Koronavirus koji izaziva Covid-19 mogao bi da ubije moćne imunološke ćelije koje bi bi zapravo trebalo da unište njega, upozrili su naučnici.

Ovo iznenađujuće otkriče koje je napravio tim istraživača iz Šangaja i Njujorka, poklopilo se sa opažanjima lekara na prvoj liniji fronta u borbi protiv Covid-19. Oni su ustanovili da virus može da napadne imuni sistem čoveka i nanese štetu sličnu onoj koja je pronađena kod HIV pacijenata.

Lu Lu, ​​sa Univerziteta Fudan u Šangaju, i Jang Šibo, iz njujorškog Centra za krv, pridružili su virusu, zvanično poznat kao Sars-CoV-2, laboratorijski stvorenim ćelijama T limfocita.

T-limfociti, takođe poznati kao T ćelije, igraju centralnu ulogu u prepoznavanju i uklanjanju strane napadača u telu.

To rade tako što hvataju ćeliju koja je zaražena virusom, probuše rupu u njenoj membrani i ubrizgavaju toksične hemikalije u ćeliju. Te hemikalije tada ubijaju i virus i zaražene ćelije i bukvalno ih razore na komde.

Istraživači su uradili isti eksperiment sa Sarsom, drugim koronavirusom, i otkrili su da on nema sposobnost da inficira T ćelije.

Razlog je, posumnjali su naučnici, bio nedostatak funkcije fuzije membrane. Sars može da inficira samo ćelije koje nose specifični receptorski protein poznat kao ACE2, a ovaj protein ima izuzetno nisko prisustvo u T ćelijama.

Dalja ispitivanja kako koronavirus može da inficira primarnie T ćelije evocirala bi „nove ideje o patogenim mehanizmima i terapijskim intervencijama“, naveli su istraživači u radu objavljenom u časopisu "Cellular & Molecular Immunology"

Lekar, koji radi u državnoj bolnici koja leči pacijente od Covid-19 u Pekingu, rekao je da je otkriće dodalo još jedan dokaz za rastuću zabrinutost u medicinskim krugovima da se koronavirus ponekad može ponašati kao neki od najozloglašenijih virusa koji direktno napadaju čovekov imuni sistem.

"Sve više i više ljudi ga upoređuje sa HIV-om", rekao je lekar koji je zatražio da ostane anoniman.

U februaru, Čen Ajongven i njegove kolege iz Instituta za imunologiju PLA objavili su klinički izveštaj u kome upozoravaju da bi broj T ćelija mogao značajno da padne kod pacijenata sa Covid-19, posebno kada se radi o starijim pacijentima ili o onima kojima je bilo potrebno lečenje u jedinicama intenzivne nege. Niži broj T ćelija predstavlja veći rizik od smrtnog ishoda.

To zapažanje je kasnije potvrđeno obdukcijskim pregledima na više od 20 pacijenata čiji je imuni sistem gotovo potpuno uništen, prema izveštajima kontinentalnih medija.

Lekari koji su videli tela rekli su da je oštećenje unutrašnjih organa slično kombinaciji Sarsa i side.

Gen koji stoji iza funkcije fuzije u Sars-CoV-2 nije pronađen u drugim koronavirusima kod ljudi ili životinja.

Ali neki smrtonosni ljudski virusi poput HIV i ebole imaju slične sekvence, što podstiče nagađanja da bi se novi koronavirus mogao dugo tiho širiti u ljudskim društvima pre nego što je izazvao ovu pandemiju.

Međutim, postojala je jedna velika razlika između Sars-CoV-2 i HIV-a, navodi se u novoj studiji.

HIV može da se umnoži u T ćelijama i da ih pretvori u svojevrsne fabrike da bi stvorio više primeraka kako bi inficirao druge ćelije.

Ali Lu i Jiang nisu primetili rast koronavirusa posle ulaska u T-ćelije, što sugeriše da bi virus i T-ćelije mogli zajedno umreti.

Studija rađa nova pitanja. Na primer, koronavirus može da postoji nedeljama kod nekih pacijenata bez izazivanja simptoma. Kakva je njegova interakcija sa T ćelijama kod ovih pacijenata ostalo je nejasno.

Neki kritično bolesni pacijenti su takođe doživeli oluje citokina (citokini su pored molekula antitela, najvažniji sekrecioni proizvodi ćelija imunskog sistema) gde imuni sistem preterano reaguje i napada zdrave ćelije.

Ali zašto i kako koronavirus to aktivira za sada ostaje poprilično nejasno.

Kurir.rs/SCMP