IRAN I SAD U BORBI ZA ZELENO ZLATO: Teheran je bio lider u proizvodnji ove biljke, ali su Ameri preoteli unosan biznis
Pistaći su bile persijski delikates popularan među najpoznatijim snobovima hrane, od kraljice od Šive do rimskih careva.
Ali dok je Persija - ili moderni Iran - bila neprikosnoven svetski centar proizvodnje pistaćija više od hiljadu godina, bilans moći pistaća konačno se preusmerio ka SAD-u.
Sada će se uzgajivači pistacija na Bliskom Istoku takmičiti.
Plodovi koje su poreklom sa Bliskog Istoka započele su svoj put u širi svet tokom osvajanja Aleksandra Velikog u 4. veku prije nove ere.
Proizvodnja je polako ukorenjena u Grčkoj i Italiji vekovima posle toga, ali Iran je ostao gigant zelenih oraha.
Iako su poljoprivrednici u SAD krenuli u uzgajanje pistaća od 1920-ih, raširene zasade - uglavnom u Kaliforniji i američkom jugozapadu - nisu počeli sve do 1960-ih.
Prvi komercijalni zasad američkih pistaća pogodio je tržište 1976. Od tada je berba povećana za 599%.
Između 2004. i 2009. godine, Iran je proizveo 40 odsto svetske proizvodnje, dok je Amerika proizvela samo 33 odsto.
Ali od 2014. do 2019., iranski udeo je pao na 27 odsto ... dok je američki porastao na 47 odsto.
Iranski proizvođači pistaća takođe se bore protiv borbe sa zagrejanim vremenom i smanjenim zalihama vode, što je prouzrokovalo široku nestašicu pistaća
Masivni multinacionalni distributeri orašastih plodova razmatraju gajenje „zelenog zlata“ u zemljama poput Gruzije, Uzbekistana, Azerbejdžana, Rumunije, pa čak i u Kini i Australiji.
Ako se krene od zasada, ovi bi orasi mogli prerasti u velike kompanije: U Americi su kompanije s maticama postale multimilijardske imperije.
U Gruziji koja ima samo 3,7 miliona stanovnika proizvođači procenjuju da bi izvoz oraha u zemlji mogao da postane posao od 4,5 milijardi dolara.
Kurir.rs/Hustle Foto: Profiemdia
NA ISTOM ZADATKU Vučić ih uċutkao rezultatima, pa potegli ljubitelje stranih para CRTU da vređa! Vlast nazvali ološem i udaraju najniže - NA PREDSEDNIKOVOG SINA