SAD KAO DA SU U RATU! Ovo je 10 razloga zbog čega bi TRAMP trebalo da izgubi izbore, osim... Da li postoji KEC U RUKAVU?

U Sjedinjenim Američkim Državama bliže se izbori, a aktuelni predsednik Donald Tramp moraće pošteno da zasuče rukave ako misli da pobedi jer mu je zemlja u haosu.

Na prvom mestu – korona virus. Od izbijanja pandemije korona virusa Amerika je sa današnjim danom, prema podacima Worldofmeters.com, zabeležila rekordnih 1.816.897 slučajeva infekcije, 105.557 umrlih a 535.238 oporavljenih. U sve tri kategorije SAD su na prvom mestu ove crne liste i čine oko petinu od ukupno 6.172.302 slučajeva zaraze u svetu, dok je udeo u smrtnim slučajevima oko trećina.

Američki predsednik – koji na početku izbijanja epidemije u SAD nije uopšte bio zabrinut – prebacio je krivicu za loše upravljanje u zdravstvenoj krizi na Svetsku zdravstvenu organizaciju, koja je nakon izvesnog kolebanja proglasila pandemiju 11. marta. Tramp je, doduše, već sledećeg dana objavio da obustavlja sva putovanja iz Evrope u SAD, kriveći Evropsku uniju da nije reagovala dovoljno brzo i da su evropski putnici doneli virus u njegovu zemlju.

SZO

Potom je 15. aprila objavio da obustavlja finasiranje SZO. On je optužio svetsku organizaciju da je promovisala “kineske dezinformacije” i ocenio da je to u SAD dovelo do većeg širenja epidemije “kineskog virusa”, kako ga Tramp zove, nego što bi se inače dogodilo.

Deset dana kasnije ruski premijer Mihail Mišustin potpisao nalog da se svetskog organizaciji uplati devet miliona za borbu protiv smrtnosti porodilja, odojčadi i dece.

Tramp je u petak na konferenciji za novinare rekao da će SAD prekinuti odnose sa SZO i da će sredstva namenjena toj organizaciji preusmeriti na druge. Tvrdeći da Kina potpuno kontroliše SZO uprkos tome što “SAD izdvajaju 450 miliona dolara godišnje za organizaciju, a Kina 40”, Tramp je dodatno produbio jaz sa azijskim džinom, s kojim je u trgovinskom ratu i zategnutim odnosima po brojnim drugim pitanjima još od 2018.

Tramp je te godine počeo da uvodi tarife i druga trgovinska ograničenja zbog navodne “nepravične trgovinske prakse” Kine. Nakon što su sredinom januara Tramp i kineski vice premijer Liu He potpisali Ekonomski i trgovinski sporazum u Vašingtonu, Kina je izuzela sa svoje liste tarifa skoro 700 američkih proizvoda, dok su SAD početkom marta odobrile izuzeće od carine na različite vrste medicinske opreme, usred zdravstvene krize.

Pandemija, međutim, nije uticala samo na trgovinski rat. U SAD je zabeležena nezaposlenost kakva se ne pamti od vremena Velike depresije. U aprilu je više od 20 miliona Amerikanaca izgubilo posao, a stopa nezaposlenosti je bila više nego trostruko veća otkako je pandemija korona virusa uzdrmala globalnu ekonomiju.

KINA

Trgovina i korona virus nisu jedina polja sukoba na relaciji SAD-Kina. Drugo žarište je Južno kinesko more, u kojem Kina ima velike teritorijalne pretenzije a SAD svako malo puste ratni brod da prokrstari spornim vodama pozivajući se na načelo slobode plovidbe. Takve “provokacije” su česte i sa jedne i sa druge strane, a ne očekuje se da će ti sukobi posustati u skorije vreme.

Pitanje statusa Hong Konga i Tajvana takođe su bolne tačke u njihovim odnosima.

Sa savezničkom Velikom Britanijom SAD su u petak u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija otvorile pitanje statusa Hong Konga, nakon što je Kina objavila da će uvesti novi zakon o bezbednosti. Smatra se da će novi zakon ugroziti dragocenu autonomiju kineskog grada, a Tramp je još prošle nedelje najavio “oštru reakciju”.

Kod Trampa, reakcija obično podrazumeva sankcije. On je u petak rekao da je uputio svoju administraciju da započne proces ukidanja posebnog tretmana za Hong Kong i istakao da je Kina prekršila obećanje u vezi sa autonomijom grada. Naravno, najavio je da će SAD uvesti sankcije pojedincima koji su odgovorni za "gušenje autonomije Hong Konga".

Što se tiče Tajvana, situacija se značajno promenila u junu prošle godine, kad su SAD jasno rekle da je Tajvan nezavisna država. Tada je kineski ministar odbrane Vei Fenge poručio da će kineska vojska reagovati ako se neko usudi da odvoji Tajvan od Kine.

Kina, koja gleda na Tajvan kao na svoju odmetnutu pokrajinu, u julu 2019. je saopštila da će uvesti sankcije američkim firmama koje učestvuju u ugovorima za prodaju tenkova, projektila i povezane opreme Tajvanu, navodeći da narušavaju njen suverenitet i nacionalnu bezbednost.

OTVORENO NEBO

Tramp, koji sebe smatra “velikim pregovaračem”, do sada je povukao svoju zemlju iz toliko sporazuma da deluje da će SAD ostati izolovano ostrvo u okeanu međunarodne zajednice.

On je 21. maja objavio da se SAD za pola godine povlače iz međunarodnog sporazuma Otvoreno nebo, koji omogućava nenaoružane, izviđačke letove iznad teritorija zemalja potpisnica. Ovaj put, Tramp je krivicu za to prebacio na Rusiju, navodeći da ona krši sporazum i da se snimci koji se prave tokom letova mogu brže i jefitnije dobiti od američkih ili komercijalnih satelita.

Tada je njegov savetnik Robert O'Brajan rekao je da je Tramp jasno ukazao da njegova zemlja neće biti deo međunarodnih sporazuma koje krše druge strane i koji nisu više u američkom interesu.

Tramp je istakao da je zbog ruskog kršenja sporazuma neodrživo da SAD ostanu u sporazumu, ali dodao da postoji mogućnost da će preispitati tu odluku.

KLIMATSKI SPORAZUM

Tramp je još u junu 2017. objavio da se njegova zemlja povlači iz Pariskog sporazuma o smanjenju gasova staklene bašte, ponovo prebacujući krivicu na Rusiju. On je rekao da Rusija nije poštovala sporazum i da će se SAD trenutno povući iz njega.

-Ali, postoji šansa da će doći do novog sporazuma – rekao je tada Tramp, dodajući da je Pariski sporazum “primer pristajanja Vašingtona na dogovor koji šteti SAD a ide u korist drugim kompanijama".

SAD su tako u novembru prošle godine započele proces povlačenja iz klimatskog sporazuma, o čemu su formalno obavestile UN – povlačenje će stupiti na snagu za godinu dana.

SPORAZUM SA IRANOM

Početkom maja 2018. Tramp je najavio da će se SAD povući i iz nuklearnog sporazuma sa Iranom, potpisanog u vreme njegovog prethodnika Baraka Obame. Takođe je najavio da će uvesti ekonomske sankcije Iranu, koje su ukinute 2015. nakon potpisivanja “trulog” sporazuma, kako ga je nazvao. Godinu dana kasnije, i Iran je najavio “delimično povlačenje”.

Predsednik Hasan Rohani nije, međutim, rekao koje će tačno obaveze Iran prestati da ispunjava. SAD i Iran imaju posebno težak odnos otkako je Tramp preuzeo mandat 2016. On želi da ponovo pregovara o nuklearnom sporazumu i proširi njegov obim.

Tramp je u januaru ove godine najavio da će od saveznika SAD zatražiti da se povuku iz iranskog nuklearnog sporazuma.

SPORAZUM INF

SAD su odluku o povlačenju iz Sporazuma o nuklearnim snagama srednjeg dometa (INF) objavile 1. februara prošle godine, uz ostavljanje roka Rusiji da ispravi kršenje sporazuma ili će povlačenje biti trajno, kako je naveo Tramp.

-SAD će ukinuti svoje obveze iz sporazuma INF i početi proces povlačenja iz sporazuma koji će biti dovršen za šest meseci, osim ako Rusija ne ispoštuje svoje obaveze i uništi sve rakete, lansere i opremu koja krši sporazum – rekao je tada Tramp.

U avgustu 2019. su SAD zvanično napustile INF, nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin prethodno u martu potpisao povlačenje Rusije iz sporazuma, ukazujući da bi on mogao da se ponovo aktivira “ukoliko SAD eliminišu ranija kršenja” svojih ugovornih obaveza.

Ovaj sporazum je posebno važan jer predstavlja kamen temeljac međunarodne bezbednosti otkada su ga SAD i SSSR potpisale 1987. godine. Njime se zabranjuje razvoj i upotreba kopnenog nuklearnog oružja s dometom između 500 i 5.000 kilometara.

NATO

Tramp ima problem i sa vojnom alijansom. Njegova administracija je u novembru prošle godine odlučila da smanji finansiranje NATO budžeta sa 22 na 16 odsto od ukupne sume, dok će gubitke morati da nadoknade Evropa i Kanada.

Tramp je prethodno više puta insistirao i kritikovao određene članice – poput Nemačke – da povećaju svoje doprinose na dva odsto BDP-a. Nemačka je pristala da poveća svoje troškove, ali 2031, a trenutno samo šest zemalja u NATO kasu izdvaja po dva odsto BDP-a – to su Letonija, Litvanija, Estonija, Grčka, Poljska i Velika Britanija. Generalni sekretar alijanse Jens Stoltenberg je tada rekao da će “SAD sada plaćati manje a Nemačka više”.

G7

Američki predsednik danas je odložio i samit G7, koji je trebalo da bude održan u junu, najmanje do septembra. On je rekao da želi da na taj skup pozove i Rusiju, Australiju, Indiju i Južnu Koreju i da smatra da grupa industrijski najrazvijenijih zemalja više ne predstavlja ono što se dešava u svetu.

-To je veoma zastarela grupa zemalja, ocenio je Tramp.

G7, pored Sjedinjenih Američkih Država čine i Kanada, Francuska, Velika Britanija, Nemačka, Italija i Japan.

PROTESTI U SAD

Novi problem s kojim se suočila Trampova administracija uoči izbora su žestoki, nasilni protesti širom SAD zbog smrti Afroamerikanca Džordža Flojda tokom policijskog privođenja. Protesti su zahvatili više gradova, od Njujorka do Los Anđelesa, a u 25 mesta u 16 država uveden je policijski čas.

Sa Flojdovom porodicom su razgovarali i Tramp i njegov demokratski rival na predsedničkim izborima Džozef Bajden. Iako Tramp nije otkrio detalje, brat preminulog Filonis Flojd rekao je da je njihov razgovor bio “veoma brz”.

Nije mi ni dao priliku da progovorim. Bilo je teško… - rekao je Filonis, dodajući da se potom obratio Bajdenu, moleći ga da donese pravdu u slučaju smrti njegovog brata.

Bajden je rekao da je pokušao da porodici pruži utehu i ukazao da su zemlji potrebne “stvarne policijske reforme”, kako je preneo CNN.

Tramp, koji je u ponedeljak ismevao Bajdena zbog nošenja zaštitne maske na licu, uoči izbora pojačao je svoju retoriku, posebno prema Kini. On se obično na “Tviteru” oglašava po svim pitanjima, a ono što mu ne ide u prilog često karakteriše kao “lažne vesti” – poput tvrdnje da su se Rusi mešali u prethodne predsedničke izbore zbog čega je protiv Trampa čak pokrenut proces impičmenta u decembru prošle godine.

"MAGIČNI" TRAMP

Tramp, koji je još pre prvog mandata važio za bogatog i uticajnog, poslovnog čoveka, najviše se pouzda u ekonomiju, koja je njegov adut na izborima. On ne odustaje od pokušaja da pre izbora sredi što više sporazuma, uključujući sporni nuklearni program Severne Koreje. Čak je najavio i da će američki astronauti leteti na Mars, nakon što je u subotu u orbitu poletela prva privatna letelica sa ljudskom posadom, u želji da stekne što više poena na planu obavljenih poslova.

Međutim, ankete mu ne idu u prilog. Prema podacima portala Realclearpolitics.com, Bajden vodi sa 48,4 odsto spram Trampovih 42,5. Anketa Ipsos/Rojters u aprilu pokazala je da Bajden vodi nad Trampom sa kako navodi CNN daleko većom marginom nego Hilari Klinton uoči izbora 2016. – čak 45-39 odsto.

Tramp je na “Tviteru” već ukazao na mogućnost osporavanja izbornih rezultata.

“Nema šanse da će glasanje putem pošte biti išta manje od suštinski prevare. Poštanski sandučići će se orobiti, glasovi će se krivotvoriti i čak ilegalno štampati i potpisivati na prevaru… Ovo će biti naštimani izbori. Nema šanse”, naveo je Tramp na “Tviteru” 26. maja.

Njegov napad na sistem poštanskog glasanja – u sred zdravstvene krize – govori da će odbiti validnost glasanja, kao što je Bajden i predvideo krajem aprila.

- Zapamtite moje reči, mislim da će pokušati da nekako odloži izbore, izađe sa obrazloženjem zašto se ne mogu održati. To je jedini način na koji on misli da može da pobedi – rekao je tada Bajden.

Tramp je početkom aprila rekao da je glasanje preko pošte “grozno” i “koruptivno”, a pre nego što se Bajden oglasio glavni američki epidemiolog Entoni Fauči rekao je da ne može garantovati bezbednost ljudi ako bi se glasanje obavilo fizički na biralištima u novembru.

Bajden je kritikovao Trampa što hoće da blokira vanredne fondove Američkoj poštanskoj službi, koja bi ove jeseni trebala da se bavi sa milionima glasačkih listića. Bajden je rekao da je to dokaz da Tramp već pokušava da “potkopa” izbore i oteža glasanje stanovnicima zemlje.

Iako Bajden vodi prema anketama, ne treba zaboraviti Trampovu iznenađujuću, “magičnu” pobedu 2016. Amerikanci kao da misle da ankete potcenjuju republikance jer većina glasača –oko 55 odsto – i dalje veruje da će Tramp pobediti Bajdena na izborima 3. novembra.

Međutim, čak su i republikanske ankete pokazale da Tramp kaska za Bajdenom, a kako zaključuje CNN, aktuleni predsednik je političar, a ne mađioničar.

Kurir.rs/Blic