Dok je druga najveća svetska ekonomija, Kina, pretrpela prvo smanjenje zbog pandemije Covid-19, neki stručnjaci tvrde da se zemlja već duže vreme pripremala za moguću krizu.

RT je razgovarao sa ekonomistima kako bi otkrio da li je Peking predvideo ekonomski pad i o reakciji kineske vlade na njega.

„Niko, uključujući Peking, nije mogao da predvidi dubinu i težinu ove pandemije, posebno kriptične parametre prenosa po kojima se širi virus Covid-19. To je uistinu pandemija, koja se događa jednom u sto godina“, rekao je Sorav Gupta, stariji saradnik Instituta za kinesko-američke studije.

Prema njegovim rečima, Kina je bila bolje pripremljena, jer je “u puno zdravijoj fiskalnoj poziciji, u poređenju sa većinom naprednih ekonomija i drugih ekonomija u razvoju”.

Gupta je objasnio da je nivo duga centralne vlade, kao procenat BDP-a prilično skroman, što znači da na vladinom računu ima dovoljno prostora za politiku povećavanja sredstava. Takođe, nivo duga potrošača, u odnosu na prihode je skroman, pa ni oni ne prevladavaju te slobodno mogu otvoriti svoje novčanike.

Njegove navode ponovio je Endrju Lijang, međunarodni i nezavisni kineski strateg, koji je rekao da je „Kina uvek usmerena na dugoročnu strategiju“ i bolje je pripremljena za svaku krizu zahvaljujući državnom kapitalizmu.

”Država može da usmeri velika sredstva i mobilizuje preduzeća i ljude efikasnije od Zapada. Ista sposobnost demonstrirana je tokom azijske finansijske krize 1997-1998. i svetske financijske krize 2008.”, rekao je Lijang.

Prema Temuru Umarovu, stručnjaku za Kinu i centralnu Aziju u moskovskom centru Karnegi, svaka se država nalazi u različitoj ekonomskoj situaciji, pa se i njihov odgovor na pandemiju koronavirusa razlikuje. Iako su neke zemlje najavile brojne pakete ekonomskih podsticaja, Kina se sresredila na oporavak domaće potrošnje, kao i na pomoć malim i srednjim poduzećima, rekao je. Svi analitičari složili su se da ni Kina niti druge zemlje nisu mogle predvideti razmere trenutne krize.

„Postoji cunami negativnih stavova o Kini, koji su nastali kao posledica širenja krize. Amerika je dodatno doprinela lošem stanju. Ali Kina je i dalje druga najveća ekonomija, veća od ostalih zemalja BRIC-a zajedno“, rekao je Lijang.

Napomenuo je kako mnogo veći broj zemalja ima Kinu kao svog najvećeg trgovinskog partnera, a ne Sjedinjene Države.

„Usprkos razdvajanju koje su uzrokovale SAD, složenost modernih proizvodnih procesa praktično onemogućava razdvajanje svega od Kine, od materijala poput retkih elemenata do komponenti i delova, pa čak i logistike, s obzirom na to da je većina najvećih svetskih kontejnerskih luka u Kini“.

Zemlja takođe brzo nadograđuje svoje vrhunske tehnologije, uključujući 5G i veštačku inteligenciju, rekao je on.

Ne treba tražiti neke ciljane akcije kineske vlade kako bi se pripremila ekonomija zemlje za sledeću krizu, rekao je Sergej Lukonin iz Instituta za svetsku ekonomiju i međunarodne odnose.

Ekonomista, specijalizovan za kineske studije, ukazao je na činjenicu da je kineska ekonomija postala stabilnija u poslednjoj deceniji.

"Sada razumeju kako krenuti dalje“, posebno tokom ove krize kada je sve povezano s internetom i digitalnim uslugama.

Prema Gupti, kineska ekonomija biće u porastu kasnije ove godine, a čak će i godinu završiti sa ukupnim pozitivnim rastom.

„Neće postojati oporavak u obliku slova V i zasigurno rast neće biti nigde blizu cilja od šest odsto, pre Covid-19. Rast će se više kretati u rasponu od od jedan do dva odsto“, rekao je, i dodao:

„Ali čak i po ovom niskom standardu, Kina će biti najbrže rastuća ekonomija među glavnim ekonomskim silama ove godine, a Istočna Azija, Azija-Tihi okean, najbrža rastuća ekonomska regija sveta“.

Kurir.rs/Logično