Akto po kome je nekada najveća hiščanska bogomolja, kasnije pretvorena u džamiju i na kraju u muzej, ponovo postala džamija nikoga nije iznenadio. To je samo šlag na torti u zemlji u kojoj progon hrišćana je ostatku sveta uglavnom nepoznat

Islamistički teroristički napadi na hrišćane u Turskoj osetno su u porastu. Na primer, tokom Božića 2011. godine, otkrivena je velika zavera Al Kaide za bombardovanje „svih crkava u Ankari“. Pre Božića 2015. ID je pretio smrću najmanje 20 protestantskih crkava i upozorio da "Zapovesti iz Kurana ... nagovaraju nas da ubijemo otpadnike poput vas."

Tokom 2017. godine, kako se široko izveštava, napadač obučen kao Deda Mraz ušao je u noćni klub u Istanbulu tokom novogodišnjih proslava i ubio 39 ljudi. "Herojski vojnik kalifata", Islamska država (ID) je kasnije tvrdila, da je "napao najpoznatiji noćni klub u kojem su hrišćani slavili svoj paganski praznik". Izjava je dalje okarakterisala vladu Turske kao "slugu krsta".

U nekad sekularnoj Turskoj mržnja prema hrišćanima u stvari je prožimala svaki segment društva - od prosečnog muslimanskog građanina do najvišeg nivoa vlasti. Primera je mnogo, slede dva najočiglednija - klanje hrišćana i napadi na njihove crkve:

2009. godine grupa mladih Turaka - uključujući sina gradonačelnika - provalila je u biblijsku izdavačku kuću u Malatiji. Vezali su njena tri hrišćanska službenika, satima ih mučili i ubijali. "To nismo radili sami, već zbog svoje religije", rekao je jedan od optuženih Turaka. "Neka ovo bude pouka neprijateljima naše religije." Kasnije su svi pušteni iz zatvora zbog tehničke greške.

2012. godine 85-godišnja Jermenka je izbodena do smrti u svom stanu u Istanbulu. Da ne bi neko počrešno protumačio motiv, njen ubica je urezao raspeće na golom lešu. Prema izveštaju, taj "napad je peti u poslednja dva meseca protiv starijih Jermenki (jedna je izgubila oko)".

2019. godine "86-godišnji Grk pronađen je ubijen u svojoj kući s rukama i nogama vezanim"; navodno je i on bio mučen.

Krajem 2019. godine, 16-godišnji muslimanski dečak uboje korejskog hrišćanskog propovednika u srce nekoliko puta; 41-godišnji muž i otac umro je ubrzo nakon toga.

2014. godine u Istanbulu slučajna banda muslimana poremetila je krsnu službu u Istanbulu. Griunuli su se u crkvu vičući opscenosti; jedan je preteći mahnuo nožem prisutnima. "Nije prvi, i neće biti poslednji", rekao je lokalni hrišćanin.

Tokom 2015. godine, muslimanski muškarac, uzvikujući "Alah Akbar" i "Osveta za džamiju Al-Aksa", bacio je molotovljev koktel u istanbulsku pravoslavnu crkvu Aja Triada i zapalio njegove delove. U odvojenom incidentu, četvorica Turaka koji su vikali "Alahu Akbar" napali su i šutirali na vrata crkve Agape u crnomorskom regionu. Prema opkoljenom pastoru, želeli su da "uđu unutra i udare nekoga ili napadnu na neki drugi način".

Tokom 2015. godine čak 15 crkava primilo je pretnje smrću zbog „negiranja Alaha“. "Perverzni nevernici", glasi jedna pretnja, "vreme kada ćemo vam udarati po vratima je uskoro. Neka Alah primi slavu i pohvalu." "Pretnje nisu ništa novo za protestantsku zajednicu koja živi u ovoj zemlji i ovde žele odgajati svoju decu", prokomentarisali su crkveni čelnici.

Kada je muškarac 2018. godine otvorio vatru na katoličku crkvu Sveta Marija u Trabzonu, to je bio tek poslednji u nekoliko napada na tu crkvu. Nedelja ranije je u njegovu baštu bačena improvizovana bomba; u 2016. muslimani koji su uz uzvik "Alahu Akbar" vandalizirali su crkvu; u 2011. crkva je bila na meti pretnji zbog svog vidljivog krsta; a 2006. godine njen sveštenik Andrea Santoro ubijen je tokom službe.

Pretnje i napadi na crkve su naročito česte. Početkom 2019. godine grafiti puni mržnje - uključujući „Gotovi ste!“ - nađena je u jermenskoj crkvi Svete Bogorodice u Istanbulu. Komentarišući to, jermenski aktivista je tvitnuo: „Svake godine se na crkve i sinagoge sprovode skupovi napada mržnje“.

Krajem 2019. godine, dok je uzvikivao pretnje hrišćanima okupljenim u crkvi Svetog Pavla u Antaliji, čovek je rekao da će „biti izuzetno zadovoljstvo uništiti hrišćane, jer ih je doživljavao kao vrstu parazitizma u Turskoj“.

Nedavno, 8. maja 2020. godine, u Istanbulu, muškarac je pokušao da upalji crkvu koja je u više navrata vandalizovana grafitima ispunjenim mržnjom, između ostalih skrnavljenja.

Umesto da prete ili napadaju crkve, turske vlasti imaju moć da ih jednostavno zaplene ili zatvore. U jednom slučaju, policija je slično gore pomenutim zlostavljačima prekinula ceremoniju krštenja tokom racije i potom zatvorila neovlašćenu crkvu. "Turska nema put za legalizaciju crkava", navodi se u izveštaju.

Kad se ne mogu naći povodi, napadači ponekad posežu za drugim taktikama. U očiglednom pokušaju da sakriju internet prisustvo bar jedne crkve, na primer, vlasti su njenu veb stranicu označile kao „pornografsku“ i blokirale je. Zabrana je bila „užasna "odgovorio je predstavnik crkve." Šteta. Zaista nas boli što imamo takvu optužbu kada imamo visok moralni standard. "

Pored toga, drevne crkve koje su pre vekovima prešle na islam - uključujući manastir Stoudios, najstariji hrišćanski manastir u Maloj Aziji i osnovan milenijum pre islamskog osvajanja u četrnaestom veku - pretvara se u džamije. Nakon što je objasnio kako je turska vlada izgradila gotovo 9.000 džamija tokom jedne decenije, a zabranila je liturgiju u manastiru Sumela - drugom istorijskom mestu koje je inaugurirano 386. godine, otprilike hiljadu godina pre nego što je Mala Azija postala "Turska" - u izveštaju se dodaje: "Čini se da ova proizvoljna zabrana izgleda da bude još jedna demonstracija "nezvaničnog" statusa drugog razreda hrišćana u Turskoj".

Mržnja prema hrišćanima u Turskoj dostigla je tačku u kojoj se „nevernici“ progone i izvan groba. Napadi na hrišćanska groblja su u porastu, zbog čega je jedan hrišćanin upitao: "Da li je sada red na naše pokojnika?"

Prema izveštaju iz marta 2020. godine, 20 od 72 nadgrobnih spomenika na samo jednom hrišćanskom groblju u Ankari pronađeno je uništeno. U drugom nedavnom incidentu vandali su srušili grob umrle žene. Nekoliko dana ranije, njena sahrana u crkvi prekinuta je povicima "Alahu Akbar!"

Šta se krije iza svih ovih napada na bilo šta i sve što je hrišćanstvo - ljude, zgrade, čak i grobove? Nedavni odgovor novinara u Turskoj bio je „okruženje mržnje“:

Ali ovo mržnje okruženje nije nastalo niotkuda. Seme ove mržnje širi se, počev od osnovnih škola, knjigama koje je objavilo Ministarstvo za nacionalno obrazovanje, a koje hrišćane prikazuju kao neprijatelje i izdajnike. Indoktrinacija se nastavlja putem novina i televizijskih kanala u skladu sa državnom politikom. I naravno, propovedi u džamijama i razgovori u kafićima dodatno podstiču tu mržnju.

Drugim rečima, Turci, nekada „sekularni“, danas su obrazovani da mrze hrišćane. Primetno je da ni to nije dovoljno da spreči ID da optuži Tursku za "slugu krsta".

Kurir.rs/meforum.org Foto: Profimedia