RUSIJA I KINA SE JOŠ BORE NA OVOM MESTU: Zapadne zemlje odavno odustale, a u igri su velike pare (VIDEO)

Tokom pandemije postojalo je jedno mesto, zapravo ceo kontinent, koji se smatrao jedinom zonom bez korone na svetu. Bio je to Antarktik. Poput svog Severnog pola, Zemljin Južni pol je bio područje od interesa velikih sila zbog velikih prirodnih, prvenstveno mineralnih, resursa.

Potpisale su ga 54 zemlje. Ovaj sporazum ne govori ništa o teritorijalnom razgraničenju i o njima nikada se nije razgovaralo na bilo kom međunarodnom nivou. Na primer, Australija ističe da polaže prava na čak 42 odsto sedmog kontinenta, ali to samo nekoliko zemalja priznaje. Sve to izgleda kao mala svađa preko granice negde u Zagorju. Međutim, ni Antarktika ne može izbeći globalno zagrevanje, pa su ove godine zabeležene rekordne temperature, a vesti o odvajanju ogromnih ledenih struktura praktično su konstantne.

I takvo olakšavanje pristupa kopnu Antarktika olakšava njegovo dalje istraživanje i eksploataciju. To se zapravo događa već dvesta godina, tokom kojih jata kitova i stada tuljana gotovo izumiru zbog njihovog mesa i ulja. Počeo je od, zanimljivo, Falklandskih ostrva i proširio se na ceo Antarktik. Trajalo je do 1982. godine, a konačno se završilo tek 2018. godine. Niz sporazuma konačno je zaustavio serijsko ubijanje retkih vrsta sisara, pri čemu se neki od njih polako oporavljaju. Ali još uvek jake svetske ekonomije mnogo ulažu u istraživanje Antarktika. Australija je, na primer, u te svrhe izdvojila 190 miliona dolara i jedan je od najjačih igrača na ovom području. Američka nacionalna naučna fondacija za period 2019-2020. odredio 488 miliona dolara. Obje ove zemlje, zajedno sa drugim zapadnim entitetima koji su uključeni u istraživanje Antarktika, najavili su smanjenje tih sredstava. Tako se otvara šira prilika za Kinu i Rusiju, za koje se sada optužuje da zapravo koriste velike zalihe ribe, rezerve nafte i rude pod maskom istraživanja.

Navodno su te države to učinile i pre pandemije, a sada su intenzivirale svoje aktivnosti zbog smanjenog prisustva ekspedicija zapadnih zemalja. Američki general Čarls Braun, komandant pacifičkih vazduhoplovnih snaga, rekao je da misli da će konkurencija na Antarktiku uskoro biti vrlo slična onoj na Arktiku. Problem Sjedinjenih Država je što Rusija trenutno ima više ledolomaca, a Kina ubrzano gradi nova takva plovila koja su neophodna za istraživanje i uspostavljanje snažnog prisustva na teritoriji, koji bi prema dugo potpisanom sporazumu trebali biti neutralni i demilitarizirani. Posebno je zabrinutost oko nadležnosti nad teritorijom Antarktika i njenim prirodnim resursima povećala, nepotrebno je reći, Kina. Zemlja koja ima aspiracije da postane prva svetska supersila, potpisala je Ugovor o Antarktiku tek 1983., a zatim postavila čak četiri istraživačke stanice za 30 godina. Peta koja je postavljena nedaleko od Rossovog mora uskoro će početi s radom. Trebalo bi da bude 2022. godine. Do januara prošle godine obavili su 35 misija.

Prve svađe oko eksploatacije resursa počele su pre četiri godine, kada su se Kina, Rusija, ali i Južna Koreja pobunile protiv širenja zone zabrane hvatanja krila, školjki, koja je omiljena hrana kitova. Neposredno prije pandemije, Kina je objavila da je šangajska Chonghe pomorska industrija naredila najveći brod koji je namenjen da uhvati ovaj maleni morski organizam. U Kini se koristi za dobijanje veoma tražene nafte čije će tržište do 2025. godine navodno biti vrijedno 400 miliona dolara. Kineska vlada je to najavila prošle godine kako da distribuiraju 850 miliona dolara podsticaja kompanijama koje se nameravaju uključiti u obradu krila. Kina je samo u 2014. godini ulovila 54.303 tone krila. Ne zaboravimo turizam, a Kinezi su druga najveća grupa turista koja posećuje Antarktiku, najčešće u okviru turneje koja se zove „Snežni zmaj istražuje polove“.

Ali zapadne zemlje ovaj turizam zapravo vide kao neku vrstu subverzivnih radnji usmjerenih samo na prikupljanje informacija pomoću kojih će Kinezi bolje razumeti Antarktiku i zatim bolje provoditi politiku Si Đinpinga na kontinentu: "Razumeti, zaštititi i profitirati". Ali ima i onih koji misle da je dizanje buke oko sićušnih kozica samo pokriće za eksploataciju mineralnih sirovina. Iako će mogućnost zvanične revizije Ugovora o Antarktiku potrajati još nekoliko decenija, tek 2048. godine Rusija i Kina već se zalažu za olakšavanje odredbi ugovora koje ozbiljno ograničavaju istraživanje i upotrebu naftnih i mineralnih resursa Južnog pola.

Kolike su rezerve nafte? Kada govorimo o Rusiji u kontekstu navodno velikih naftnih resursa, onda se uglavnom radi o kompaniji Rosgeologia, koja je prvi put u 20 godina započela seizmička istraživanja. Oni ne kriju cilj - utvrđivanje rezervi i naftnih i gasnih potencijala voda oko Antarktika. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov potvrdio je da niko ne može podnositi zahtev za teritoriju Antarktika. On takođe zna zašto. Rusi tvrde da su ga prvi otkrili, a radi pandemije, tamo je stigao istraživački brod „Admiral Vladimirski“, koji je navodno locirao tačno mesto gde se sada nalazi tačka Južnog pola. Tamo prolaze 290 godina ruske plovidbe svetom i 200 godina od dolaska na Antarktiku.

Kurir.rs/Vecernji.hr
Foto: EPA