SVET TREBA DA STREPI AKO KIM DŽONG-UN UMRE: 4 stvari koje će se desiti dok se čeka novi lider Severne Koreje (VIDEO)

Predviđanje onoga što bi se moglo desiti u Severnoj Koreji je težak posao. Iz dobrih i razumljivih razloga analitičari Pjongjanga su često pravili pogrešne procene.

Svaka misterija će biti kratkotrajna.

U prethodne dve slučajeve političke tranzicije, vlada je izvestila o smrti lidera preko državne emisije u roku od nekoliko dana. Svaka najava u vezi sa aktuelnim vođom verovatno bi sadržavala detalje o sastavu odbora za sahranu. Predsedavajući tog odbora pružiće najbolji trag o novom šefu države.

Naslednik će verovatno biti član porodice Kim.

U poslednje vreme se mnogo spekulisalo o sestri predsednika Kima, Kim Jo-džong, kao mogućem nasledniku. Američki zvaničnici koji su se sreli sa Kimom opisali su posebno blizak (ali hijerarhijski) odnos, čak i pored nagađanja da joj mu je ona ponekad bila naklonjena.

Ipak, vredno je napomenuti da DPRK nikada nije imala ženskog šefa države. A ako bi sadašnji severnokorejski lider živeo dug život, onaj koji važi za naslednika bi možda imao kraći životni vek, kao što je to bio slučaj sa Kimovim polubratom Kim Džong-namom, koji je ubijen u Maleziji 2017. godine.

Ipak, verovatnije je da ga nasledi član porodice naslednik, s obzirom na činjenicu da je DPRK skoro kao monarhija. Pored toga, monarhija je svoj legitimitet utemeljila na polu-čarobnoj priči o božanskim osobinama Kimove krvne linije.

Ko god je izabran, spolnji komentatori će ga verovatno posmatrati kao neiskusnog. Vredno je zapamtiti da je to upravo ono što su ljudi rekli o mladom Kim Džong-unu, kada je preuzeo funkciju 2011. godine. Kasnije će dokazati da su sumnjači pogrešili.

Severna Koreja je možda na ivici kolapsa

Zatvorene, autoritarne države koje trpe međunarodne sankcije, recesiju i pandemiju mogu se prirodno zapitati mogu li autsajderi - SAD, Južna Koreja, Kina - pokušati da iskoriste neizvesnost tokom tranzicije na liderstvo. Uz odsustvo direktne nestabilnosti i unutrašnjih sukoba, taj strah nije opravdan, ali ne bi bilo iznenađujuće niti neracionalno da Sever reaguje na taj način u trenutku ranjivosti.

Rizik od nenamernih sukoba može se povećati tokom procesa tranzicije u ranim fazama, ali tako postoji i šansa za diplomatski sporazum.

Kada je Kim Il-sung, prvi vođa DPRK-a, umro 1994. usred epidemije gladi, već je bio angažovan u pregovorima sa Klintonovom administracijom - razgovori su išli u pozitivnom smeru.

Negov naslednik Kim Džong-il tada je delom preuzeo plašt pregovarača, jer su postupci njegovog oca utrli put. Novi vođa bi s pravom mogao uokviriti nastavak pregovora kao ponašanja kako bi ispunio ostavštinu svog oca. Ti pregovori rezultirali su dogovorenim okvirom koji je zatvorio plutonijski reaktor u Pjongjangu i zamrznuo njegove rakete dugog dometa u periodu od oko 8 godina.

Kada je Kim Jong-in umro 2011. godine, stanje odnosa SAD-DPRK bilo je manje blisko. Početkom prvog mandata Baraka Obame, američki predsednik je „pružio ruku“ Severu. Pjongjang je vratio uslugu testiranjem nuklearnog oružja. Nije iznenađujuće što je Obamina administracija prešla na druga hitna pitanja (Velika recesija, ratovi u Iraku i Avganistanu, iranski nuklearni program) i prešla na politiku "strateškog strpljenja", odnosno uglavnom ignorirajući DPRK. Neki kanali su stalno otvoreni i povremeni su razgovori, ali odnos je bio očigledno pomešan. Ipak, dve su strane uspele u roku od nekoliko meseci nakon Kimine smrti da pregovaraju o onome što je postalo poznato kao dogovor iz Godine Skoka. (Ali ubrzo se počelo s pitanjem lansiranja u svemir).

Ako predsedavajući Kim ode u mlađim danima, možda će se pojaviti prilika za povratak za pregovarački sto, posebno imajući u vidu nesigurnu situaciju na Severu - onu koja će se verovatno pogoršati u bliskom i srednjem roku. Možda je ovo trenutak kada će se raniji pokušaji predsjednika SAD-a za uspostavljanje odnosa SAD-DPRK isplatiti. Ali, za pretvaranje prilika u napredak biće potreban mekan glas i lagan dodir, kvalitete koje je predsednik ponekad ispoljavao u svojim odnosima sa Pjongjangom, čak i ako se retko prikazuju u drugim političkim arenama.

Ukratko, smrt severnokorejskog šefa države predstavlja priliku - priliku za grešku i priliku za napredak.

Kurir.rs/National Interest
Foto:EPA-EFE/KCNA