Američka valuta bi u 2021. godina mogla devalvirati za jednu trećinu, upozorio je bivši predsednik banke „Morgan Stenli Azija“ Stiven Rouč. Do toga će dovesti naglo smanjenje štednje stanovništva i povećanje državnog duga usled uspešnog oporavka nakon krize glavnih trgovinskih partnera SAD.

Era „prekomerne privilegije“ američkog dolara kao glavne svetske rezervne valute bliži se kraju, tvrdi Stiven Rouč za „Blumberg“.

„Valute uspostavljaju ravnotežu između unutrašnje ekonomske osnove zemlje i spoljne percepcije njene snage ili slabosti“, ističe on. „U SAD se taj balans brzo menja, pa je krah dolara moguće očekivati u bliskoj budućnosti“.

Ekspert podseća da je od januara do aprila indeks dolara porastao za sedam odsto, jer su investitori širom sveta u američkoj valuti videli zaštićeno sredstvo tokom krize koronavirusa.

Kao rezultat toga, sada, prema procenama Banke za međunarodna plaćanja, vrednost dolara je za 33 odsto iznad minimuma 2011. godine, ali već u 2021. godini, on se lako može vratiti na ove minimume, gubeći na vrednosti 35 odsto, uzimajući u obzir inflaciju.

„Svaki kurs valute predstavlja cenu koja odražava stanje zemlje, ekonomsko, finansijsko, socijalno i političko, u odnosu na uporedive karakteristike drugih zemalja“, objašnjava Stiven Rouč.

„Odnosno, promene kursa valute su rezultat poređenja SAD sa Evropom, Kinom i tako dalje. Prognoza za smanjenje vrednosti dolara za 35 odsto se zasniva na poređenju Amerike sa njenim glavnim trgovinskim partnerima.“

Prema podacima Banke za međunarodna plaćanja, najveći partneri SAD su Kina (23 odsto robnog prometa), Evropska unija (17 odsto), Meksiko (13 odsto), Kanada (12 odsto) i Japan (7 odsto).

Vrednost valuta ovih zemalja određuje kurs dolara na međunarodnim tržištima za 72 odsto. Drugim rečima, da bi dolar izgubio na vrednosti, ove valute moraju da ojačaju, što je vrlo verovatno.

U Kini su skoro sva preduzeća nastavila sa radom nakon karantina. Ali pošto se potražnja za njihovim proizvodima u Sjedinjenim Državama i Evropi još nije pojavila, Peking je usmeren na unutrašnju potrošnju. Ovo neminovno dovodi do jačanja juana.

Perspektive evropske ekonomije i, shodno tome, evropske valute, poboljšale su se nakon što su se Angela Merkel i Emanuel Makron dogovorili da formiraju antikrizni fond u iznosu od 750 milijardi evra za borbu protiv posledica pandemije.

„S obzirom na obim trgovine, evro je sada za 15 odsto potcenjen u odnosu na njegov maksimum u aprilu 2008. godine — ovo je pouzdan potencijal rasta evropske valute“, uveren je Rouč.

Valuta američkih partnera u zoni slobodne trgovine, Meksika i Kanade, mnogo je pretrpela početkom godine zbog koronavirusa i pada cena nafte. Kako se vrednosti stabilizuju i ekonomska aktivnost nastavlja, meksički pezos i kanadski dolar će značajno ojačati.

O jačanju japanskog jena ne treba govoriti, ali četiri valute su dovoljne da se osigura naglo slabljenje dolara. Uz to, problemi u američkoj ekonomiji samo rastu.

Prema procenama američkog Biroa za ekonomska istraživanja, u prvih šest meseci u zemlji je zatvoreno preko sto hiljada preduzeća, a 44 miliona Amerikanaca je izgubilo posao. Ali, stanovništvo još uvek nema ozbiljnih problema zahvaljujući državnom programu novčane podrške.

Konkretno, 159 miliona ljudi je dobilo jednokratne uplate u iznosu od 1200 dolara, a više od 20 miliona nezaposlenih je dobilo pravo na dodatnih 600 dolara nedeljno kao dodatnu pomoć uz državni program novčane pomoći.

Pored toga, tokom krize većina država je zabranila iseljavanje stanara koji nisu u mogućnosti da plate stanarinu. Bankama je naređeno da klijentima obezbede šestomesečnu pauzu od isplaćivanja hipoteke, a isplaćivanja studenskih kredita su zamrznuta do oktobra, što je milione Amerikanaca oslobodilo od najvećih mesečnih troškova.

Kao rezultat toga, uprkos očekivanjima, u aprilu je zabeležen rast prihoda američkih domaćinstava.

Međutim, od 1. jula antikrizne isplate će biti obustavljene, a od 1. oktobra finansijske obaveze za studenske kredite i hipoteke opet počinju. Kao rezultat, prema procenama Stivena Rouča, zemlja će početkom 2021. godine doživeti rekordan kolaps u štednji potrošača.

„Usred finansijske krize 2008. godine, prvi put u SAD se smanjila unutrašnja štednja za 1,8 odsto nacionalnih prihoda“, ukazuje ekonomista. „Sledeće godine ćemo biti svedoci znatno većeg pada u negativnu zonu, od pet do deset odsto“.

Ovo, u kombinaciji sa rekordnim budžetskim deficitom od 26 triliona dolara, učiniće ulaganje u američke aktive rizičnim i primoraće investitore da potraže alternativu.

Rouč ističe da bi rezultat toga mogao da bude krah dolara i početak stagflacije — kombinacije slabog ekonomskog rasta i ubrzane inflacije.

Kurir.rs/Sputnjik