TURSKA JE IMALA TAJNI PLAN! Iz Ankare je došla PRETNJA koja je trebalo da uvuče EU i NATO u nešto što nisu želeli!
Turska je otvorila granice nakon čega je na stotine hiljada migranata krenulo ka Evropskoj uniji. Najava Ankare da će to učiniti usledila je samo dan nakon što su 34 njena vojnika poginula u sirijskom gradu Idlibu. Stručnjaci kažu da bi turske akcije u Siriji mogle da pokrenu lančanu reakciju usled koje bi Evropu mogla da zadesi još veća migrantska kriza nego ona 2015. godine.
Ako se Turska suoči sa još jednim prilivom izbeglica koje beže od ratom razorene zemlje, novonastali granični uslovi značili bi da se i Evropa suočava s istom perspektivom.
Treba li EU da bude zabrinuta?
Istraživač Luiđi Skacijeri iz Centra za evropske reforme (CER) rekao je za "Juronjuz" da to može dovesti do „stotine hiljada izbeglica“ koje stižu u EU, a takođe i da bi mogla da usledi propast odnosa sa Turskom.
Grčka je već osetila na svojim leđima deo onoga što bi moglo da bude ta nova kriza. Na desetine hiljada migranata već pokušava da pređe grčku granicu, zbog čega su sazvani hitni sastanci, reagovala je EU, a Fronteks upozorava da se situacija otela kontroli.
Analitičar Ruslan Trad rekao je da mu smeta što EU kasni sa odgovorima na probleme „koji već kucaju na vrata“.
- EU je podeljena, ali setimo se onoga što se dogodilo nakon izbegličkog talasa 2015. - populističkih vlada, Bregzit, unutrašnje tenzije... EU nije bolje pripremljena danas. Nedostatak zajedničke spoljne politike i razumevanje situacije na terenu ukazuje na to da je Unija samo latentni posmatrač događaj - kaže on.
Zašto je Turska otvorila granice?
Turska je prekršila uslove sporazuma koje je postigla sa EU 2016. godine, napravljenim kako bi se smanjio priliv migranata u Uniju. Međutim, dve strane u poslednje vreme imaju klimave odnose, što zbog kršenja ljudskih prava od strane vlade u Ankari, što zbog turskih aktivnosti u Siriji.
Turska ima svoje interese u severnoj Siriji i tvrdi da pokušava da uspostavi "sigurnu zonu" duž svojih granica sa Sirijom.
Međutim, EU i NATO, čija je članica Turska, nisu podržali Ankaru, već su je kritikovali zbog vojnih operacija u Siriji.
Čini se da je Turska, pretnjom da će raskinuti pakt iz 2016. i dovesti do kršenja evropskih interesa - želela da EU i druge NATO saveznike natera da deluju u sukobu u kojem inače ne žele dalje učešće.
Nakon što je u sukobima sa sirijskom vojskom, koju podržava Rusija pretrpela velike gubitke, Turska se razbesnela. Pokrenula je novu vojnu operaciju, nazvanu "Prolećni štit".
Iz Sirije su uzvratili najavom da će obarati sve strane letelice iznad severnog dela zemlje gde se i nalazi Idlib. Sirijska vojska uz pomoć Rusije pokušava da povrati kontrolu nad Idlibom, jednom od poslednjih teritorija u kojoj uporište imaju pobunjenici koje podržava Turska.
Sinan Ulgen, šef organizacije Edam iz Istanbula u tekstu za "Forin polisi" tvrdi da su EU i NATO pogrešili jer su ostavili ljude u Idlibu na milost i nemilost sirijskom režimu.
Kako je rekao, Turska je direktno izložena negativnim posledicama sirijske operacije. Prema njegovim rečima, nakon neuspeha Zapada u Siriji, NATO i EU bi trebalo da probaju da zaštite civile u Idlibu.
- Pojava humanitarne krize blizu evropskih granica , bez premca u svojoj ozbiljnosti još od jugoslovenskih ratova, trebalo bi da ubedi zapadne države da preispitaju rizike ne-intervencije - kaže Ulgen.
Da li je Turska imala neku drugu opciju?
- Svakako je ranije bilo više opcija, ali vrlo malo ih je ostalo do početka ove godine - rekao je Trad.
Prema njegovim rečima, zapadne sile ne mogu da očekuju da će Turska - koja je već dom oko 3,5 miliona izbeglica - nastaviti to da bude i da još "ugosti" nove izbeglice.
- Za mene je ovo pogrešno, ali očekivano rešenje - kaže on.
Kurir.rs/Blic/I.Z.K.
"VIDE DA SRBIJA NAPREDUJE BRŽE OD NJIH" Predsednik Vučić o napadima iz Zagreba: "Srećan sam što mi nemamo tu vrstu frustracije i kompleksa kako oni imaju prema"