Rusi su 7 dana glasali o izmenama ustava, a mnogi kritičari predsednika Vladimira Putina, alii brojni istraživači i posmatrači izbora, ističu da su referendum obeležile raznorazne neregularnosti.

Na izbore je izašlo oko 68 odsto Rusa, od čega je 78 odsto glasalo za predložene amandmane. Dok je Kremlj ovakav rezultat proglasio “trijumfom”, kritičari tvrde da je nelegitiman.

Ugledni fizičar Sergej Špilkin objavio je u prošli četvrtak statistički dokaz o velikoj glasačkoj prevari na referendumu održanom od 25. juna do 1. jula.

Špilkin je prethodno objavio statistički dokaz o velikoj glasačkoj prevari na izborima za Dumu 2011, te predsedničkim izborima 2018. na kojima je Putin osvojio četvrti mandat.

Prema njegovoj računici o referendumu, rezultat je 65 odsto glasova za, a 35 protiv, sa odazivom od 42-43 odsto.

Posmatračka grupa Golos saopštila je u četvrtak da je primila više od 2.100 žalbi zbog mogućih prekršaja na izborima, uključujući izveštaje da su poslodavci primoravali svoje radnike na glasanje. Iz Golosa kažu da će oko 58 miliona glasova biti predmet pravnog spora jer ruski izborni zakon o ustavnim reformama nema mehanizam prevremenih izbora.

epa-alexei-nikolsky-sputnik-kremlin-pool.jpg
EPA / Aleksey Nikolsky / Sputnik /Kremlin Pool 

Izbore je osudio i opozicionar Aleksej Navaljni, koji je na Tviteru naveo da je referendumom postavljen “rekord u lažiranju glasova”. On je dodao da rezultat “nema veze sa stavovima ljudi”. Kritike su stigle i iz Sjedinjenih Američkih Država, koje su izrazile zabrinutost zbog “manipulacije”, dok je Evropska unija pozvala Rusiju da istraži navode o “neregularnostima” na izborima.

Proteklo glasanje je bilo veoma važno za Vladimira Putina, koji sada može dva puta da uđe u trku za reizbor nakon 2024. i bude na vlasti do 2036. godine. O promenama koje donosi izmenjeni Ustav možete pročitati OVDE.

Kurir.rs/The Moscow times