AZIJSKA LEKCIJA EVROPI I SAD Evo kako i kada početi sa ukidanjem karantina! Neki su preranu odluku skupo platili (VIDEO)

Na šangajskom zapadnom korzou je rano jutro, a travnjaci uz obalu puni građana koji uživaju u godišnjem cvatu trešnje. Roditelji guraju kolica kroz tepihe cveća, dok učenici na travi dele flaše hladne kafe.

Veći deo sveta se bori sa katastrofom - najmanje 3 miliona slučajeva i više od 200.000 smrti u više od 200 zemalja i teritorija od kraja aprila. U februaru se svet divio dok je Kina razorila privremene bolnice u Vuhanu; sada slični objekti postoje u najvećem kongresnom centru u Londonu i u Centralnom parku Njujorka. Medicinske maske, koje dugo postoje u Aziji da bi se zaštitile od infekcije, sada ih većina nosi napolje u većem delu zapadnog sveta. Nove vruće tačke virusa naoružale su se odbranom koje je ušlo u Aziju: moćan trident socijalnog distanciranja, široko rasprostranjenog testiranja i zaštite frontalnih medicinskih radnika.

Koronavirus je daleko od poraza, ali na mnogim je mjestima početni porast slučajeva opao i fokus se okrenuo sudbini globalne ekonomije. MMF procjenjuje da će se globalni BDP ove godine smanjiti za 3%, a taj pad može se nastaviti i do 2021. godine, što bi moglo dovesti do najdubljeg zarona od velike depresije. Američka ekonomija se u prvom kvartalu smanjila za 4,8%, a J. P. Morgan predviđa smanjenje od 40% u drugom. Broj Amerikanaca koji tvrde da je nezaposlenost sada je 22 miliona.

Sa takvim statistikama, neki smatraju da lek može boleti više od bolesti. U Sjedinjenim Državama su izbili protesti protiv mera zaključavanja, koje se već povlače u državama uključujući Džordžiju, Montanu i Tenesi. Međutim, zdravstveni zvaničnici upozoravaju da mere ublažavanja prebrzo rizikuju oporavak u obliku slova V, gde ponovni rast slučajeva izaziva drugi ekonomski pad ubrzo nakon prvog.

Ne postoji knjiga za uspešno uklanjanje karantina. Ali nekoliko zemalja istočne Azije je dalje u prednosti. Kako farbaju nude neprocenjive lekcije u nastojanju da se uravnoteži javno zdravlje i ekonomski oporavak.

Bilo je oko 4 poslepodne. 7. marta kada je Park Hong-Čeol (42) primio poziv od lokalne zdravstvene uprave u Južnoj Koreji obavestivši ga da je kolega u njegovoj kancelariji pozitivno testirao COVID-19. Brzo je nanio hiruršku masku i odvezao se u Javni zdravstveni centar grada Sejong. Nakon što je ispunio registracione obrasce, osoblje koje je bilo prilagođeno prilici izvršilo je test COVID-19 kroz pukotinu na prozoru svog automobila. zatim su dezinfikovali kola i Park se odvezao ravno kući, pridržavajući se striktnih uputa da ostanu u zatvorenom prostoru i izbegavaju kontakt sa ljudima. "Kada sam se probudio sledećeg jutra, dobio sam SMS poruku da sam testiran negativno", kaže on za TAJM.

Na početku epidemije koronavirusa, Južna Koreja je uhvaćena nespremna; srednja početna stopa infekcije brzo se metastazira sredinom februara. Ali za razliku od Sjedinjenih Država, koje su svoj prvi slučaj COVID-19 potvrdile dan nakon Južne Koreje, snažan odgovor javnog zdravlja zadržao je prijavljene slučajeve ispod 11.000. U poređenju sa SAD, Južna Koreja je po stanovniku testirala tri puta više građana.

Sposobnost ispitivanja i pronalaženja svake infekcije i njihovih kontakata jedan je od šest uslova za koje SZO kaže da treba ispuniti da se bilo koje društvo može ponovo otvoriti, a Južna Koreja pokazuje da ne morate biti autokratski sistem poput Kine koji bi uveo takve ekspanzivne vrste Mere. Do 24. aprila više od 589.000 Korejaca testirano je na isti način kao i Park Hong-Čeol, velikim delom na objektima na prilazima poslu. Vlada je obezbedila besplatne aplikacije za pametne telefone koje prenose hitna SMS upozorenja o šiljcima zaraze u susedstvu i ažurirani veb sajtovi nacionalnih i lokalnih vlasti koji su pratili slučajeve.

Infekcije sa samo blagim simptomima lečene su u privremenim ustanovama kako bi se bolnice mogle koncentrisati na najoštrije slučajeve. Kao rezultat toga, Južna Koreja je uspešno izravnala krivinu za 20 dana bez ekstremnih drakonskih ograničenja slobode ili kretanja. „Što brže pronađemo kontakte, to smo bolji u mogućnosti da zaustavimo dalje širenje virusa“, ​​kaže južnokorejski ministar zdravlja Park Neung-ho za TAJM. Ipak, dodaje on, "pronalaženje prekida između ekonomskih aktivnosti i obuzdavanje epidemije epidemije delikatna je ravnoteža."

Brza, odlučna akcija nema sumnje da će smanjiti ekonomski udar koji će Južna Koreja morati da podnese (iako je njena ekonomija i dalje smanjila 1,4% u prvom kvartalu godine). Park, ministar zdravlja, kaže da su rezultati ispitivanja koji stignu za nekoliko minuta, a ne dana, "kritični" za efikasno praćenje kontakata. Zatim se anonimni GPS podaci sa mobilnog telefona zaražene osobe mogu koristiti za automatsko upozorenje putem SMS-a onima koji su nedavno bili u istoj blizini kako bi se sami testirali. Ostale metode koriste intervjue, sigurnosne kamere i podatke sa kreditnih kartica da bi pronašli zaražene ljude. Hong Kong i Tajvan su imali sličan uspeh.

Amerika je loše pozicionirana za praćenje. Kao prvo, problemi u snabdevanju i kapacitetu kompleta za testiranje obično znače da traju rezultati nekoliko dana - a to kašnjenje eksponencijalno povećava mogućnost zaraženih ljudi da razotkriju druge. Za drugo, u SAD-u postoji samo oko 2.200 profesionalnih tragača za kontakt, a zdravstveni stručnjaci kažu da je očajnički potrebno još 100.000. U Kini je samo u Vuhanu zaposleno oko 9.000 tragača za kontakt.

Postoje i pitanja privatnosti; Amerikanci uglavnom ne žele da njihove telekomunikacijske kompanije dele svoje GPS podatke sa vladinim agencijama, čak i ako su anonimne i korišćene za borbu sa vanrednom zdravstvenom krizom. Epl i Gugle trenutno sarađuju na aplikaciji koja će geodatima koristiti da olakšaju praćenje kontakata - ali, insistiraju, na dobrovoljnoj osnovi za samoinportiranje.

A aplikacija možda neće biti spremna jošnedeljama: „Veoma je jako teško naterati ljude da se uključe u bilo šta“, kaže Kai-Fu Li, rizični kapitalista; bivši izvršni direktor kompanije Google, Majkrosoft i Epl; i autor AI Superpovers: Kina, Silicijumska dolina i Novi svetski poredak. „Postavlja se pitanje koje je važnije: lična privatnost ili, tokom nacionalnih vanrednih slučajeva pandemije, korišćenje podataka na ograničen, anoniman način za javno zdravlje“.

Tajvanska vlada odlučila se rano. Ostrvo od 23 miliona shvatilo je da je izuzetno ranjivo s obzirom na svoj položaj na samo 80 milja od kopnene Kine, u kojoj ima 850.000 građana i još 400.000 zaposlenih. Ali pored ranog pregleda i detekcije, hitne moći su omogućile i praćenje lokacije pametnih telefona da formiraju „elektronske ograde“ oko ljudi pod karantinom, izričući visoke kazne ako napuste dom. Zahvaljujući ovim merama predostrožnosti, na Tajvanu je do danas bilo manje od 500 slučajeva.

Pa ipak, čak i najefikasnije postupak dozanja karantina može biti problematičan. SZO je prvobitno pohvalio Singapur, bogatu gradsku državu od 5,6 miliona, zbog širokog testiranja i sveobuhvatnog pronalaženja bliskih kontakata. Singapur je zatražio 7.500 hotelskih soba za karantenu novih dolazaka, uključujući i neke u prizemnom hotelu Rafles iz kolonijalne ere. Svakako, meniji za poslugu u sobi bili su van granica - umesto toga bili su obezbeđeni jednostavni obroci - ali država je i dalje držala kontrolu. 23. marta ostrvo je dozvolilo ponovno otvaranje škola, uveravajući da je virus pod kontrolom.

Pokazalo se, međutim, da su vlasti malo obraćale pažnju na slabo plaćene radnike migrante, i sve vreme dok je COVID-19 cvetao u svojim skučenim spavaonicama - od kojih najveća ima 25.000 radnika. Tokom nedelje u aprilu, broj zaraženih je rastao za više od 250% do preko 10.000, što je najveći broj u jugoistočnoj Aziji.

Singapur pokazuje da svaki odgovor na ovaj neselektivni virus mora biti inkluzivan. Amerikanci sa niskim primanjima koji ne mogu raditi od kuće i nemaju sveobuhvatno zdravstveno osiguranje pokazali su se posebno ranjivim, kao i stariji ljudi zarobljeni u domovima. Ali virus se ne može izbaciti iz društva davanjem prioriteta mladim i imućnim ljudima. U Singapuru, poput Sjedinjenih Država, bogati i siromašni uzimaju isti javni prevoz, koriste iste aplikacije za deljenje vožnje, vuku iste tržne centre. „Virus ne poštuje barijere u zajednici,“ kaže Christine Pelli, članica izvršnog odbora singapurske nevladine organizacije „Transient Vorkers Count Too“. „Mi imamo veliku korist od [v sa niskim platama orkeri]. Trebali bismo pomnije paziti na njihovo blagostanje. "

Singapur nije jedina azijska država koja je pretrpela „drugi talas“. Japan je bio jedna od prvih nastradalih nacija, najmanje zbog zapaljenog krstarenja brodom Diamond Princess, usidrenog južno od Tokija. Ali rano je najgore pogođeno upravo severno ostrvo Hokaido u Japanu. Krajem februara, na Hokaidu je bilo 206 slučajeva Japana, uglavnom zbog kineskih posetilaca Sapporo Snov Festivala. Vanredno stanje proglašeno je 28. februara, zatvorene su škole, a stanovnicima je naloženo da ostanu kod kuće.

Ali kako su se slučajevi rasli u urbanim oblastima poput Tokija i padali na Hokaidou, vlasti na ostrvu postale su zabrinute zbog ekonomske putarine. Kazuši Monji, gradonačelnik grada Kutchan, nekih 50 milja od Sapora, kaže za TIME da je gašenje imalo „ozbiljan uticaj“ na lokalnu ekonomiju, jer su restorani otkazani, rezervacije hotela otkazane i praktično nema novih rezervacija. Hokkaido je 19. marta ukinuo vanredno stanje posle samo tri nedelje.

"Ljudi u Hokaidu postali su tako srećni, opušteni i rasterećeni - šetali su, išli na piće, prisustvovali poslovnim sastancima", kaže dr. Kjoshi Nagase, predsednik Medicinskog udruženja Hokkaido koji je pomogao koordinaciju lokalnog odgovora COVID-19. Ubrzo se situacija pogoršala sa dolaskom novih infekcija. 12. aprila uvedeno je drugo vanredno stanje. "Sada žalim zbog toga", kaže Nagase. "Nismo trebali ukinuti prvi [nalog]."

Kao što Hokaido pokazuje, grad ili provincija koja je smanujila stopu zaraze mogu sda vidi i njen rast. Kazuto Suzuki, prodekan za međunarodnu politiku na Univerzitetu Hokkaido, kaže da iskustvo njegove provincije pokazuje da je komadno otvaranje američkih država "veoma opasno ... čak i ako kontrolišete prvi talas, ne možete se opustiti." U Teksasu su se državni otvoreni parkovi već ponovo otvorili i nebitne operacije su nastavljene. 24. aprila, Oklahomini saloni za nokte, banje, brijačnice i kućni ljubimci dozvoljeni su da nastave sa radom. Teretane u Džordžiji, kuglane i saloni za tetoviranje otvoreni su istog dana svoja vrata. "Voljžela bih da se sve otvori", nedavno je za CNN rekla gradonačelnica Las Vegasa Kerolin Gudman. Ali akcije pojedinih država predstavljaju ozbiljan rizik za ostatak SAD-a

Pitanje na koje svaka država mora da odgovori je kako izgleda oporavak u svetu koji postkoronavirusom izgleda. Novi Zeland je imao izvanredan uspeh u borbi protiv virusa, delom kao posledica izolacije i male gustine naseljenosti, ali i zato što je uveo stroge mere zaključavanja i sve osim što je zatvorio svoje granice. Svakodnevno se nove infekcije svode na jednocifrene brojeve.

Ipak, zabrana svih stranih državljana ima katastrofalan efekat na ekonomiju zemlje koja zavisi od turizma. Tokom 2019. godine, međunarodni turisti na Novom Zelandu potrošili su nešto više od 10 milijardi dolara: sektor zapošljava 8,4% radne snage. Sve ovo sada je isparavalo. „Ekonomija može opstati bez međunarodnog turizma, ali ne onakav kakav znamo“, kaže Brad Olsen, stariji ekonomista konsultantske firme Infometrics na Novom Zelandu.

Ekonomske supersile nisu manje u riziku. Kineska ekonomija smanjila se za 6,8% u prvom kvartalu 2020. Iako se domaća potražnja sada ponovo povećava, izlaganje Kine globalnom tržištu značiće da bol traje neko vreme - i imaće nepredvidive posledice. Na primer, potražnja roba za Amerikancima, koja se skrivala u svojim domovima, znači da kineske fabrike rade sa smanjenim kapacitetom, smanjujući potražnju za energijom, što je pomoglo da cene sirove nafte padnu ispod 0 dolara.

Nakon finansijske krize 2008. godine, Kina je investirala u svoj oporavak kroz infrastrukturu. Uložila je 586 milijardi dolara u vladine projekte poput autoputa, metro sistema i aerodroma i izlila više cementa u periodu od 2011. do 2013. nego u SAD-u korištenom u celom 20. veku. Rezultat tog troška bio je porast državnog duga, i bolji uslovi za poslovanje privrede.

Peking se sada čini oklijevajući da ponovi taj podvig, ali možda će to uspeti za SAD, koji se do sada fokusirao na ubacivanje likvidnosti na tržišta obveznica, dajući bespovratna sredstva malom biznisu i slanjem 1.200 dolara čekovima pojedincima.

Analitičari kažu da će SAD do 2025. godine morati potrošiti oko 4,5 biliona dolara da bi popravio svoje škripave puteve, železnice i aerodrome, plus nadogradnju na tehnologiju nove generacije poput 5G. Ekonomisti kažu da je infrastruktura izjednačivač koja omogućava svim preduzećima - velikim i malim - i da im treba dati prioritet nad dugovima.

Rano je, ali već je jasno da će jedno naslijeđe koronavirusa biti promenjen ekonomski pejzaž. Skoro pola miliona kompanija u Kini proglasilo je bankrot tokom prvog kvartala godine. Koliko američkih firmi padne zavisi od današnjeg izbora - od strane zvaničnika, i od ljudi zainteresovanih za odgovore. Jedino što je gore od zatvorenih vrata je javnost previše prestravljena da bi mogla prošetati otvorenim.

Kurir.rs/Time
Foto: AP