KO IMA PARA, KORONA MU DAJE JOŠ Ovako su američki milijarderi u vreme pandemije izmuzli državu i nije im prvi put! VIDEO

Nikada ne pustite da dobra kriza propadne: kako pandemija koronavirusa prožima svet, američki jedan odsto najbogatijih je iskoristio dobru prednost stare izreke.

Osam tih milijardera videlo je porast njihove neto vrednosti za preko milijardu dolara svaki, uključujući šefa Amazona, Džefa Bezosa i njegovu bivšu suprugu Mekenzi Bezos; Erika Huana, osnivač Zoom-a; bivšeg šefa Majkrosofta Stive Balmer; i Ilon Mask, tehnolog Tesle i Space-Iks.

Bonanza milijardera dolazi kao flotila velikih preduzeća, milioneri i milijarderke plove kroz rupe u zajmu od 349 milijardi dolara što je trebalo da spasi teško pogođene male kompanije.

Oko 150 javnih preduzeća uspelo je da sakupi više od 600 miliona dolara oprostivih zajmova pre nego što su sredstva nestala. Među njima je bila i Šejk Šek, kompanija sa 6.000 zaposlenih vredna 2 milijarde dolara. Oni su vratili novac, a drugi nisu.

Ostrvo Fišer, mesto samo za članove, na obali Majamija, gde je prosečan prihod stanovnika 2,2 miliona dolara, a plaže su napravljene od uvezenog bahamskog peska, dobio je pomoć u iznosu od dva miliona dolara.

Činilo se da je njenim stanovnicima išlo dobro i pre spasavanja. Ovog meseca je ostrvo kupilo hiljade brzih kompleta za testiranje krvi Covid-19 za sve stanovnike i radnike.

Ostatak Floride se bori. Otprilike 1 odsto stanovništva Floride je testirano na koronavirus, iza nacionalne cifre od 4 odsto. Država se takođe nalazi usred krize sa zahtevima za nezaposlene, jer njen sistem nedovoljnih finansijskih naknada nije u stanju da se izbori sa obimom ljudi koji podnesu zahtev.

Banke koje su bile najveći primaoci novčanog iznosa tokom poslednje recesije takođe su dobro radile, naplaćujući 10 milijardi dolara naknada od državnih zajmova, pokazala je analiza Nacionalnog javnog radija.

„Ako padne glava pobežujemo, ako padne pismo pobeđujemo“, rekao je Čak Kolins direktor programa za nejednakost i zajedničko dobro na Institutu za političke studije i koautor novog izveštaja.

On je rekao da je pandemija dodatno razotkrila linije grešaka u američkoj politici koje povećavaju jaz između zaista bogatih i ostalih tokom decenija.

"Pravila ekonomije su nagoveštena u korist vlasnika imovine protiv svih ostalih," rekao je Kolins.

Do 2016. godine - sedam godina nakon završetka poslednje recesije - najzad 90 odsto domaćinstava u SAD-u još uvek nije oporavilo od poslednjeg pada, dok je prvih 10 odsto ima više bogatstva nego što su imali u 2007. godini.

Tokom celog oporavka, dobici na berzi nesrazmjerno su pogodovali bogatima. Prvih jedan odsto domaćinstava poseduje gotovo 38 odsto svih akcija, pokazalo je istraživanje ekonomista sa njujorškog univerziteta Edvard Volf. Čak i pre udara koronavirusa, vlasništvo nad kućama u SAD - tradicionalnom izvoru rasta bogatstva - bilo je znatno ispod vrhunca 2004. godine.

Ni Amerikanci nisu zarađivali više. Rast plata ostao je spor tokom višedecenijskog rekordnog rasta na tržištu rada koji je usledio nakon poslednje recesije.

Za afroamerukance i latinoamerikance situacija je gora. Razlike u platama su danas su veće nego što su bile 1979. godine.

U međuvremenu, milijarderi nisu uspeli da se pogrešno postave.. Bogatstvo milijardera poraslo je za 1,130 odsto u 2020. godini između 1990. i 2020. godine, prema Institutu za političke studije. Taj porast je više od 200 puta veći od 5,37odsto rasta medijana bogatstva u SAD-u u istom periodu. A poreske obaveze američkih milijardera, mereno kao procenat njihovog bogatstva, smanjile su se 79 odsto između 1980. i 2018. godine.

Pa kad je pandemija pogodila, oni na vrhu piramide bogatstva bili su bolji nego ikada da iskoriste haos. Ostalo, ne toliko.

Kollns je proučavao nejednakost u prihodima već 25 godina i video je zaista bogatu pobedu posle pobede. Ali čak ga je iznenadio i koliko su brzi američki milijarderi pretvorili pandemiju u profit. "Još uvek sam šokiran", rekao je.

Kurir.rs/Gardian
Foto: