OBRAD KESIĆ ZA KURIR O HAOSU U AMERICI: Nema dijaloga dok se gradovi uništavaju!

NJUJORK - Već nedelju dana Ameriku u jeku pandemije koronavirusa potresaju žestoki sukobi policije i demonstranata, koji protestuju zbog smrti Afroamerikanca Džordža Flojda, koji je preminuo usled policijske torture prilikom privođenja usled sumnje da je račun u prodavnici platio lažnom novčanicom od 20 dolara. Protesti protiv brutalnosti policije brzo su prerasli u talas pljački i nasilja. Da bismo pojasnili aktuelna zbivanja, pozvali smo analitičara Obrada Kesića, koji je u Njujorku i svedok je nemilih scena koje su šokirali čitavu Ameriku i planetu.

Kako vi vidite proteste, tu ste, na licu mesta?

- U početku je to bila spontana reakcija javnosti ne samo na ubistvo Džordža Flojda već i na prethodna ubistva koje je policija izvršila u poslednjih šest meseci širom SAD, od Kentakija do Floride. Protesti su pokazali da postoji ogromna frustracija u krugovima Afroamerikanaca. Brutalnost policije je isprovocirala okupljanje velikog broja ljudi u toj zajednici. Međutim, vrlo brzo pojedine grupe i pokreti su videli priliku da ožive svoje pokrete, poput BLM, Antifa i anarhista.

Čini se da je politička scena u SAD uzdrmana.

- Dugo na političkoj sceni nije bilo nikakvih dešavanja zbog vanrednih mera zbog koronavirusa i ranije zbog izveštaja o mešanju Rusije u predsedničke izbore, pa i impičmenta. Sada su ovi pokreti videli priliku da pokažu snagu i preuzeli su organizaciju protesta i na lokalnom nivou i širom zemlje. U ovoj fazi demonstracija kriminalci vide priliku za pljačku i rušenje, zbog čega prvobitni protesti gube snagu. Nasilje se proširilo u preko 30 gradova i u javnost se šalje slika bezvlašća i rulje koja nema ciljeve. Takva situacija ide u korist snagama koje žele haos i eskalaciju sukoba.

Intenzitet nasilja varira, ima li nade za smirivanje situacije?

- U nedelju uveče je opala tenzija od petka i subote. Sada svi gledaju šta će se dogoditi narednih dana. Ako nasilje opadne, to je dobra indikacija da bi organizatori pravih protesta mogli da povrate primat. Oni žele da borbu za pravdu i protiv brutalnosti policije stave na prvo mesto i otvore dijalog sa lokalnom zajednicom, ali i federalnim vlastima i Belom kućom. Dok se uništavaju gradovi, nema prostora da se dijalog pokrene s mrtve tačke.

Mogu li ovi protesti biti ključni za novembarske izbore, jer su Trampa kritikovali i zbog loše reakcije na pandemiju koronavirusa?

- Izbori su još daleko. Videćemo koje će biti dominantne teme. Ekonomija je jedan od ključnih faktora. Ako krene njen oporavak, Tramp ima prednost u odnosu na Bajdena i sada u anketama većina smatra da Tramp pre može da izgradi poverenje i pokrene ekonomiju nego Bajden. Kod reakcije na koronavirus i na poslednji talas nasilja situacija nije tako crno-bela. Mediji potenciraju teme poput odgovora na koronu ili aktuelnog nasilja, ali teško je poverovati da će Tramp izgubiti podršku među svojim ključnim biračima. To smo videli poslednje tri godine - bilo je brojnih skandala, ali mu podrška nije opala. I Džo Bajden ima problema s manjinama. Imao je brojne gafove. Njega prati glas da je neodlučan i nesposoban. Jednom voditelju Afroamerikancu je rekao da ukoliko ima dilemu za koga da glasa u novembru, da onda on i nije pravi Afroamerikanac. Ta šovinistička izjava je jako odjeknula. Tramp se na drugoj strani postavio kao jasno profilisan kandidat koji je protiv kriminala, ilegalne imigracije i koji je za poštovanje reda i zakona.

I raniji predsednici Amerike su imali problema s rasnim nemirima. Masovni protesti su postali uobičajeni na svakih nekoliko godina. Može li sada da dođe do suštinskih promena kako se oni više ne bi dešavali?

- Sve zavisi od toga da li ljudi koji imaju uticaja na društveni život mogu da vrate glavne teme protesta u prvi plan, a to je brutalnost policije prema manjinama. Ako se to dogodi, ima šanse da se otvori proces razgovora između vlasti i pokreta, koji trenutno nije još jasno definisan. Ima ljudi od uticaja koji ga podržavaju. Kada su demokrate i Barak Obama bili na vlasti, oni nisu uspeli da proguraju važne zakone u Kongresu. Trampu je to pošlo za rukom. On je uspeo da progura zakon o dekriminalizaciji krivičnih dela po kom su oslobođeni ljudi koji su uhapšeni s drogom, ali nisu vršili nasilje. To su uglavnom bili pripadnici manjina i tu je Tramp zadobio brojne simpatije. Ovo je sad prilika za manjine da uđu u ozbiljan dijalog s vlastima i da naprave promene. Pre toga pokret mora da pronađe svoje lidere koji imaju legitimitet i da postave jasne zahteve.

Kurir.rs/Aleksandar Petrović

POGLEDAJTE BONUS VIDEO: