EVROPA SA ZEBNJOM PRATI AMERIČKE IZBORE: Od 2 kandidata posebno strahuju, jednom će se istok kontinenta jako obradovati

Američki predsednik Donald Tramp već dobrano gazi svoj prvi mandat, a Evropljani se suočavaju sa mogućnošću da Amerika koja sve više pazi svoje unutrašnje probleme ostane i naredne 4 godine.

Pre godinu dana, Biden je pritisnuo zakonodavce da se čvrsto drže. S obzirom na izbor, mnogi Evropljani bi ga prigrlili pre njegove protivkandidate, jednostavno zato što bi bio predvidiv predsednik u spoljnoj politici politike nakon godina Trampovog otklona. Ali američke političke vesti jednako su jednostavne za čitanje na istočnoj strani Atlantika, i sa zabrinutošću su gledali kako se bivši potpredsednik bori sa kandidatom.

„Svi prizivaju. Svi se mole za Bajdena. Svi se nadaju da je to zagradom i onda se vratimo u normalu “, rekao je visoki NATO diplomata u intervjuu na trodnevnoj konferenciji koja je završena u nedelju. Diplomata je, uz uslov anonimnosti, govorio o privatnom ćaskanju u kantini NATO.

U poređenju sa Bajdeninim hrabrim obećanjima, kažnjeni demokrati posle imperijaliteta bili su ovaj put mnogo skromniji u vezi sa onim što se spremalo za odnos Sjedinjenih Država sa Evropom.

„Imali smo teških 20 godina u spoljnoj politici u Sjedinjenim Državama,“ rekla je kongresmenka Elisa Slotkin , umereni demokrata iz okruga koju je Tramp nosio 2016. godine, dodajući da je malo njenih birača znalo funkcija NATO saveza. Ono što su malo shvatili, rekla je, nastalo je posle Trmpovih pritužbi da Evropljani ne troše dovoljno na svoju odbranu.

"Nije posao naše javnosti da ustanovimo zašto je vaš rad važan", rekao je Slotkin, bivši analitičar CIA i Pentagona, kreatorima politika. "Vaš je posao da svoj rad učinite važnim za prosečnu osobu."

Mnogi evropski lideri negodovali su oko uloge Amerike u svetu i pre nego što je Tramp preuzeo funkciju, mnogi su odmahivali rukama oko zaokreta predsednika Baraka Obame prema Aziji i njegove naizgled nezainteresovanosti - bar do 2014. godine, kada je Rusija anektirala ukrajinsko poluostrvo Krim - ulaganjem u prijateljske odnosa sa Evropom.

Ali stvari su loše krenule kada je Tramp pobedio na izborima 2016. godine. Predsednik je bajzbol palicom uzeo jedan evropski prioritet za drugim, povlačeći se iz pariskih klimatskih sporazuma, zabranivši američko učešće u iranskom nuklearnom sporazumu i odbacujući carine na evropsku trgovinu.

Ipak, više od tri godine Trmpove ere, ono što je jednom šokiralo, više to ne čini. Diplomate znaju da provere Trampove tvitove za najnovije informacije o pravilima. Sa malo ljutnje priznaju da će ćutati o ponašanju koje bi osudili kod lidera zemlje u razvoju, kao što je guranje sudova da napadnu političke protivnike.

Jedan deo Evrope koji bi mogao biti srećan sa Trampom je na istoku, gde su desničarski čelnici u Poljskoj i Mađarskoj koristili od Trampove prećutne podrške dok su objedinjavali kontrolu nad sudovima i njihovom opozicijom. Odvojeno, zemlje na prvoj liniji NATO-a s Rusijom cene rast američkih vojnih troškova za Evropu u vreme Trampove ere, uprkos tome što se predsednik trubi oko savezništva u celini.

„Naravno da postoje neke zemlje i lideri koji kažu kako bi još jedna Trampova administracija mogla biti problem“, rekao je poljski ministar spoljnih poslova Jacek Čaputovic. „Ne vidimo problem.“

Drugi visoki evropski diplomata rekao je, „Ne bih rekao da ćemo svi navijati za demokratsku pobedu. Zavisi od demokrata. " Diplomata, koji je izrazio nervozu zbog Sandersovog stava prema američkom vojnom prisustvu u Evropi, govorio je pod uslovom anonimnosti da se ne bi videlo da se miješa u američku unutrašnju politiku.

U zapadnoj Evropi, međutim, mnogi kreatori politike strahuju da bi u drugom mandatu konačni zaštitni koraci protiv Trampa - na primer, dvostranački podticaj Kongresa da Tramp zadrži SAD unutar NATO-a - mogli propasti.

Trampov ponovni izbor predstavljao bi „ozbiljne izazove“ za Evropu, izjavio je Norbert Rotgen, hrišćanski demokrat desnog centra i predsedavajući Odbora nemačkog parlamenta za spoljne poslove. S obzirom na to da će to biti nesputani Donald Tramp, verovatno ne bismo videli samo više istog, već i intenziviranje."

A za one koji su se pokušali utešiti da je Trampova pobeda na izborima bila jednokratna , ponovni izbor bi potvrdio da su Amerikanci videli sve što Tramp ima da ponudi i izabrali su ga ponovo.

Većina evropskih kreatora politika kaže da više voli bilo kojeg demokrata pred četverogodišnjim Trampom. Ali neki kažu da je uspeh Sandersa signal da su američki glasači izvršili jasan zaokret prema unutra.

„Malo je iluzija da bismo se s bilo kojim demokratskim predsednikom vratili u prethodna vremena,“ rekla je Daniela Švarzer, direktorka Nemačkog saveta za spoljne odnose.

Čini se da Sanders - za razliku od drugih vodećih demokrata - drži spoljnopolitičke poglede koji bi mogli dovesti do većeg odstupanja od stavova Demokratske stranke poslednjih godina. Kao gradonačelnik Burlingtona, promovisao je anti-intervencionističku spoljnu politiku. Protivio se istočnoevropskom širenju NATO-a 1990-ih, rekavši da je to nepotrebno provokativno za Rusiju. On se zalaže za brzo povlačenje sa Bliskog Istoka i Avganistana, rekavši da Sjedinjene Države tamo nemaju beskrajne, skupe ratove. On podržava sankcije protiv Kremlja zbog njegovih akcija u Ukrajini, ali kaže da želi dramatično smanjiti vojnu potrošnju.

U Minhenu, jedan Sandersov surogat rekao je da će Sandersova spoljna politika biti u suprotnosti sa pojmom "Zapad" koji ima tendenciju da bude u fokusu evropskih kreatora politike kada razgovaraju o njihovom savezu sa Vašingtonom.

"Bernie Sanders bi u početku na Ameriku gledao kao na višerasnu multikulturalnu demokratiju", rekao je izaslanik Ro Kana, kopredsedavajući Sandersove nacionalne kampanje.

Za razliku od Trampa - i za razliku od Obame, Bajdena i drugih više centrističkih demokrata - „Sanders neće poticati zemlje na povećanje izdataka za odbranu“, rekla je Kana.

Kana je rekla da bi Sjedinjene Države mogle smanjiti vojne aktivnosti na Bliskom Istoku i Afganistanu kako bi smanjile opterećenja NATO-a.

"Rekli bismo da želimo da Evropljani plate svoj pravični deo troškova trupa u Evropi za odbranu od invazije ili napada na evropski kontinent", rekla je Kana. „Ali celokupna vojna potrošnja sveta potencijalno bi mogla da se smanji de-eskalacijom u Avganistanu i na Bliskom Istoku i u Africi na odgovorne načine.“

Rekao je da iako NATO "mora da ima malo odvraćanja u pogledu Rusije", još uvek je bilo prostora da se diplomatiji da prioritet kao način upravljanja odnosima sa Kremljom, a ne kao vojna moć.

"Ne postoji prostor za pregovore u suprotstavljanju stavu da je aneksija Krima nemoralna i pogrešna i izrazito kršenje međunarodnog prava", rekao je on. „Ali postoji prostor u oblikovanju držanja prema Rusiji.“

Ali čak su i centristički demokrate umanjili verovatnoću za radikalni pomak u spoljnoj politici SAD-a pod Sandersovim predsedništvom.

"Ne mislim da iz demokratske perspektive postoji čitavo preispitivanje onoga što je naša spoljna politika", rekao je senator Robert Menendez, najviši demokrat u Senatskom odboru za spoljne odnose. „Mislim da je i dalje ukorenjena u istoj suštinskoj suštini demokratije, ljudskih prava, vladavine zakona, međunarodnih organizacija i rada na neširenju nuklearnog oružja.“
I rekao je da će Kongres ublažiti velike promene.

"Na kraju dana, još uvek vam je potrebno kongresno odobrenje za mnoge od tih stvari", rekao je Menendez.

Neki Evropljani, upozoravajući na smirenost, ističu da je Sandersova politika usklađena s politikom većine socijaldemokratskih partija u Evropi - ne radikalnom, već levom evropskom centru.

"Sa evropske perspektive, Sanders definitivno nije krajnje levica", rekao je Rotgen. "Mogli bismo ga pozdraviti kao člana", našalio se on.

Kurir.rs/ Washington Post
Foto: Profimedia