DRAMATIČNO UPOZORENJE NAUČNIKA: Korona može da izazove fatalna oštećenja mozga i kod pacijenata sa umerenim simptomima

Korona virus moguće je da izaziva oštećenja nervnog sistema, tvrde autori studije o neurološkim komplikacijama zabeleženim kod pacijenata obolelih od KOVID-19.

Neurolozi su danas u časopisu Mozak (Brain) objavili studiju o komplikacijama zabeleženim kod preko 40 pacijenata obolelih od KOVID-19 u Velikoj Britaniji, koji variraju od upale mozga i delirijuma do ostećenja nerava i moždanog udara.

U nekim slučajevima neurološki problemi su bili prvi i glavni simptomi KOVID-19, preneo je "Gardijan".

Autori studije otkrili su porast akutnog demijelinizirajućeg encefalomijelitisa (ADEM), bolesti opasne po život, nakon što je prvi talas pandemije zahvatio Britaniju.

Pre pandemije, u toku jednog meseca bio je po jedan zabeleženi slučaj ove bolesti, dok je u aprilu i maju potvrđen broj osoba obolelih od ADEM-a na nedeljnom nivou iznosio dva ili tri.

Studija pokazuje da je upalu centralnog nervnog sistema imalo 12 pacijenata zaraženih korona virusom, bolest mozga sa delirijumom ili psihozom desetoro, osmoro je imalo moždani udar, a drugih osmoro probleme perifernog nervnog sistema, uglavnom Gilen-Bareov sindrom, autoimunu bolest koja napada nerve i izaziva paralizu, a koja dovodi do smrtnog ishoda u pet odsto slučajeva.

Majk Zandi, vođa tima koji je sproveo istraživanje, tvrdi da način na koji korona virus napada mozak nije viđen ranije kod drugih virusa. On je istakao da ADEM ima određene sličnosti sa multiplom sklerozom, ali je mnogo ozbiljniji, a osoba od ove bolesti često oboli iznenada. Neki pacijenti zbog ove bolesti mogu da postanu trajni invalidi, dok drugi mogu da se oporave bez posledica.

U studiji se spominje i pacijentkinja stara 55 godina, bez istorije psihičkih poremećaja, koja je nakon zaraze korona virusom počela da halucinira. Ova žena je zbog toga ponovo primljena u bolnicu, nakon čega se njeno stanje popravilo uz terapiju antipsihotika.

Zandi ističe da tim koji stoji iza studije želi da lekari širom sveta budu svesni ovih komplikacija KOVID-19. On je rekao da izgleda KOVID-19 negativno utiče na mozak, ali da je potrebno sprovesti dodatna istraživanja na tu temu, kojih je do sada bilo jako malo, s obzirom na to da su mnogi pacijenti isuviše bolesni da bi išli na skener glave i druga ispitivanja.

Ovaj naučnik je zabrinut da bi korona virus mogao da dovede do blažeg oštećenja mozga kod manjeg dela populacije koji bi postao uočljiv tek u narednim godinama, što je moguće da se dogodilo nakon pandemije španskog gripa 1918. godine.

Zandi se nada da do toga neće doći, ali je istakao da je to nešto na šta ljudi moraju da budu pripremljeni, s obzirom na razmere pandemije korona virusa.

Dejvid Strejn, viši klinički predavač na medicinskoj školi Univerziteta Ekseter, rekao je da se čini da samo mali broj pacijenata ima ozbiljne neurološke komplikacije i da je potrebno više rada da bi se shvatila njihova prevalenca, odnosno ukupan broj obolelih osoba unutar neke populacije u datom vremenskom trenutku u odnosu na celu populaciju, bez obzira na to kada se konkretna bolest pojavila.

"To je veoma važno jer počinjemo sa pripremom programa rehabilitacije nakon KOVID-19. Već smo videli da će nekim ljudima sa KOVID-19 možda biti potreban dug period rehabilitacije, kako fizička rehabilitacija, poput vežbanja, tako i rehabilitacija mozga. Moramo da razumemo više o uticaju ove infekcije na mozak", rekao je on.

Kurir.rs/Tanjug