OVO JE IZVOR PUTINOVE MOĆI, ALI I NJEGOV ZATVOR! Neprikosnoveni vladar Rusije ostanak na vlasti duguje OVIM LJUDIMA!
Tokom dve decenije na vlasti, ambicija Vladimira Putina bila je da okonča ono što je on smatrao ponižavanjem Rusije nakon završetka hladnog rata. Da bi to postigao, ispričao je priču i izgradio režim u čijoj osnovi se nazali špijuniranje.
Fokusirao se na dve stvari istovremeno - lov na neprijateljske špijune, i doslovno obožavanje pripadnika ruskih obaveštajnih snaga. To je korišćeno za legitimizaciju njegovog režima, ali je s druge strane sam sebe zauzvrat je zarobio u kavezu iz koga ne može da pobegne i učinio da se odnosi sa Zapadom gotovo ne mogu popraviti.
U decembru 1999. Vladimir Putin pojavio se u Lubjanki, impozantnom sedištu ruske obaveštajne službe u blizini Crvenog trga. Bivši oficir KGB upravo je postavljen za premijera i uskoro bi trebalo da stupi na mesto predsednika. Bio je tamo zbog godišnjeg rođendana ruskih špijuna. Posle nemirnih godina, promena se osećala u vazduhu. Uz šampanjac, Putin je rekao svojim bivšim kolegama da je tim kojeg su poslali u tajnosti sada završio prvi deo svoje misije i preuzeo vlast. Iza ove šale krije se mnogo dublja priča a to je da da samo oficir KGB može vratiti snagu države, što bi zauzvrat zaštitilo domovinu.
Putin je slavno opisao kraj hladnog rata kao najveću geopolitičku katastrofu 20. veka. Prema njegovom mišljenju kraj hladnog rata doneo je bedu za Rusiju. Putinova misija bila je da se to poniženje privede kraju. Jedan od centralnih načina na koji bi to način učinio bio je fokusiranje na špijune, koristeći opsesiju njima kako bi učvrstio svoju moć.
Putin je udahnuo novi život svojim propadajućim obaveštajnim službama. Dao im je više resursa, učinio je da se osećaju vrednima i bitnima. Ruski špijuni su opet postali ponos u zemlji, kao i sredstvo za jačanje moći u inostranstvu. Špijuniranje je odavno nešto što Rusi smatraju posebno dobrim - posebno kada je reč o igranju na duge staze. Naravno, i druge zemlje takođe mitologizuju svoje špijune, ali, za sada, ni London ni Vašington ne vode bivši članovi CIA ili MI6.
Mnogi u KGB-u veruju da su izgubili hladni rat, jer su zapadne obaveštajne službe srušile Sovjetski Savez podržavajući separatističke snage i verovale su da su njihovi protivnici ostali odlučni u sprečavanju Rusije da se vrati na svoje zasluženo mesto.
Kada je Putin prvi put došao na vlast, akcenat je bio na naučnicima i istraživačima koji su prodavali tajne za novac. Neumoljiva zapadnjačka špijunaža 90-ih doprinela je da se stvori osećaj da je Rusija nekako u pozadini što je donekle opravdavalo strahove u Moskvi. Početkom decenije, CIA je bukvalno odbacila službenike KGB-a koji su nudili da prodaju tajne, jer ih je bilo previše.
Sredinom 2000-ih fokus se pomerio. Kada je ruska TV objavila snimke navodnog britanskog oficira MI6 u parku u Moskvi to je došlo kao deo kampanje protiv ruskih nevladinih organizacija. U jeku obojenih revolucija u susednim zemljama, Putin i njegovi saveznici postali su sve uvereniji da zapadna obaveštajna služba prolazi kroz takve grupe u okviru kampanje za potkopavanje vlasti ohrabrujući opozicione snage.
U junu 2010. FBI je uhapsio 10 ruskih obaveštajaca koji su radili u dubokoj tajnosti u Sjedinjenim Državama. Poznati i kao "ilegalci", jer im nije nedostajalo diplomatsko pokriće, ovi špijuni bili su ponos KGB, a zatim njegovog naslednika, SVR, i predmet opsežnog mitologiziranja kod kuće.
Neki iz ove grupe su proveli četvrt veka usavršavajući svoju "masku" kako bi prošli kao američki ili kanadski građani. Ali grupu je izdao oficir SVR koga je regrutovao FBI.
U Americi su hapšenja shvaćena skoro pa komično. U Rusiji to nije bio slučaj... Putin je to drugačije podneo.
Ruski špijuni su poniženi, iznevereni... Stvorena je slika o njima da su potpuno neozbiljni. Što je još gore, Putin je morao da zameni četvoricu Rusa koji su osuđeni za odavanje tajni Sjedinjenim Državama i Velikoj Britaniji u zamenu za povratak njegovih ilegalica.
Hapšenje je usledilo nakon što je predsednik Dmitrij Medvedev odleteo iz Amerike, gde je jeo burgere sa predsednikom Barakom Obamom kao deo lošeg pokušaja "resetovanja“ odnosa Rusije i Amerike.
Putin je verovao da je njegovog štićenika nasamario Vašington, što je bilo tačno a potvrđeno je kroz krizu koja se dogodila u Libiji naredne godine. I tako je Putin najavio svoj ponovni dolazak na čelo države kao predsednik. Ali na njegovo iznenađenje, u decembru 2011. je izbio niz uličnih protesta. Zahtev je bio održavanje slobodnih izbora. Kremlj je za ovo okrivio produženu ruku CIA i sebe uverio da je napadnut.
Špijunska groznica se pojačala u narednim godinama. Ilegalci koji su zamenjeni pretvoreni su u heroje, od kojih su se neki redovno pojavljivali u TV emisijama. Procenat Rusa koji odobravaju sopstvene špijune popeo se sa 35 odsto 2001. a na 66 odsto u 2018.
Putinovo držanje, zasnovano na ideji da Rusija bude "opkoljena tvrđava", stvorilo je samoispunjavajuću pripovest - gvozdeni kavez oko čoveka u njegovom središtu. Zarobljenik je sopstvene ideologije i sistema koji je stvorio.
Kurir.rs/Daily Beast
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore