Kada je Švedska krenula posebnim putem u borbi protiv pandemije korona virusa, obećala je starijim sugrađanima da će oko njih podići zaštitni zid. Svima je bilo jasno da u društvu koje se, kad je u pitanju tzv. "socijalno distanciranje", oslanja na dobru volju, a ne zabrane, rizične grupe zahtevaju posebnu zaštitu.

Zaštita starih osoba proglašena je glavnim stubom švedskog kursa, ali je do Uskrsa bilo jasno da je taj deo strategije doživeo "katastrofalan poraz", pisao je švedski bulevarski list Aftonbladet, koji inače podržava švedski put.

U ponedeljak je Švedska sa 3.256 mrtvih zabeležila više nego trostruko više smrtnih slučajeva uzrokovanih kovidom-19 nego njene komšije Danska (529), Finska (271) i Norveška (219) zajedno, a prošlonedeljni podaci Nacionalne službe za zdravstvo i socijalna pitanja pokazuju da se znatno više od polovine smrtnih slučajeva dogodilo u u domovima za negu starih i bolesnih, kao i među ljudima koje su zbrinjavale službe za kućnu negu. Broj umrlih je i među njima bio znatno veći nego u susednim zemljama, pa je na sajtu finske državne televizije YLE osvanuo naslov: Švedska je "žrtvovala stare sugrađane".

w-56018412.jpg
Foto: EPA-EFE/Anders Wiklund

U međuvremenu i samouvereni predstavnici vlasti priznaju da su što se toga tiče doživeli neuspeh, pravdajući se time da "nisu znali koliko je katastrofalna situacija u švedskim staračkim domovina", kako je u jednoj emisiji izjavio šef Zdravstvene službe Johan Karlson.

Papirne salvete umesto maske

Ingmar Skog, profesor Starenja i zdravlja iz Geteborga, međutim, tvrdi da je svima bilo jasno "da će biti ovako". Kako je u aprilu rekao za novinsku agenciju TT, kriza zbog korona virusa samo je obelodanila nedostatke koji već godinama postoje u sistemu.

Zbog štednje i privatizacije u tom sektoru, u domovima vlada opšta nestašica.

"Imali su papirne salvete, pa su na njih stavili gumice i to su im bile zaštitne maske", ispričala je jedna lekarka za Zidojče cajtung, čiji poznanici rade u domovima u Švedskoj.

w-55998000.jpg
Foto: EPA/JESSICA GOW

"Kad je trebalo spasavati naše stare, bili smo najgori od svih nordijskih zemalja... Gramzivost i privatizacija bili su smrtonosni", pisao je Aftonbladet.

Švedska vlada sada ispituje gde su pogrešili, a kritičari ukazuju na niz grešaka: visok stepen fluktuacije osoblja za negu zbog toga što su veoma loše plaćeni, i to na sat, te ne mogu sebi da priušte da ostanu kod kuće kada ih zaboli grlo.

Činjenica je i da ovi ljudi nikada nisu testirani na kovid-19, a da zdravstvena služba nikada nije ozbiljno shvatila opasnost od asimptomatične infekcije.

"Najveća greška je bila što su osoblju u domovima stalno ponavljali: 'Ostanite kod kuće ako se osećate bolesno'" izjavila je za Zidojče cajtung virolog Lena Ajnhorn.

Nadležni su u međuvremenu shvatili da brzo moraju da uspostave kontrolu nad situacijom u staračkim domovima, jer bi u protivnom, prema proračunima matematičara Toma Britona sa Univerziteta u Stokholmu, moglo da umre između 8.000 i 20.000 ljudi.

w-55997173.jpg
Foto: EPA/Henrik Montgomery

Vlada ističe da su uveli stroge mere, a stiče se utisak da je stopa zaraze u domovima zaista opala, kao i širom zemlje.

Premijer Stefan Leven obećao je da će "poboljšati uslove u oblasti nege starih lica", ali nije objasnio šta to konkretno znači. Izgleda da se niko ne oseća odgovornim za divljanje virusa u staračkim domovima, ocenjuje nemački list.

"Kao država ćemo zajedno preuzeti odgovornost", poručila je ministarka za socijlna pitanja Lena Halengren na SVT, ali kritičari neće tek tako dozvoliti da se vlada izvuče.

Novinar Bjern Higstet na istoj televiziji govorio je o svom gnevu na vlasti: Otac (92) mu se zarazio u domu korona virusom i umro, bez svojih najmilijih u blizini.

"Zakazali ste, a to je mnoge ljude koštalo života", napisao je u tekstu o očevoj smrti, u kome optužuje švedske vlasti.

Kurir.rs/Blic

Foto: Profimedia

POGLEDAJTE BONUS VIDEO: