MOGU LI ASIMPTOMATSKI SLUČAJEVI DA PRENOSE ZARAZU: Naučnici odgovaraju na pitanje koje najviše zanima ceo svet

Među mnogim pitanjima o pandemiji koronavirusa, gotovo od samog početka, na jedno i dalje nema jasnog odgovora, barem u široj javnosti: prenose li ljudi bez simptoma zarazu na druge oko sebe?

Postotak pravih asimptomatičnih nosilaca virusa SARS-CoV-2 i dalje nije definitivno potvrđen, a procene u studijama kreću se od 18 odsto do preko 80 odsto, piše Monika Gandi, američka lekarka i profesorka na odseku za HIV, zarazne bolesti i globalnu medicinu na Univerzitetu u Kaliforniji.

Najprecizniji način na koji možemo utvrditi procenat asimptomatičnih slučajeva je takozvano univerzalno masovno testiranje, u sklopu kojeg se testiraju i ljudi sa simptomima i oni bez njih, nakon čega se pacijent bez simptoma prati kako bi se proverilo da li je u međuvremenu dobio simptome.

Nedavna masovna kampanja testiranja (dvostrukom metodom, PCR i na antitela) u San Francisku pokazala je da je 53 odsto zaraženih pacijenata bilo asimptomatično prvi put kad su testirani. Dve nedelje kasnije, pri ponovnom testiranju, 42 odsto zaraženih ostalo je asimptomatično.

Mnogo je dokaza da se prava stopa asimptomatičnih slučajeva novog koronavirusa kreće upravo oko 40 odsto, smatra Gandi, ali taj procenat povećavaju oni koji su u stvari predsimptomatični.

Isti je procenat zaraze, prema proceni Američkog centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), koju su proširili zaraženi koji u tom trenutku (još) nisu bili bolesni - 40%. Upravo to i čini covid-19 tako zaraznim.

"Asimptomatski slučajevi mogu se smatrati 'tamnom materijom' epidemije“, smatra profesor Nil Hol, direktor Instituta Erlham.

„Ako imamo ljude koji ne znaju da su bolesni i koriste javni prevoz ili zdravstvene usluge, to će neizbežno povećati prenos virusa“, dodao je.

Prema jednoj studiji objavljenoj u uglednom časopisu Nauka (Science), čak 4 od 5 slučajeva koronavirusa u Kini zarazili su ljudi koji sami nisu znali da su zaraženi. Takođe, u masovnom testiranju na Islandu 43 odsto pozitivnih nije imalo simptome bolesti u tom trenutku.

Već je potvrđeno da predsimptomatični nosioci virusa mogu biti itekako zarazni - štaviše, prema nekim dokazima najzarazniji su upravo u fazi od 48 sati pre pojave simptoma: visoke temperature, kašlja, slabosti, gubitka mirisa i ukusa, teškoća s disanjem i drugih. Razlog je logičan - u toj fazi već šire velike količine virusa, a još se osećaju dobro.

Predsimptomatični nosioci u stvari šire koronavirus vrlo visokom stopom, za razliku od nosioca gripa koji obično ne mogu zaraziti druge dok i sami ne razviju simptome.

Mogu li da šire zarazu?

Dr Marija van Kerkhov, epidemiolog i saradnica Svetske zdravstvene organizacije (WHO), rekla je da je pojava širenja koronavirusa od strane asimptomatičnih osoba "retka", precizirajući da iznosi najviše oko 6 odsto ukupne zaraze.

Ostali prenosioci zaraze u stvari su ili predsimptomatski ili imaju blage ili neuobičajene simptome koji nisu zabeleženi, objasnila je.

"Pokušavamo da dobijemo više informacija iz zemalja da istinski odgovore na to pitanje. I dalje izgleda kako je retko da asimptomatični pojedinci zaista dalje prenose zarazu", dodala je.

Ipak, priznaje da još nije utvrđeno koliko često asimptomatski slučajevi prenose zarazu. Dodala je da je svoju tvrdnju temeljila na studijama koje su pratile kontakte asimptomatičnih slučajeva i nisu utvrdile prenos.

Koronavirus je visoko prisutan u nosu i ustima pa se lakše širi

"Detaljno praćenje kontakata iz Tajvana, kao i prvi evropski lanac transmisije, onaj u Nemačkoj (gde je utvrđeno da se koronavirus pojavio pre nego što je došao u Italiju), sugerišu da pravi asimptomatični nosioci retko prenose dalje.

Kako onda asimptomatski nosioci mogu zaraziti druge, koji se onda mogu teško razboleti iako oni koji su ih zarazili ostaju zdravi? Ključ je u tome, ističe Gandi, što SARS-CoV-2 proizvodi mnogo viši broj čestica u gornjem delu respiratornog sistema nego drugi virusi - posebno u nosu i ustima. Odatle, naravno, virus lako odlazi u okolinu preko respiratornih kapljica (sline i pljuvačke), i to ne samo kašljanjem i kijanjem već i govorom, čak i samim disanjem, kao i fizičkim kontaktom ili kontaminiranjem površina koje drugi diraju.

Zato stručnajci kažu da su maske najbolji alat protiv širenja virusa.

Kurir.rs/Index.hr