Pandemija korona virusa možda je najveći test političkog vođstva koje je svet ikada video. Svetski lideri su pred izazovima, a među njima se, neočekivano istakla novozelandska premijerka.

Svaki vođa na planeti suočen je sa istom potencijalnom pretnjom. Svaki vođa reaguje drugačije, u svom sopstvenom stilu. I svaki vođa će biti ocenjen prema rezultatima.

Nemačka kancelarka Angela Merkel prihvata nauku. Brazilski predsednik Žair Bolsonaro odbacuje opasnost. O svakodnevnim brifinzima američkog predsednika Donalda Trampa bruje mediji, dok indijski premijer Narendra Modi uopšte nema redovne brifinge, čak i kada je praktično u karantin zatvorio 1,3 milijarde ljudi.

Džasinda Ardern, 39-godišnja premijerka Novog Zelanda, stvara svoj put. Njen stil vođenja države je pozivanje na empatiju u krizi koja ljude iskušava da se bore samo za sebe. Njene poruke su jasne, dosledne i nekako istovremeno otrežujuće i umirujuće.

A njen pristup nije samo odjekuje među njenim ljudima samo na emocionalnom nivou. On se pokazao veoma uspešnim u samoj borbi sa korona virusom.

Ljudi smatraju da Ardernova njima "ne popuje" već stoji uz njih, kaže za "Atlantik" Helen Klark, nekadašnja premijerka Novog Zelanda od 1999. do 2008. godine.

"Oni čak mogu da pomisle: Pa, ne znam baš zašto je (vlada) to uradila, ali znam da brine o nama. Postoji visok nivo poverenja u nju zbog te empatije. Ona je 'komunikator'", rekla je Klark, primetivši da je Ardern stekla diplomu iz komunikacije.

"Ovo je vrsta krize koja ili 'stvara' ili uništava lidere. A ovo će stvoriti Džasindu", kaže bivša premijerka.

Kako navodi "Atlantik", posebno su značajna njena "lajv" uključenja preko Fejsbuka koja su i informativna i neformalna jer se u njima pojavljuje u "kućnom izdanju". Tako je uradila i kada je krajem marta najavila uvođenje mera zatvaranja države.

Ona je rekla da joj je jasno da su ljudi zabrinuti kada su dobili poruku o novim merama i umirila ih objašnjavanjem kako treba da se ponašaju i zbog čega.

Opravdala je oštre mere praktičnim primerima: Ljudi ne treba da putuju, jer šta ako se odvezu na neko udaljeno odredište, a njihov se automobil pokvari? Ona je rekla da kao roditelj zna da je zaista teško izbeći igrališta, ali virus može da opstane na površinama 72 sata. Očekivala je da će zaključavanje trajati nekoliko sedmica, a da će slučajevi da rastu. Zbog načina na koji se ponaša korona virus, "nećemo videti pozitivne koristi od napora koji ćete uložiti u samoizolaciju... najmanje 10 dana. Dakle, nemojte biti obeshrabreni", rekla je.

Ardern ima i brifinge sa svojim saradnicima i novinarima, ali oni nimalo ne liče na Trampove.

"Tramp ima brifinge, ali to je drugačiji šou. Nikada Džasinda nije napala novinara koji je postavio pitanje", kaže Klark, pozivajući se na česte tirade američkog predsednika i svađe sa novinarima.

Kad je jednom jedan novinar zaboravio svoje pitanje na nedavnom brifingu, Ardern mu je u šali rekla da je zabrinuta da ne spava dovoljno.

Van Džekson, stručnjak za međunarodne odnose sa Univerziteta Viktorija u Velingtonu kaže da ona ne prebacuje krivicu ni na koga i da se ne bavi raznim dezinformacijama.

Ona se najviše poziva na to da ljudi budu "dobri jedni prema drugima".

Iako se možda čini kao da na opušten način pokušava da reši krizu, istina je da je Ardernin pristup izuzetno efikasan.

Novi Zeland je na pandemiju reagovao brzim i strogim merama zbog kojih je u zemlji mnogo manje obolelih i žrtava nego u mnogim drugim zemljama. I ne samo to, Novi Zeland pokušava i da u potpunosti uništi zarazu. A na dobrom putu je da to i učini. Testiranje na KOVID-19 je široko rasprostranjeno. Zdravstveni sistem nije preopterećen. Novi slučajevi su dostigli vrhunac početkom aprila. Do danas je od korone umrlo svega dvanaest ljudi od skoro 5 miliona stanovnika.

Istina je da zemlji ide na ruku i njena udaljenost od drugih država, ali najviše zasluga idu vladi zbog ranog uvođenja mera.

Džekson kaže da je odluka Ardern i njene vlade da objavi svoj sistem mera sa četiri nivoa na početku krize "bila sjajna jer nas je psihološki pripremila za dalje ozbiljnije korake ".

"Taj model ne bi mogao više da se razlikuje od Trampovog pristupa 'Šta ću danas?'" - kaže on.

A šta kaže narod Novog Zelanda na sve to? Čak 88 odsto ispitanika je u jednoj nedavnoj anketi agencije "Colmar Brunto" reklo da ima poverenja u vladu i njenu bornu protiv KOVID-19, a čak 84 odsto da odobrava njen odgovor na pandemiju. Ove brojke su više nego u anketama koje je ista agencija sprovela u sedam najvećih svetskih ekonomija.

U međuvremenu je država najavila da će neke od mera popustiti.

Planirano je da od narednog ponedeljka zatvaranje smanji sa nivoa 4 na nivo 3. To podrazumeva ponovno otvaranje pojedinih prodavnica i škola sa ograničenim kapacitetom, a biće ublažena i pravila o lokalnim putovanjima. Biće dozvoljena i okupljanja do 10 ljudi, ali samo zbog svadbi i sahrana, prenosi BBC.

Na Novom Zelandu vanredno stanje je uvedeno 25. marta, četiri dana pre nego što je u zemlji zabeležen prvi smrtni slučaj. Nivo 4, koji je uveden istog dana podrazumeva da ljudi moraju da ostanu kod kuće, osim zbog osnovnih potreba.

Novi Zeland je 19. marta zatvorio granice za skoro sve putnike iz inostranstva i ta mera će ostati na snazi.

Kurir.rs/Blic

Foto: Profimedia