POSLE 34 GODINE SKINUTA OZNAKA TAJNOSTI: Objavljeni nepoznati podaci o katastrofi u Černobilju (VIDEO)
Arhiva Službe bezbednosti Ukrajine i Ukrajinski institut za nacionalno sećanje skinuli su oznaku tajnosti sa dokumenata o izgradnji nuklearne elektrane u Černobilju i nesreći koja se tamo dogodila.
Institucije se pozivaju na objavljenu drugu knjiga zbornika „Černobiljski dosije KGB-a. Od izgradnje do nesreće“. Ona uključuje dokumenta koja obuhvataju period od 1970. do novembra 1986. godine. U knjizi je predstavljeno 229 dokumenata, a veliki deo njih je objavljen prvi put.
Kako se navodi u dokumentima, incidenti na nuklearnoj elektrani u Černobilju događale su se i pre aprila 1986. godine, ali o tome niko nije govorio.
„Dokumenta sadrže svedočanstva o havarijama u elektrani 1986. godine, transkripte telefonskih razgovora u elektrani u noći 26. aprila, primerak prvog izveštaja o nesreći, informacije o početku istrage i izgradnji 'kupole'“, rekao je direktor arhive SBU Andrej Kogut.
Prema rečima direktora instituta Antona Droboviča, dokumenti će doprineti „boljem razumevanju tragedije, jer uključuju izveštaje i materijale o 'sitnim' havarijama, koje su se ranije događale u nuklearnoj elektrani, ali koje su skrivane“.
Ranije je ukrajinska specijalna služba objavila tajna dokumenta koje svedoče o nekvalitetnim građevinskim i instalacionim radovima, narušavanju tehnološke discipline i sigurnosnih pravila u nuklearnoj elektrani u Černobilju.
Kako se navodi, u periodu od 1971. do 1981. godine u elektrani je zabeleženo 29 incidenata, uključujući i nekoliko manjih kvarova. Osam incidenata dogodilo se zbog nepažnje osoblja.
Havarija u nuklearnoj elektrani
26. aprila 1986. godine tokom planskog testiranja na četvrtom energetskom bloku nuklearne elektrane dogodila se eksplozija. Nuklearno jezgro reaktora je potpuno uništeno, zgrada pogonske jedinice delimično se srušila i došlo je do značajnog emitovanja radioaktivnih čestica u okolinu.
U trenutku nesreće poginule su dve osobe, oko 600 ljudi iz stanice i vatrogasci dobili su visoke doze zračenja (njih 28 je umrlo te godine). Više od 200.000 kvadratnih metara SSSR-a bilo je izloženo radioaktivnoj kontaminaciji. Prema procenama stručnjaka, to je bila najveća nesreća u istoriji nuklearne energije. U otklanjanju posledica učestvovalo je više od 600.000 ljudi.
Grad Pripjat nalazi se na tri kilometra od nuklearne elektrane „Černobilj“. Pre nesreće u njemu je živelo više od 47.000 ljudi, a sada je to grad duhova zbog visokog nivoa radijacije.
Kurir.rs/Sputnjik
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore