Daren Batrik, otac troje dece iz Stafordšira koji je preživeo kovid-19, kaže da ga je iskustvo britanskog premijera Borisa Džonsona, koji kaže da su lekari mislili da će možda umreti, podsetilo na ono što je i sam preživeo.

"Bilo mi je teško čak i da biram brojeve na mobilnom telefonu, da pretražujem memoriju, nađem brojeve, pozovem porodicu, prijatelje, da im objasnim kako stoje stvari. Plakao sam i preklinjao lekare i sestre da ne dozvole da umrem", kaže Daren, opisujući trenutak kada je odlučeno da bude premešten na Odeljenje za intenzivnu negu, jer je bio životno ugrožen, i kada su mu lekari dali petnaest minuta da se pozdravi sa svojim najmilijima.

"Morao sam da objasnim Endželi, roditeljima, braći, sestri, rodbini i prijateljima da je ovo možda naš poslednji razgovor. Volim ih, bilo je veoma emocionalno i uznemirujuće. Samo sam sedeo i plakao", kaže za "Skaj njuz" Daren, kome se sreća osmehnula.

Njegova supruga Endžela kaže da su ona i njihove tri ćerke tinejdžerskog uzrasta bile šokirene vešću.

"Srušila sam se na pod, nisam mogla da funkcionišem. Čim sam odložila telefon posle razgovora s njim, ponovo sam ga pozvala. Mislila sam da moram neprekidno da pričam s njim pre nego što ga premeste", kaže ona.

Četrdesetosmogodišnji Daren nakon toga je uveden u veštačku komu i priključen na aparat za disanje u Bolnici "Nju Kros", u Vulverhemptonu. Imao je temperaturu preko 40 stepeni Celzijusa i osećaj kao da ga neko "davi". Kada se inficirao virusom 11. marta, nije bolovao od drugih bolesti.

Ljude koji su brinuli o njemu u bolnici naziva "anđelima".

"Jedna medicinska sestra me je pogledala u oči i rekla: 'Ne brinite, spasićemo vas', dok me je mazila po ruci. Sećam se da mi je rekla da brojim do deset. Mislim da sam stigao do tri i pomislio da se možda više nikad neću probuditi, da ovo znači da ću umreti. Na sreću, probudio sam se i vratio sa onog sveta", kaže on.

Daren, koji radi u velikoj kompaniji za telekomunikacije, potpuno se oporavio, ali kaže da ne može da zaboravi sve ono što je video.

"Ljudi koje sam dva dana gledao dok sam ležao u polusvesti na Odeljenju intenzivne nege, zvuk aparata, ti ljudi koji su samo ležali sa svim tim cevima u sebi, sa pumpama, uređajima koji su ih održavali u životu - to je bilo tako užasno i te slike verovatno nikad neće izaći iz moje glave", kaže on.

Kurir.rs/Blic