Pre oko 245 miliona godina okončan je period perma sa katastrofom koja je zadesila celokupni živi svet na našoj planeti. Oko 95 odsto morskih vrsta je iščezlo iz okeana, dok je na kopnu izumrlo oko 75 odsto životinja.

Najpoznatije žrtve ovog izumiranja bili su trilobiti, a među ostalim žrtvama bili su paleozojski korali, mnoštvo drugih beskičmenjaka i pelikozauri koji su u periodu perma bili najuspešniji suvozemni gmizavci. Zbrisavši s lica zemlje toliki broj životinjskih vrsta, ovaj gigantski preokret imao je ogroman uticaj na budući tok evolucije životinja.

Prema navodima nekih naučnika, život na Zemlji je toliko bio uništen da mu je bilo potrebno 10 miliona godina da se oporavi.

Mnoge teorije pokušavaju da objasne masovno izumiranje u permu, među kojima su tri ili četiri najverovatnije. Prema prvoj hipotezi došlo je do sudara asteroida ili nekog drugog objekta iz svemira sa Zemljom. Ako je ovaj udar bio dovoljno velik, mogao je da proizvede strahovite talase koji su se prostirali širom sveta, slično onima za koje se veruje da su prouzrokovali nestanak dinosaura.

Neki hemijski dokazi su u novije vreme dali doprinos ovoj hipotezi, ali još uvek se smatra da je izumiranje vrsta bilo izazvano prirodnim promenama na Zemlji.

Prema jednoj od geocentričnih teorija, talas masovnih vulkanskih erupcija je izbacio milijarde tona pepela u nebo. Ukoliko su ove erupcije trajale tokom dužeg perioda, oblak pepela je sprečio prodiranje najvećeg dela Sunčeve energije, od koje je zavisio opstanak biljaka. Bez biljaka na kopnu i mikroskopskih algi u morima, mnoge životinje su uskoro propale. Tragovi ovakvih ogromnih erupcija su pronađeni u Sibiru.

Druga mogućnost je opadanje nivoa mora krajem perma, čime su uništene priobalne plitke vode od kojih je zavisio život mnogih morskih organizama. Kako je Pangea imala relativno kratku liniju obala, korali i drugi morski beskičmenjaci bili su suočeni sa ubrzanim nestajanjem staništa. Ovom teorijom je, ipak, teže objasniti nestajanje životinja na kopnu, zbog čega se opadanje nivoa mora pre smatra dodatnim faktorom masovnog izumiranja, nego njegovim glavnim uzrokom.

Mnogi naučnici smatraju da je četrvrto objašnjenje najverovatnije - da su klimatske promene mogle izazvati smrtonosne posledice. Postoje dokazi da je klima postala toplija, a da je potom naglo zahladnela, kako se perm približavao kraju, što je veoma otežalo uslove za život životinja na kopnu i u moru. Uz opadanje nivoa mora i vulkanske erupcije, rezultat je mogla biti katastrofa na koju ukazuju fosilni nalazi.

Kurir.rs/Nacionalna geografija