Američka agencija Asošiejted pres tvrdi da je imala uvid u interna dokumenta prema kojima su kineske vlasti šest dana zadržavale informaciju o tome da se suočavaju s epidemijom novog koronavirusa.

Predsednik Si Đinping upozorio je javnost 20. januara, sedmog dana. Do tada je više od 3.000 ljudi bilo inficirano prema internim dokumentima.

Baš tokom tih šest dana, kako se navodi, u Vuhanu, odakle je zaraza potekla, održana je proslava na kojoj su bile desetine hiljada posetilaca, a milioni ljudi krenuli su na putovanja uoči Kineske nove godine.

Odlaganje od šest dana, od 14. do 20 januara, nije prva greška koju su kineske vlasti načinile na različitim nivoima u borbi protiv pandemije, jer su i druge zemlje reagovale na sličan način, odugovlačeći danima, pa čak i nedeljama, sa objavama i odlukama o koracima koji će biti preduzeti.

Međutim, prema oceni agencije, odugovlačenje prve države koja se suočila sa novim koronavirusom bilo je u kritičnom trenutku, na samom početku pandemije.

Kretanje Kine po tankoj ivici u nastojanjima da informiše javnost o tome šta se zbiva s jedne strane i izbegne masovnu paniku s druge strane, dovelo je do toga da na svetu bude zaraženo više od dva miliona ljudi i bude odneto više od 128.000 života, smatra AP.

w-56012071.jpg
EPA/ROMAN PILIPEY 

"Da se šest dana ranije preduzelo nešto, bilo bi manje žrtava, manje inficiranih, a medicinske ustanove mogle bi da prihvate sve pacijente i možda ne bi bilo kolapsa zdravstvenog sistema, kao u Vuhanu na primer", rekao je epidemiolog sa Univerziteta u Kaliforniji Zuo-Feng Zang.

Neki stručnjaci su naveli, prenosi AP, da su kineske vlasti možda odugovlačile sa javnom objavom epidemije, ali su u tajnosti preduzimali mere i čekale pravi trenutak kako bi izbegle širenje panike među stanovništvom.

Kineska vlada negira optužbe da je oklevala sa objavljivanjem informacija i tvrdi da je o infekciji novog koronavirusa odmah obavestila Svetsku zdravstvenu organizaciju.

Kurir.rs/Tanjug