AKCIJA OVE RUSKE PODMORNICE USPANIČILA ZAPAD: Uspela da se probije do mesta gde se ukrštaju važne svetske informacije!

Nešto je "krenulo krivo" dok je podmornica prolazila ruskim vodama 400 kilometara severno od Arktičkog kruga.

Lošarik je dizajniran 1980-tih, a prvi put porinut je 2003. godine. Njegove su misije uključivale istraživanje arktičkog leda u potrazi za prirodnim resursima, trup je od titanijuma, a ime je dobio po konju iz ruskog crtanog filma.

Vladimir Putin mnogo puta govorio je o važnosti kontrolisanja tokova informacija, a u slučaju da neko, primera radi, preseče podmorske optičke kablove, sigurno bi došlo do velikih smetnji u svetskoj komunikaciji. Iako niko ne tvrdi da je Lošarikova misija bila upravo ta, ostaje činjenica da je to jedina podmornica koja je mogla toliko duboko zaroniti.

Naime, američke podmornice s posadom mogu zaroniti najdublje do oko 700 metara, nasuprot Lošarikovih 6.700 metara.

Postavlja se i pitanje zašto Rusija nije upozorila Norvešku na moguću nuklearnu katastrofu nakon što je u Lošariku došlo do požara. Naime, Rusija i Norveška imaju sporazum o uzajamnom informisanju kad je reč o takvim stvarima, ali Rusija očigledno nije osećala obavezu da obavesti Norvešku da je Lošarik podmornica s nuklearnim pogonom.

Još jedno moguće objašnjenje zašto se ruska podmornica nalazila u arktičkim vodama je "treniranje" ruske Severne flote.

"U Putinovom srcu postoji posebno mesto za mornaricu. Ona je jedan od ključnih simbola svake velike moćne države", objašnjava za Njujork Tajms norveška analitičarka i direktorka Centra za bezbednosnu politiku Norveškog instituta za odbrambene studije Katarzyna Zysk.

Severna flota nalazi se na samom vrhu vojnog ruskog budžeta. Njihovi vojnici imaju najnoviju opremu za hladni rat, a u planu su i nove generacije podmornica s balističkim raketama. Uz tako snažnu flotu Rusija bi najbrže mogla iznenaditi SAD tako da joj se prikrade s Arktika.

"Ovo stvarno izgleda kao da se priprema nova verzija 'Lova na Crveni oktobar", izjavila je Heather Conley, viša potpredsednica za Evropu, Evroaziju i Arktik u Centru za strateške i međunarodne studije.

Ne smemo zaboraviti ni želju za ekonomskom moći, dodaje Conley.

"Rusija nikad nije tajila svoju želju da kontroliše severni morski put preko Arktika, pogotovo sada kad se led smanjuje zbog klimatskih promena i pojavljuje se sve više mogućnosti za širenje eksploatacije nafte i plina", objašnjava ona.

Rusija ne želi nikakav otvoreni sukob s NATO jer zna da resursa za takvu vrstu sukoba nema. Učiniće sve kako bi zadržala stratešku inicijativu i tu u prvi plan opet dolaze informacije. Optički podmorski kablovi koji prenose 97 posto svetskih podataka, uključujući dnevno oko deset biliona dolara u financijskim transakcijama, mogli bi biti vitalni u iskušavanju stabilnosti zapadnog sveta.

Kablovi su uglavnom nezaštićeni i prilično ih je lako pronaći, a poslednjih nekoliko godina američke obaveštajne agencije upozoravaju kako pronalaze ruske podmornice u njihovoj blizini.

Oni upozoravaju da ruski cilj nije da onesposobi internet, nego da jednostavno vrši konstantni pritisak. Jer, svaki put kada dođe do pada Facebooka ili Twittera, ljudi jednostavno "polude".

Pomorski kablovi stavljeni još 1850. godine
Prvi podmorski kablovi postavljeni su još 1850. godine tokom Krimskog rata. Postavili su ih britanski vojnici koji su hteli ubrzati tok komunikacije. Prvi transatlantski kablovi su postavljeni i počeli raditi 1858. godine, a prvi transatlantski kablovi od optičkih vlakana 1988. Pre su kablove postavljale telekomunikacione kompanije, a danas su u vlasništvu Googlea, Facebooka, Amazona i Microsofta.

Kurir.rs/Večernji
Foto: EPA / ALEXEI DRUZHININ / KREMLIN POOL, Printscreen