Američki kupci koji su mahali gomilom keša uspeli su da otmu pošiljku maski koja je trebala da bude poslata iz Kine u jedno od najteže pogođenih koronavirusnih područja u Francuskoj, kažu dva francuska zvaničnika.

Maske su bile u avionu na aerodromu u Šangaju, koji je bio spreman da poleti kad su se američki kupci pojavili i ponudili tri puta više nego što plaćaju njihove francuske kolege.

Žan Rotner, lekar i predsednik regionalnog saveta GrandEst-a, rekao je da je deo narudžbe nekoliko miliona maski koje kreću u region, gde su jedinice intenzivne nege preplavljene pacijentima Covid-19, izgubljen zbog kupaca.

"Došli su na pistu i izvukli novac ... tako da se stvarno moramo boriti", rekao je on za radio RTL.

Rotner neće da identifikuje kupce, za koga rade ili za gde je pošiljka otišla, ali je drugi francuski zvaničnik takođe uključen u nabavku maski iz Kine, rekao da grupa deluje za američku vladu.

"Vrhunac svega, postoji strana država koja je tri puta platila cenu tereta na asfaltu", rekao je francuskom kanalu Reno Muselie, šef jugoistočne regije Provansa-Alpe-Azurna obala.

Visoki zvaničnik administracije SAD rekao je za AFP da "vlada Sjedinjenih Država nije kupila maske namenjene isporuci iz Kine u Francusku. Izveštaji o suprotnom su potpuno netačni. “

Kanadski premijer Džastin Trudo opisao je takve izveštaje kao "zabrinjavajuće i zamolio zvaničnike da razmotre slične tvrdnje da se maske preusmeravaju van njegove zemlje".

"Moramo se pobrinuti da oprema koja je namenjena Kanadi stigne i ostane u Kanadi. Zamolio sam ministre da prate ove posebne izveštaje", rekao je Trudo.

Na konferenciji za štampu u Brazilu ministar zdravlja, Luiz Enrike Mandeta, izjavio je da su nedavno propali pokušaji Brasilije da kupi zaštitnu opremu kao što su rukavice i maske iz Kine.

„Amerikanci su poslali 23 najveća teretna aviona u Kinu da preuzmu materijal koji su nabavili. Mnoge naše kupovine, koje smo se nadali da ćemo potvrditi kako bismo snabdevali [naš zdravstveni sistem], propale su “, rekao je. „I ceo svet želi [te stvari]. Postoji problem hiper potražnje. "

Mandeta je tražio od običnih Brazilaca da od komada tkanine naprave domaće maske kako bi zdravstveni radnici imali preostalu profesionalnu opremu.

Kako se pandemija pogoršava, vlade u panici su optužene da su koristile sumnjive metode da bi nabavile zalihe u borbi protiv koronavirusa. Taktike su varirale od blokiranja izvoza sanitetskog materijala do slanja špijuna u tajne misije da pronađu testove.

U strahu od nestašice i naprezanja u zdravstvenom sistemu, brojne države, uključujući Francusku, Nemačku i Rusiju, preduzele su mere kao što su maske za skladištenje i opasne materije ili hazmat odela. To je značilo ograničavanje izvoza zaštitne medicinske opreme.

Turska je navodno otišla dalje, ne samo što je zabranila izvoz zaštitnih sredstava, već se činila i da obistavlja prodaju maski koje su već plaćene.

Izveštaji belgijskog lista Le Soar i italijanskog dnevnika Korijere del la Sera kažu da maske turskog porekla namenjene tim zemljama nikada nisu stigle. U Italiji je bilo potrebno više od dve nedelje nakon telefonskog poziva premijera, Đuzepea Kontea, turskom predsedniku Redžepu Taiiipu Erdoganu, da maske budu puštene. U Belgiji se zalihe još uvek nisu isporučivale uprkos službenoj policijskoj žalbi državnog ministarstva zdravlja.

Turska je takođe zapretila da će narediti domaće proizvođače maski kako bi se postarali da ih obezbede samo državi. Lokalni vest Hurijet citirao je ministra unutrašnjih poslova Sulejmana Soilua kako kaže da će vlasti zapleniti fabrike ako kompanije ne pristanu da ekskluzivno prodaju ministarstvu zdravlja.

Kina, najveći svetski proizvođač maski, bila je prva zemlja pogođena epidemije Covid-19, a takođe je optužena da sprečava zalihe. Međutim, od tada je jedna od retkih zemalja koja je pošla drugim putem, prodajući ili donirajući milione maski u Evropu. Jedna takva pošiljka vezana za Italiju prošla je kroz Češku, gde su je vlasti zaplele pod spornim okolnostima.

Češke vlasti odbacile su optužbe o krađi koju je podržala država. Rekli su da su se maske našle namenjene Italiji našli u skladištu severno od Praga, gde su zaplenjene u operaciji protiv trgovine ljudima. Ministar spoljnih poslova Tomaš Petriček kasnije je rekao da je njegova vlada poslala 110.000 maski u Rim kao odštetu.

Sličan incident se dogodio u Keniji, gde je pošiljka do 6 miliona maski prepuštena Nemačkoj misteriozno nestala tokom prolaska kroz istočnoafričku zemlju, iako nema nagoveštaja da je vlada odgovorna.

Lekovi i koronavirusni testovi takođe se spremaju širom sveta. Nakon što je američki predsednik bez potpuno podržanih naučnih dokaza predložio da se uobičajenim lekom protiv malarije može lečiti Covid-19, Indija je odmah prešla na zabranu izvoza hidroksihlorokvina.

Izraelska obaveštajna agencija Mossad pokrenula je nekoliko prikrivenih međunarodnih operacija u kojima je letelo stotine hiljada kompleta za testiranje na coronavirus.

Izveštaji lokalnih medija, pozivajući se na neidentifikovane medicinske i obaveštajne službenike, sugeriraju da su setovi kupili od neprijateljske države koja ne bi želela da se takav dogovor objavi. Mnoge zemlje ne priznaju Izrael zbog njegovog postupanja sa Palestincima.

Nekoliko vlada se odlučilo na stvaranje zaliha hrane. Kazahstan, glavni proizvođač brašna, zabranio je izvoz, a Vijetnam, treći najveći izvoznik pirinča u svetu, to je učinio isto.

Globalna nestašice hrane se ne očekuje i većina zemalja je držala svoja tržišta otvorenima, ali napori zabrinutih vlada da izvrgnu kontrolu nad resursima mnogi su se uplašili.

Ejbraham L. Njuman, profesor na odeljenju vlade Univerziteta Džordžtaunu, i Henri Farel, profesor političkih nauka i međunarodnih poslova na Univerzitetu Džordž Vašington, rekli su da postoji rizik da svet "pređe u nepoverenje i sebičnost".

"Visok nivo međusobne sumnje koji se trenutno razvija između država otežaće koordinaciju međunarodnog odgovora," napisali su u Havard Biznis Rivju. „Teško je vladama da budu velikodušne kada su njihovi građani uplašeni, a zalihe uske. Ipak može dovesti do spirale straha i odmazde. "

Nemački mediji su prošlog meseca objavili da je Trampova administracija ponudila njemačkoj medicinskoj kompaniji velike sume novca za ekskluzivni pristup vakcini. Uprkos činjenici da je kompanija CureVac demantovala izveštaje, incident je očigledno uzburkao ostale zemlje.

Kineski državni časopis Global Tajmes objavio je uvodnik u kome je potragu za vakcinom opisao kao "bitku koju Kina ne može da priušti".

Citirajući izveštaje o CureVacu, ona kaže: „S obzirom na poteze dve vodeće zapadne zemlje, možemo videti da nema načina da se Kina oslanja na Evropu ili SAD u razvoju vakcina. Kina mora biti sama po sebi u ovom ključnom polju".

Kurir.rs/Guardian Foto: Profimedia