Medicinski tehničar - anesteziolog Derik Smit koja radi u anesteziji zna šta znači izgubiti pacijenta i kakve sve užase je moguće videti u bolnici. Ali sada, pandemija ga je gurnula u potpuno drugačiju, “daleko više zatrašujuću” stvarnost.

Smit, koji se brine o Covid-19 pacijentima u bolnici u Njujorku, otkrio je poslednje reči umirućeg pacijenta, koji je čekao na respirator: “Ko će to da plati?”. Izgovarao je te reči u pauzama borbe za dah. “To su bile poslednje reči koje nikada neću zaboraviti”, rekao je Smit.

“Ovaj pacijent je bio u teškom akutnom respiratornom distresu, imao je poteškoća da govori, a još uvek je brinuo ko može da mu plati za proceduru koja će mu produžiti život, mada statistički nema dobre šanse da preživi", prenosi smitove reči CNN.

Znajući da se pacijent verovatno neće oporaviti nakon što je intubiran, Smit i njegove kolege su pozvali suprugu tog pacijenta da bi mu pružili poslednju priliku da se oprosti.

Većina pacijenata će umreti nakon što budu stavljeni na respiratore, a stopa smrtnosti će dostići i do 80 odsto kod intubiranih pacijenata sa koronavirusom, kaže Smit. Iako ne zna da li je njegov pacijent preživeo, rekao je da je “prilično mala šansa za to”.

Smit je ovu situaciju nazvao “daleko najgorim iskustvom” koje je imao tokom svojeg 12-godišnjeg rada u intenzivnoj nezi i anesteziji, i kaže da je taj trenutak pokazao kakav je njihov zdravstveni sistem koji je izneverio ljude.

“Bio sam jako tužan, i iskreno, pomalo užasnut. Ovo pokazuje ozbiljan neuspeh kada neko mora da brine o finansijama dok se bori s mnogo većim pitanjima koja imaju veze sa životom i smrću.”

Smit nije imao odgovor na pitanje svog pacijenta i umesto toga je preusmerio razgovor kako bi mu poslednji put omogućio da razgovara sa suprugom. Uprkos strašnim okolnostima, to pitanje je zaista opravdano.

“Pandemija je ukazala na brojne strukturne neadekvatnosti u našoj zemlji, ne samo u odgovoru na pandemiju, već i našem pristupu pokrivanja zdravstvene zaštite”, kaže Smit.

Sjedinjene Države su jedina razvijena država bez univerzalne zdravstvene zaštite. Skoro 28 miliona Amerikanaca koji nisu u poznim godinama, ili 10,4 odsto njih nije imalo osiguranje u 2018. godini, prema najnovijim zvaničnim podacima.

“Suočavanje s koronavirusom, sa desetinama miliona ljudi bez zdravstvenog osiguranja ili neadekvatnog osiguranja, biće jedinstven američki izazov među razvijenim zemljama”, tvitovao je Leri Levit, izvršni potpredsednik za zdravstvenu politiku u Kajzeru. “Biće potreban novac za lečenje ljudi i rešavanje pitanja pružanja nege.”

Zabrinut da visoki troškovi lečenja mogu da odvrate ljude od toga da odu kod lekara ako su bolesni, mnoge osiguravajuće kuće i nekoliko država odrekle su se novca od testiranja na koronavirus u korist određenih osiguranika. Ali, pacijenti će i dalje morati da plaćaju odlazak kod lekara, testiranje ili bilo koje lečenje koronavirusa ili druge bolesti koju budu dobili. Za nezaposlene Amerikance, koji su imali osiguranje na osnovu zaposlenja, ovo je još jedna velika kriza.

Ukupno, oko 16,8 miliona američkih radnika, što čini 11 odsto radne snage SAD, podneli su prve zahteve za nadoknadu za nezaposlene samo u prethodne tri nedelje.

“Ovo može samo da se pogorša ako ne omogućimo jednak pristup zdravstvenoj zaštiti”, kaže Smit.

“Kao rezultat toga što su mnogi izgubili poslove zbog pandemije, broj onih koji nisu osigurani će se samo povećavati, a i dalje će biti izazov za one koji zadrže privatno zdravstveno osiguranje. Poslednja analiza koju sam video predviđa povećanje od 40 odsto za premije osiguranja do sledeće godine, tako da će to biti još veći teret o kojem moramo da razgovaramo.”

Kurir.rs/Nedeljnik Foto: Screenshot