Dvanaestog maja, na Međunarodni dan medicinskih sestara i tehničara, pripadnici ove struke održali demonstracije u Braziliji u znak sećanja na 109 kolega u Brazilu koje je obavljanje tog posla koštalo života. Nosili su maske i bele mantile, a u rukama imena umrlih.

Istog dana, brazilsko Ministarstvo zdravlja objavilo je novi rekordan podatak: 881 umrli od korone u roku od 24 sata. Sa 15.600 umrlih i više od 230.000 zaraženih, Brazil je, prema zvaničnim podacima, centar pandemije u Latinskoj Americi, regionu, koji preti da postane novo globalno žarište pandemije korone.

96.000 zaraženih za nedelju dana

"Latinska Amerika će verovatno postati novi centar pandemije", kaže Ana de Lemos.

Predsednica brazilskog ogranka organizacije "Lekari bez granica" ukazuje na rapidan rast broja zaraženih i umrlih. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, samo Južna Amerika je prošle nedelje zabeležila 96.000 novih slučajeva infekcije i oko 5.500 novih žrtava, što je rast od 45, odnosno 51 odsto. U Meksiku su vlasti ove nedelje takođe objavile rekordan broj žrtava za 24 sata (oko 5.000).

profimedia0517285361.jpg
Profimedia 

Pritom zvanični podaci ne prikazuju pravo stanje. Izveštaji pogrebnih preduzeća i medicinskog osoblja, kao i analize naučnika navode na zaključak da je umrlo znatno više ljudi nego što je poznato.

Njujork tajms je analizirao tzv. "višak umrlih" u tri posebno pogođena grada u Južnoj Americi. Oni su poredili ukupan broj umrlih u poslednja tri meseca s prosečnim brojem umrlih prethodnih godina. Analizom su obuhvaćeni ne samo umrli od kovida-19, već i oni koji su preminuli iz drugih razloga, uključujući i one koji nisu primljeni u bolnice zato što u njima nije bilo mesta. Zaključak: situacija je slična kao u centrima krize u Evropi i SAD.

U Limi, glavnom gradu Perua, umrlo je dvostruko više ljudi nego obično, što je rezultat koji odgovara najgorem mesecu u Parizu. U Manausu, gradu od dva miliona stanovnika u brazilskoj kišnoj šumi, broj umrlih se utrostručio, što odgovara situaciji u Londonu i Madridu. Situacija u ekvadorskom lučkom gradu Gvajakilu, ranom žarištu epidemije u regionu, u aprilu je situacija odgovarala vrhuncu krize u Njujorku: umrlo je pet puta više ljudi nego proteklih godina.

w-56074583-brazil-pandemija.jpg
EPA / Antonio Lacerda 

U Brazilu već sada kopaju masovne grobnice, gde sanduke s mrtvima slažu jedne preko drugih. Malo ljudi se testira, a prema nekim epidemiološkim modelima stvaran broj mrtvih mogao bi da bude čak 15 puta veći od zvaničnog.

Najgore verovatno tek predstoji. Stručnjak za intenzivnu negu iz Sao Paula izjavio je za američki magazin Atlantik da očekuje da se Brazil približi broju od čak 100.000 mrtvih i da će zemlja postati sledeći globalni centar pandemije, a Rio de Žaneiro brazilski Njujork.

Predsednik Žair Bolsonaro ranije je umanjivao značaj virusa, nazivajući ga "gripčićem", a najnoviju situaciju ovako je komentarisao: "Žao mi je. Šta hoćete da uradim?"

Prizori ilustruju tešku situaciju

Bolsonarov meksički kolega Andres Manuel Lopez Obrador takođe je dugo zanemarivao ozbiljnost situacije. Još u martu je na velikim mitinzima ljubio i grlio pristalice. Mere protiv korona virusa koje su u međuvremenu uvedene sada treba da budu ublažene, delom i pod pritiskom komšija sa severa.

Američki zvaničnici nedavno su vršili pritisak da se otvore fabrike automobila na granici dve zemlje, pa danas ponovo treba da počne da radi automobilska i građevinska branša. U izabranim "opštinama nade" otvoriće se i škole i prodavnice, a u junu će isto učiniti i ostatak zemlje.

Lopez Obrador je ove nedelje objavio pobedu nad virusom, jer je krivulja rasta navodno splasnula. Alehandro Masijas, bivši savetnik vlade za grip ne misli tako. Kako tvrdi, najnoviji podaci pokazuju da "smo i dalje u fazi rasta", napisao je na Tviteru.

Za razliku od Brazila i Meksika, Peru je veoma dosledno reagovao na širenje virusa. Predsednik Martin Viskara brzo je uveo veoma stroge mere karantina, ali, uprkos tome, sve je očiglednije da je pandemija i njih teško pogodila. Zdravstveni sistem u Limi je na ivici mogućnosti, pri čemu se epidemija najžešće proširila među urođeničkim stanovništvom, upozorava SZO. Prema podacima lekara iz amazonskog regiona Loreta, tamo umire jedna osoba na sat.

Međutim, za razliku od Evrope i Sjedinjenih Država, zemlje Latinske Amerike nemaju sredstava da se bore protiv pandemije. Višegodišnja ekonomska stagnacija prouzrokovala je kresanje sredstava za zdravstvo, a na svetskom tržištu zaštitne opreme imaju konkurente u jakim zemljama.

Zbog toga su sve češći prizori koji ilustruju tešku situaciju u regionu, piše Špigl. Desetine hiljade ljudi izbeglih iz Venecuele morale su pešice da se vrate u ekonomski propalu domovinu, jer u susednim zemljama nema posla.

U Peruu se iz istih razloga dogodila nezapamćena interna migracija: iz prestonice Lime na selo. U Gvajakilu, u Ekvadoru, gde je pogrebni sektor u međuvremenu doživeo kolaps, ljudi tragaju za izgubljenim telima svojih bližnjih.

Kurir.rs/Blic

Foto: Profimedia