Nemački ministar ekonomije na početku pandemije još nije do kraja ni izrekao najavu najveće državne pomoći ikad, a već su se javili prvi kandidati: "Foksvagen", "BMW", "Simens"... Ali, oni nisu tako brzi i kad treba da se plati porez, piše Dojče vele.

Već je na početku bilo jasno kako će mere za suzbijanje virusa KOVID-19 značiti praktično "zaključavanje" najvećeg dela ekonomije i kako će velikom broju firmi biti upravo nemoguće da očuvaju likvidnost i radna mesta. U SAD je to zaista izazvalo pravu eksploziju broja nezaposlenih, ali nemačka vlada je gotovo smesta, još krajem marta, odlučila i finansijski da pomogne firmama u još neviđenim razmerama: što u kreditima, što u državnim jamstvima tu je reč o gotovo jednom bilionu i 200 milijardi evra - a i to nije kraj pomoći. Jer i odluka o skraćenom radnom vremenu, kada se firmama pomaže da plaćaju doprinose za zaposlene, jeste nesumnjivo državna pomoć, ali to ide iz blagajne Zavoda za zapošljavanje.

Praktično od dana kad je najavljena ta državna pomoć su se počele čuti kuknjava iz firmi o velikim gubicima koje će im doneti ova pandemija i kako će im biti nužna koja milijardica. Ali prvi se nisu javili mali proizvođači koji ne znaju kako da plate račun za struju sledeći mesec, nego jedan gigant poput "Adidasa" koji je sredinom aprila i dobio pozajmicu od 2,4 milijarde evra. Gužva pred Ministarstvom finansija je bila velika: ruku su ispružili i "Foksvagen", "BMW", "Simens"...

Ali onda je došao prvi udarac tim snovima o državnim milijardama koje bi pale s neba: već početkom aprila je Vlada jasno dala do znanja kako državna pomoć nije moguća za koncerne koji nameravaju i dalje prvo da misle na svoje deoničare i praktično državnim novcem puniti njihove džepove dividendom. Ukratko: ako želite da plaćate dividende, ništa od državnog novca, piše "Dojče vele".

Već to je mnoge koncerne odvratilo od takvih nauma: na primer jedan "Daimler" je od početka govorio kako mu nikakva pomoć nije potrebna, ali su brzo i "BMW" i "Folksvagen"objavili kako mogu i bez nje.

Jer u ovom potresu koji drma svetske berze koncerni ne mogu da priušte da rasteraju deoničare još i najavom da mogu da zaborave na godišnju dividendu. To je i opasno: ukupna vrednost na berzi je već niska, ako tako još padne - to bi mogao da bude trenutak i za neprijateljsko preuzimanje.

Na kraju, barem kad je reč o 30 najvećih nemačkih koncerna izlistanih u indeksu DAX, državna pomoć bi bila zaista "traženje hleba preko pogače": ukupno, oni raspolažu novčanom štednjom od oko 362,7 milijardi evra, javlja ARD.

Ali neki koncerni su zaista u ozbiljnim poteškoćama tako da su državi obećali kako će njihovi deoničari ostati kratkih rukava: ne samo "Adidas", nego i proizvođač automobilske elektronike "Leoni" - ali čak i jedna "Lufthansa" se isprva borila rukama i nogama kako bi deoničarima i dalje plaćala barem nekakvu dividendu.

Ali najveći nemački vazdušni prevoznik je u tako dubokim nevoljama da za takvu računicu jednostavno nema mesta: na desetine hiljada letova je otkazano, gotovo čitava flota je na zemlji, na stotine aviona više nikad neće ni poleteti - barem ne s poznatim znakom "Lufthanse" na njihovom repu. Berzovna vrednost prevoznika je već daleko ispod vrednosti samih aviona koje ima i tu je prevozniku jedino ta državna pomoć ostala kao šansa da možda ne bude progutan. To će se svesti na oko 10 milijardi evra pozajmice, ali i državnim preuzimanjem određenog broja deonica - najviše 25%.

Tek što su se ipak izdvojili koncerni koji zaista trebaju pomoć, iz političkog Berlina je došao nov udarac: ne samo kredit, nego se i podrška doprinosu za zaposlene ako više ne rade puno radno vreme tretira kao državna pomoć. Dakle ko god je zaposlene poslao kući na državni trošak, ne sme da plaća dividende deoničarima. To su zapravo veliki iznosi: oko 10 miliona građana Nemačke u ovoj pandemiji radi skraćeno radno vreme po novim propisima i samo blagajna Zavoda za zapošljavanje jednostavno nije dovoljno duboka da bi izdržala taj teret.

Tu se podigla velika graja: jer i jedan "Daimler" se poslužio takvom vrstom pomoći, ali ne želi da odustane od isplate dividendi deoničarima. Čitav niz firmi- "Folksvagen", "BMW", "BASF" ili "Continental" uveravaju Vladu kako pomoć njihovim zaposlenima zapravo nije državna pomoć, isto tvrdi i jedan "Bajer" pa je već prošle nedelje brzo isplatio dividende - osiguravajuća kuća "Münchener Rück" će to učiniti ove nedelje.

Ali neki koncerni su shvatili kako sad ipak država ima konce u svojim rukama: "Adidasov" konkurent, koncern "Puma" je takođe poslušno objavio kako neće isplatiti dividendu, isto je odlučila firma nastala oko aerodroma Frankfurta" Fraport", proizvođač motora "Deutz"... U jeku tog spora ovog utorka (5.5.) u Berlinu su se sastali predstavnici automobilske industrije s odgovornima u nemačkoj vladi kako bi razmotrili budućnost ove, za Nemačku itekako važne industrijske grane.

Kad već neće biti kredita, a i oko podrške za doprinose se još nateže, onda bi proizvođači automobila bili srećni i ako bi kancelarka Merkel ponovila ono što je već učinila 2009.: odredila državnu nadoknadu za uništavanje starih automobila kod kupovine novih. Zvanični Berlin tu nije rekao jasno "ne dolazi u obzir", ali raspoloženje javnosti nipošto ne ide na ruku proizvođačima automobila.

Upravo se okončava sudski spor vlasnika dizelaša protiv Folksvagena zbog njegovih nesrećnih krivotvorenja vrednosti izduvnih gasova, a nevolje proizvođača automobila zapravo nemaju veze s koronom. Naravno da mogući kupci već duže oklevaju s kupovinom jer su nesigurni oko toga kakav automobil uopšte da kupe ako zbog zagađenja u dogledno doba s njime neće smeti u neke nemačke gradove. Ali država već ionako izdašno pomaže automobilskoj industriji podrškama druge vrste: nedavno je produžena podrška od 4.000 evra za kupovinu električnog automobila, tu je i podrška za vozila norme barem Euro 6. Mnoge druge industrijske grane mogu samo sanjati o takvoj državnoj pomoći.

Pandemija korona virusa je barem trenutno zaista pomakla prioritete s onih koje diktira ekonomija na one koje diktira politika. A neki političari svakako žele da iskoriste tu, možda jedinstvenu priliku: kad se već razgovara o državnoj pomoći firmama, zašto ne pogledati koja od tih nemačkih kompanija je doista svesna svoje društvene odgovornosti i uredno plaća porez? Nakon parlamentarnog upita stranke Levice je usledila istraga novinara političke emisije ARD Monitor i lista "Süddeutsche Zeitung". Kada je reč o 30 najvećih koncerna Nemačke izlistanima u DAX-u odgovor je kratak: gotovo sve imaju barem nekakvu firmu u nekoj poreznoj oazi gde nesmetano mogu "prati" svoj novac.

To nije tek pokoja firma "za svaki slučaj", nego 30 najvećih učestvuje u vlasništvu ukupno 3.847 firmi u poreskim oazama širom sveta, od Paname, Kajmanskih ostrva pa do američkog Delavara koji takođe privlači firme "kreativnim" obračunom poreza. Naravno da je tu i mnoštvo firmi u zemljama Evrope koje su se takođe, barem za strane firme, pokazale veoma susretljive kad treba platiti malen - ili nikakav porez: Holandija(527 firmi), Luksemburg (281) ili već tradicionalna oaza Švajcarska (187 firmi).

Kurir.rs/DW Foto: EPA