TALIBANSKI KRVNIK SE RASPISAO ZA NJUJORK TAJMS: Naredio ubistvo hrvatskog vojnika, a evo zašto Ameri bez njega ne mogu!

Njujork tajms objavio je pismo jednog od najboljih talibanskih šefova, Sirajudina Hakanija. Onaj koji je naredio napad na vozilo hrvatske vojske u Kabulu u kojem je ubijen Josip Briški. U pismu koje je poslao, izrazio je želju za mirom sa nekoliko zahteva

"Baš kao što nam Sjedinjene Države ne veruju u potpunosti, tako smo i mi daleko od toga da im u potpunosti veruemo", kaže Sirajudin u pismu. Ali mali napredak već je primećen u decembru 2019. godine, kada je Amerika pustila tri talibanska taoca u zamenu za jednog Australijanca i jednog Amerikanca. Radilo se o Timotiju Viksu i Kevinu Kingu. Tri muškarca talibana puštena su u zamenu za njih, uključujući Anasa Hakanija, Sirajudinovog mlađeg brata. Također, Trampova administracija najavljuje smanjenje trupa u Afganistanu. Trenutno ih ima oko 12.000, ali bi se taj broj trebao skoro da prepolovi ukoliko su neke od glasina o Beloj kući istinite. Konkretno, ministar odbrane Mark Esper nedavno je rekao da neće imati ništa protiv ako američko vojno prisustvo bude manje. Ipak, američki predsednik je oprezan i zna da potpuno povlačenje trupa neće biti moguće uskoro.

"Uskoro ćemo potpisati sporazum sa Amerikom i potpuno smo posvećeni ispunjenju svih uslova, a isto očekujemo i od Sjedinjenih Američkih Država. Tek tada možemo imati potpuno samopouzdanje i postaviti temelje za dobru saradnju - ili čak partnerstvo - u budućnosti “, optimistično je rekao u pismu Hakani. Do sada, američki vojnici nisu dobili ni jedan jasan nalog kojim bi smanjili svoj broj, a ni predsednik Zoran Milanović i premijer Andrej Plenković ne razmišljaju o njihovom smanjenju. Dogovorili su se da će naredni kontingent Hrvatske vojske otići u Avganistan radi mirovne misije "Odlučna podrška". „Prema ovlašćenjima i propisima, ovu odluku na kraju potpisuje predsednik Republike. Kao što smo danas dogovorili, on će to potpisati, nakon čega ćemo razgovarati o stalnom prisustvu Hrvatske vojske u toj misiji ”, rekao je Plenković.

Samo nekoliko dana ranije spominjalo se u medijima moguće povlačenje Hrvatske vojske u sklopu mirovnih pregovora koje uz pokroviteljstvo SAD-a vodi avganistanska Vlada s talibanima. “Razgovarao sam s potpredsjednikom Vlade Krstičevićem koji je bio na sastanku ministara obrane NATO-a. Pitao sam ga je li uopće bilo riječi o tome. Nikakvih riječi o tome nije bilo, tako da o tom, potom”, rekao je Plenković odgovarajući na novinarski upit o povlačenju Hrvatske iz misije. Kao što je vidljivo iz Hakanijeva pisma, talibani najviše žele da se strana vojska povuče, jer smatraju da će nakon toga u Avganistanu početi novo doba. Ipak, to nije tako lako, a iako se govori o smanjenju broja vojnika, to se još nije dogodilo, dapače misija “Odlučna potpora” deluje jednakim intenzitetom. Osim zahteva za povlačenjem vojske, talibani nemaju drugih većih želja, a istovremeno prete da bi, barem s njihove strane, svi pregovori i želja za mirom mogli nestati. A najvažnije pitanje svakih pregovora je kako verovati svojem neprijatelju.

Talibani su godinama ratovali protiv centralnih vlasti Avganistana, a prije toga su vladali državom. Pa svejedno nije vladao mir. Amerikanci su razbuktavali rat dok su vodili svoj Hladni, a od prelaza milenijuma pokušavaju da ovladaju Avganistanom. O Hakaniju treba navesti nekoliko činjenica. O njemu se tako malo zna da čak i FBI procenjuje kako je Siradžudin rođen negde između 1973. i 1980. godine, a već duže se nalazi na popisu najtraženijih terorista današnjice. Amerikanci nude deset miliona dolara za informacije koje će dovesti do njegova hvatanja, ali da bismo bolje razumjeli Hakanijev način djelovanja, treba se vratiti malo u prošlost. Na Hladni rat. Hakanijevu mrežu (eng. Haqqani Network) osnovao je Siradžudinov otac Džalaludin, i to za borbu protiv sekularnog avganistanskog vođe Davuda Kana, a nakon sovjetske intervencije samo su nastavili s borbom. U to vreme im je čak i CIA pomagala na sve načine, od obuke do dostava oružja i druge opreme. Svoje utočište desetljećima su imali u plemenskim područjima Pakistana i lokalnim obaveštajnim službama.

Pakistancima je odgovarala destabilizacija starog rivala, odgovarala im je i borba protiv Sovjeta, nisu im smetali ni talibani, pa ni borba protiv američkih snaga od početka milenijuma. Džalaludin je čak imao i ministarsku fotelju u devedesetim godinama prošlog veka dok su Avganistanom vladali talibani. Toliko je bila bliska i dobra njihova saradnja. Međutim, godinama su zapadne obaveštajne službe govorile da su Hakanijevi ljudi zapravo odvojeni od talibana i da ih ne treba svrstavati u isti koš. Pakistanci su išli tako daleko da su ih zvali za pregovarački sto govoreći da su oni umereni, iako su upravo Hakanijevi pripadnici uveli bombaše samoubice u ratni arsenal afganistanskih i pakistanskih ekstremista.

Trojica Hakanijevih izaslanika sudjelovala su na prošlogodišnjim pregovorima o mogućem mirnom rešenju rata u Afganistanu. Sve to uprkos činjenici da su upravo oni organizovali seriju napada na avganistanske snage sigurnosti krajem 2017. godine u kojima su ubili više od 150 policajaca, vojnika i regruta u samo nedelju dana. Obećavaju potpisivanje mirovnog sporazuma do kraja meseca, a kao znak dobrih namera uveli su smanjenje broja napada. Lokalni mediji pišu da je do toga i došlo. Koliko god nama bilo nezamislivo da se potpisuje mir s tako okrutnim borcima, ostaje činjenica da je za dogovor potrebno dvoje. Kakvi god oni drugi bili.

Kurir.rs/Express.hr Foto: