Džulijan Asanž je navodno silovao dve žene u Švedskoj, a da bi izbegao pravdu pobegao je u Veliku Britaniju. Novi dokazi ukazuju da je osnivaču Vikiliksa smešteno, da silovanja nije bilo i da je više puta nudio švedskim vlastima svoje viđenje stvari.

Švajcarac Nils Melcer, specijalni izveštač UN za mučenja, tečno govori švedski i imao je uvid u originalne dokumente, koji svedoče o potpuno drugačijem toku događaja, piše autor Ortvin Rosner u blogu objavljenom na portalu austrijskog Standarda, zasnivajući tvrdnje na intervjuu, koji je Melcer nedavno dao švajcarskom onlajn magazinu Republik.

Promenjeni iskaz jedne žene

Melcer navodi da jedna od dve žene bila užasnuta kad je policija pred njenim očima počela da pretvara njene iskaze u krivičnu prijavu zbog silovanja. Ona je, kako je uvek iznova isticala, dobrovoljno stupila u seksualni odnos sa Asanžom, a policiji se obratila da bi saznala da li naknadno mogu da ga nateraju da se podvrgne testu na HIV. Čim je primetila da policija pretvara njen iskaz u nešto drugo, šokirana je napustila policiju. Uprkos tome, dva sata kasnije u švedskoj bulevarskoj štampi osvanula je vest: “Džulijan Asanž optužen za silovanje u dva slučaja".

S tim u vezi Melcer ukazuje na jedan posebno zapaljiv dokument: imejl pretpostavljenog službenice policije da "promeni" navode u zapisniku.

U priču se uklapa i podataka da je žena još u stanici poslala SMS poruku prijateljici u kojoj je napisala da ima utisak da je policiji jedino stalo da se “srede Asanža”.

Sporna je uloga druge žene, koja je u početku samo došla u pratnji one prve. Melcer tvrdi da je upravo ona predložila prijateljici da ode u policiju, i ne samo to: odvela ju je u policijsku stanicu u kojoj je njena prijateljica bila na dužnosti. Upravo ona je saslušala ženu i sastavila zapisnik, a kasnije i lažirala dokument.

Tek sutradan i druga žena je dala iskaz i ispričala da ju je Asanž naterao na seks bez zaštite, što je, prema švedskim zakonima, isto što i silovanje. Čudno je što su mediji o dvostrukom silovanju izvestili pre nego što je druga žena uopšte dala iskaz.

Melcerova istraživanja pokazuju i da je netačna tvrdnja da je osnivač Vikiliksa sistematski bežao izbegavao švedsku ruku zakona.

"Istina je upravo suprotno. Asanž se više puta javljao švedskim vlastima da bi dao svoje viđenje događaja, ali su oni to izbegavali", kaže Melcer.

"Zamislite da vas ceo državni aparat i mediji devet i po godina optužuju za silovanje, a vi ne možete da se branite, jer nikada nije podignuta optužnica", kaže on.

Dvema ženama je dodeljen pravni zastupnik, koji je “slučajno” partner u advokatskoj kancelariji bivšeg švedskog ministra pravde Tomasa Bodstrema. Bodstrem je negovao bliske odnose sa SAD i tesno je sarađivao sa CIA. U međuvremenu, Asanž je podneo zahtev da napusti zemlju, za šta je dobio pismeno odobrenje javnog tužilaštva. Samo što je napustio Švedsku, izdat je nalog za njegovo hapšenje.

Dok je on leteo u Berlin, iz njegovog prtljaga volšebno nestaju njegovi laptopovi. Asanž je nastavio za London, odakle je švedskom pravosuđu takođe nudio saradnju. Sve dok nije saznao da se protiv njega možda kuje zavera.

Od tog trenutka, njegov advokat je ponavljao: “Asanž je spreman da svedoči u Švedskoj, ali traži diplomatske garancije da ga Švedska neće izručiti Sjedinjenim Državama” - navodi Melcer u intervjuu.

Švedska je, međutim, uporno odbijala da pruži takve garancije.

Međutim, švedsko pravosuđe nije moglo godinama da razvlači postupak: morali su ili da ga obustave, ili da podignu optužnicu. U tom trenutku se, što je veom neuobičajeno, umešalo britansko pravosuđe kako bi sprečilo obustavljanje postupka.

"Englezi, tj. Kraljevska tužilačka služba, htela je po svaku cenu da spreči Švedsku da obustavi postupak. Pritom bi Englezima zapravo trebalo da lakne što više ne bi morali da izdvajaju milione za nadziranje Ambasade Ekvadora kako bi sprečili Asanžovo bekstvo", kaže Melcer.

Zašto se Amerika plaši Asanža

Pozadina bizarnog toka događaja je jasna, smatra Melcer. On ukazuje na to da je Asanž u to vreme upravo počeo sistematski da obelodanjuje teške američke ratne zločine, u saradnji sa “Njujork tajmsom”, “Gardijanom” i “Špiglom”. Samo nekoliko meseci ranije, aprila 2010. Vikiliks je objavio tzv. video “Kolateralno ubistvo”, koji je organizaciji dostavila američka uzbunjivačica Čelsi Mening. U njemu se vidi kako se pripadnici američkih oružanih snaga u Bagdadu smeju dok helikopterima gađaju ljude, među kojima i dva saradnika novinske agencije “Rojters”. Vatru su otvarali i na povređene, na osobu koja je htela da im pomogne i na decu.

Ukoliko Asanž zaista bude izručen Americi, prema Melcerovoj proceni, neće imati pošteno suđenje. Bio bi izveden pred ozloglašeni “Espionage Court”, gde još niko nikada nije oslobođen, a suđenje bi se odvijalo van očiju javnosti i na osnovu tajnih dokaza. Asanžu pritom preti 175 godina zatvora. Melcer, s tim u vezi, navodi činjenicu da nijedan ratni zločinac iz građanskog rata u Jugoslaviji nije dobio više od 45 godina zatvora.

Kurir.rs/Standard

Foto: AP