevima kad za to ima preke potrebe, a nema se drugih mogućnosti za saznavanje istine. Takozvani kontrolni duh bi, po svoj prilici, mogao biti onaj 'duh vodič' koji iz duhovnih sfera vodi svakog od nas kroz naš zemaljski život i koji sigurno zna šta je duhovno dopušteno, a šta ne. Da li bi se on javljao gospođi Garet da mu to nije odobreno? Sem toga, kontrolni duh gospođe Garet jasno naglašava svoju osnovnu nameru - da preko nje, pa i kroz slučaj cepelina R-101, da ljudima do znanja da duše žive i posle telesne smrti.

No, moguće je ipak da 'kontrolni duh' nije baš onaj naš pravi, dodeljeni nam duh vodič, već opet neka onostrana duša koja se kači za neoprezno otvorenog, kako bi preko njega iživela neke svoje želje, koje, istina, mogu biti i dobronamerne u odnosu na otelovljene duše na zemlji, ali su ipak samovoljne i nisu podstaknute niti odobrene od naših istinskih duhovnih čuvara i vodiča. I zaista, kome, u stvari, i koliko duhovno koriste naknadne informacije iz onostranog o uzrocima, u našem slučaju, pada cepelina?

Možda su ove informacije pre svega udovoljavanje ljudskoj znatiželji šta se to u stvari desilo. A donekle su možda i način da duše koje su bile u cepelinu izraze svoje nezadovoljstvo i čak osudu nesavesnih graditelja cepelina - što je opet ljudska reakcija, tačnije ostaci ljudskih reakcija i mišljenja u onostranom.

Zar nije daleko bitnije, ako ne i jedino bitno, ne šta se, kako i zašto materijano desilo, već zašto se uopšte, duhovno gledano, desilo, kakvi su se karmički uzroci dotičnim događajem raščinili i kolika je to istinska duhovna dobit za duše koje su na taj način napustile zemlju.

Kurir.rs/Conoplja News Foto: Screenshot