AUTORSKI TEKST ZA KURIR KSENIJЕ PAVLOVIĆ MEKATIR IZ BELE KUĆE: Rasizam u Americi nije počeo s Trampom

Suzavac. Vojska koja izlazi na ulice. Helikopteri koji preleću glavni grad Amerike kao da je smešten na Balkanu. Poslednja tri dana u Vašingtonu, a onda i širom Amerike, prošla su u društvenom i političkom previranju. Taman kada smo mislili da je pandemija koronavirusa najveća nestabilnost koja je mogla da zadesi Ameriku, dogodilo se ubistvo Džordža Flojda i poslužilo kao okidač za mase da izađu na ulice.

Nažalost, poruka nasilja je preovladala i guverneri i gradonačelnici su morali da uvedu policijski čas, nepopularnu meru koja fundamentalno sprečava građane da se okupljaju i mirno protestuju. Američki lideri su se našli pred novonastalim nemirima na koje su morali da odreaguju vodeći pritom računa da u isto vreme ne naruše ustavno pravo građana na protest i mirno okupljanje.

Za američke standarde protesti ovakvog tipa su nesvakidašnji, novinari su navikli da o njima izveštavaju putem satelita i analiziraju na teritorijama izvan Amerike. Ovoga puta svi su se našli nepripremljeni nad nadolazećim slikama Amerike u plamenu, a politička opozicija Trampove administracije prešla je u izbornu ofanzivu.

Bajden je, međutim, i pored dugogodišnjeg iskustva kao potpredsednik Amerike, imao odloženu reakciju. Tramp je bio prvi koji je reagovao na video ubistva Džordža Flojda, tražio je da se istraga ubrza, ali je i on, od trenutka kada su protesti izbili, prvi put slušao savetnike i nije imao nagle reakcije po kojima je inače poznat. Glasovi crnaca mogu da budu presudni na izborima i kandidati su svesni da će sve što sada rade - biti ocenjeno na biračkim mestima u novembru.

Tramp se u ponedeljak obratio naciji, a onda neplanirano izašao iz Bele kuće i prepešačio Lafajet park, od Bele kuće do Crkve Svetog Jovana, koju su vandali pokušali da spale. Ono što je imalo za cilj da pošalje simboličnu poruku nade, sigurnosti i mira, veliki deo medija i Trampovi politički protivnici dočekali su s kritikom. Neutralni, kao i oni koji ga podržavaju, ocenili su šetnju kao snažnu poruku restoracije američke snage i uspostavljanje reda i mira nad haosom, koji je ubrzano dobijao sve veći momentum. Amerika je politički polarizovana do te mere da više čak nije moguće govoriti ni o jednoj temi, a da se ona ne sagledava kroz izbore u novembru.

Epilog ili prva pomoć?

Ubistvo Džordža Flojda je odraz dubokih, sistematskih problema u američkom društvu. Rasizam u zemlji koja u toliko toga prednjači u ljudskim pravima je istorijska činjenica i u isto vreme i paradoks. Svi društveni problemi koji su isplivali kroz pandemiju više ne mogu da se sakriju.

Rasizam u Americi nije počeo s Trampom, kako to njegovi protivnici pokušavaju netačno da predstave. Diskriminacija crnaca nije otklonjena čak i kada se smatralo da je za to postojao najveći potencijal kada je Obama postao predsednik. Bol koji crnci nose kroz generacije neće se trajno iskoreniti ni sa dostizanjem nebeske pravde za ubistvo Džordža Flojda. Idealan ishod bila bi kompletna eliminacija brutalnih mera nasilja policije prema crncima i iskorenjavanje rasizma. Međutim, ono što će se delovati kao epilog biće samo sredstvo prve pomoći za društvo koje je na ivici, spremno da eksplodira. U izbornoj godini taj isti epilog poslužiće kao još samo jedno novo sredstvo za političke obračune.

Ksenija Pavlović Mekatir, novinar, redovni izveštač iz Bele kuće