Američka ambasadorka u Varšavi iznela je kontroverzan i opasan predlog da SAD premeste svoje nuklearno oružje iz Nemačke u Poljsku. Politički analitičari, al i mnogi drugi se nadaju da je u pitanju bila samo greška ambasadorke koja očigledno nije upoznata sa pitanjima nuklearnog naoružanja i država NATO. Međutim, ako je to odraz stvarnog razmišljanja američke vlade, onda je to stvar koja treba sve da nas brine.

Premeštanje nuklearnog oružja u Poljsku bi se pokazalo veoma problematičnim, navodi Stiven Pajfer sa Instituta Brukings, jednog od najpoznatijih američkih tink-tenkova.

Vazduhoplovne snage SAD čuvaju 20 nuklearnih gravitacionih bombi B61 u vazduhoplovnoj bazi Bihel u Nemačkoj (iste bombe se nalaze i na teritorijama četiri druge članice NATO).

Bombe su pod američkim nadzorom, ali bi, uz odgovarajuće ovlašćenje u sukobu, mogle da se prenose nemačkim bombarderima “tornado”. Ovo je deo NATO aranžmana poznatih kao “nuklearna razmena”.

Avioni tipa “tornado” su, međutim, zastareli, pa nemačko ministarstvo odbrane razmatra kupovinu F-18 letelica kako bi nemačke vazduhoploovne snage i dalje bile sposobne da prenose nuklearno naoružanje.

Ovo je ponovo otvorilo raspravu u Nemačkoj o prisustvu američkog nuklearnog oružja na njenoj teritoriji, a lider poslanika Socijaldemokratske partije (SPD) Rolf Mucenih pozvao je na njihovo uklanjanje.

Na to je 14. maja, reagovao američki ambassador u Nemačkoj Ričard Grenel koji je u autorskom tekstu izrazio zabrinutost da će se tako “ugroziti solidarnost koja podržava NATO-ovo nuklearno odvraćanje" i pozvao SPD da potvrdi posvećenost Nemačke nuklearnoj razmeni. Sledećeg dana ambasadorka Mosbaher iznenadila je sve tvitom koji je sugerisao da bi američko nuklearno oružje moglo biti preseljeno u Poljsku i smešteno na njenoj teritoriji.

Ovo je zaista loša ideja, a razloga ima bar četiri, navodi Pajfer u svom tekstu.

Prvo, premeštanje američkog nuklearnog oružja u Poljsku bilo bi skupo. Premeštanje bi zahtevalo izgradnju posebne infrastrukture, poput podzemnih skladišta-trezora “WS3” i druge opreme da bi se osigurala njihova bezbednost. Ta skladišta se obično nalaze u posebni ojačanimim hangarima. Iako to ne bi predstavljalo naročit problem za budžet SAD, američke i NATO vojne snage imaju mnogo hitnije potrebe da pojačaju odvraćanje i odbranu.

Drugo, postavljanje bombi B61 u Poljsku učinilo bi ih ranjivijim na ruski napad u krizi ili sukobu. Rusija je rasporedila balističke rakete Iskander-M u Kalinjingradu. Sa dometom do 500 kilometara, ove rakete mogu da pogode ciljeve u gotovo celoj Poljskoj u roku od nekoliko minuta i sa vrlo malo upozorenja.

Bihel bi, suprotno tome, imao više vremena da bude upozoren na napad i letelice bi odatle mogle da odlete dalje od dometa rusko protivvazdušnog oružja.

Dve glavne poljske vazduhoplovne baze - u kojima se nalaze poljski F-16 koji ni u kom slučaju nisu nuklearno sposobni - nalaze se unutar dometa ruskih protivavionskih raketa raspoređenih u Kalinjingradu i njihovih radara.

Treće, stavljanje nuklearnog oružja u Poljsku bilo bi izuzetna provokacija Rusiji. Ovo nije argument protiv provociranja Rusije uopšte - imajući u vidu njeno provokativno ponašanje, uključujući vojnu izgradnju, drsku retoriku i upotrebu vojne sile protiv Ukrajine.

- Međutim, postoji provokativno i "provokativo". Stavljanje nuklearnog oružja SAD toliko blizu Rusiji bilo bi ovo drugo. Podsetimo se Kubanske raketne krize iz 1962. godine, kada je Sovjetski Savez postavio nuklearno oružje na 90 milja (oko 140 kilometara) od američkih obala. Predsednik Džon F. Kenedi uveo je mornaričku blokadu, što je omogućilo vreme da se nagodi sporazum sa Moskvom. Na taj način, međutim, odložio je sa strane preporuku svojih savetnika za vazdušne napade i potpunu invaziju na Kubu – rekao je Pajfer.

Američko provociranje Rusije svakako ne bi donelo ništa dobro Evropi.

I kao četvrti razlog zašto SAD ne smeju da premeste nuklearno oružje u Poljsku, on navodi da bi to izazvalo podele unutra samog NATO.

Članovi Alijanse su 1997. godine izjavili da „nemaju nameru, plan i razlog da rasporede nuklearno oružje na teritoriji novih (NATO) članica“. Oni su to ugradili u „osnivački akt“ kojim su uspostavljeni odnosi između NATO-a i Rusije.

Bezbednosne okolnosti u Evropi dramatično su se promenile, nažalost, nagore u protekle 23 godine. Uprkos tome, mnoge članice NATO još uvek podržavaju „tri ne“ u vezi sa nuklearnim oružjem koje je taj savez usvojio 1997. Predlog SAD da se bombe prebace u Poljsku podeliće saveznike, prouzrokovati sumnju u procene SAD i pokrenuti širu nuklearnu raspravu u okviru Alijanse u vreme kada bi NATO trebalo da teži da pokaže čvrst i jedinstven stav prema Rusiji.

- Premeštanje američkog nuklearnog oružja u Poljsku bilo bi skupo, vojno nepromišljeno jer bi oružje učinilo ranjivijim za preventivne napade, neupitno provokativno i izazvaće podele unutar NATO. Ovo je tvit koji nije trebalo da bude poslat. Ono što on ipak čini jeste da daje Micenihu nov argument za uklanjanje bombi iz Nemačke; pozivajući se na ambasadorku Mosbaher, on može da izjavi: „Možemo da ih pošaljemo u Poljsku” –zaključio je Pajfer.

Kurir.rs/Blic