Možda će mnoge začuditi, ali najveću stopu smrtnosti od covida-19 po glavi stanovnika nema SAD, Španija ili Italija već – Belgija. Ta stopa smrtnosti, za razliku od ukupnog broja smrtnih slučajeva ili CFR-a, jeste odnos broja umrlih u odnosu na veličinu stanovništva.

Belgija ima 11,5 miliona stanovnika i 647 smrti na milion stanovnika. To znači da je 65 ljudi na svakih 100.000 umrlo od covida-19. U SAD-u, s oko 330 miliona stanovnika, to je 19 na svakih 100.000, pokazuju podaci sa Univerziteta Džon Hopkins.

Italija ima 458 smrti na milion stanovnika, Španija 524, a Britanija 384; dakle Belgija je zasigurno sa svojih 647 umrlih na milion, zemlja s najvećom stopom smrtnosti te kategorije.

Ako se pogleda odnos broja umrlih naspram broja zaraženih, ni ovde Belgija ne stoji baš najbolje.

Najvišu trenutnu stopu smrtnosti ima Francuska, gde prema dosadašnjim podacima umire 18,9 odsto zaraženih. Nakon nje je Belgija sa 15,7 odsto, a zatim na trećem mestu Velika Britanija s 15,5 odsto. Zatim slede Italija sa 13,6 odsto i Španija sa 11,5 odsto.

w-56052718-belgija-pandemija.jpg
EPA / OLIVIER HOSLET 

Belgija negira ovakva poređenja

Ovakvih analiza primio se i američki predsednik Donald Tramp kako bi pokazao da SAD stoji bolje od gore navedenih zemalja, a belgijski virolog i portparol vlade Steven Van Gucht negirao je te podatke i ovakve obrade prozvao "neispravnim poređenjima".

"To je razlika između nauke o javnom zdravstvu i političkih igara", kazao je Van Gucht, a prenosi BBC.

"Ovo je samo pokušaj da se pokaže kako vaša zemlja dobro stoji, a to nije u redu. Mi zapravo izveštavamo na ispravniji način", dodao je.

Šta tvrde belgijski podaci?

Belgijski zvaničnici kažu da podatke o broju umrlih računaju na izuzetno sveobuhvatan način; kao što to ne radi ni jedna druga zemlja. Naime, oni u smrtne slučajeve od covida-19 ubrajaju potvrđene slučajeve u bolnicama i staračkim domovima, ali i smrti u domovima za starije za koje postoji sumnja da im je uzrok bio koronavirus, ali to još nije potvrđeno.

Prema poslednjim zvaničnim podacima, od 7.703 smrtna slučaja u Belgiji - 53 odsto je bilo u domovima za starije osobe. Za samo oko 16 odsto smrtnih slučajeva u domovima je potvrđeno testiranjem da se radi o koronavirusu, ostalo su sumnjivi slučajevi. To znači da je za više od 3.500 umrlih u ukupnom broju smrtnih slučajeva u Belgiji – samo verovatno uzrok smrti bio covid-19, ali da to nije potvrđeno.

"Sve se temelji na proceni lekara koji obično uzima u obzir da li u domu za starije došlo do epidemije koronavirusa", objasnio je Van Gucht.

profimedia0510192583-belgija-bolnica.jpg
Profimedia 

Još neka objašnjenja

Drugi faktor koji bi mogao objasniti veliku stopu smrtnosti po glavi stanovnika i CFR u Belgiji jeste to da je ona jedna od zemalja s najvećim brojem štićenika u staračkim domovima u Europi. Samo Holandija i Luksemburg imaju višu stopu popunjenosti domova za starije u odnosu na ukupan broj stanovnika.

Zvaničnici su takođe priznali da su počinili neke pogreške u pripremi na pandemiju. Naime, radnici domova na početku nisu imali dovoljno zaštitne opreme te se virus vrlo brzo proširio u tim objektima. Sada svi radnici domova za starije imaju zaštitne maske i odeću, a pomažu im i medicinske sestre iz bolnica i vojske.

Koliko je dugo Belgija u karantinu?

U Belgiji su od 18. marta obustavljeni svi neesencijalni poslovi. Kupovina je ograničena na jednu osobu u porodici. Dozvoljeno je sat vremena šetanja psa ili sat vremena vežbanja s najbližom porodicom ili još jednom osobom, a da se pritom održava socijalna distanca od najmanje 1,5 m. Belgijska policija koristila je dronove u parkovima i davala novčane kazne svakome ko je prekršio mere socijalnog distanciranja.

Na granicama s Luksemburgom, Francuskom i Holandijom postavljene su kontrolne tačke, omogućujući ulazak u Belgiju samo prekograničnim radnicima ili onima s hitnim razlogom.

Belgija namerava postupno da ublažava mere ograničenja. Od ponedeljka se otvaraju prodavnice tkanina kako bi ljudi mogli da kupe materijal za izradu sopstvenih maski za lice koje će biti obavezne pri korišćenju javnog prevoza.

Ostale radnje otvoriće se 11. maja. Škole će ponovno početi s radom u klasičnom smislu 18. maja, sa maksimalno 10 učenika po razredu.

Kafići, restorani i neke turističke atrakcije otvoriće se nakon 8. juna, ako ne dođe do ponovnog porasta broja novih slučajeva zaraze, a početkom juna možda će biti dozvoljena putovanja u inostranstvo.

Kurir.rs/Index.hr