BRITANCI I DALJE NE NOSE MASKE: Njihova zemlja spada među najteže pogođene koronom, a vlada ne sluša stručnjake (VIDEO)

Kada uđete u prometnu prodavnicu u Engleskoj ili u metro prepun ljudi, primetićete desetine ljudi bez maske, a u tek nedavno otvorenim pabovima sigurno nećete videti nikoga ko nosi masku.

U trenutku kada Svetska zdravstvena organizacija potvrđuje da ima "sve više dokaza" o prenošenju korona virusa kroz vazduh, istaknuti naučnici pozivaju Britance da počnu da nose maske, obrazlažući zahtev dvema novim studijama, koje govore u prilog efikasnosti zaštite za usta i nos.

Venki Ramakrišnan, predsednik britanske nacionalne akademije nauka "Kraljevsko društvo", istakao je da nenošenje maske treba smatrati antisocijalnim ponašanjem, baš kao i vožnju pod dejstvom alkohola, nakon što je multidisciplinarni naučni tim objavio Globalnu studiju o maskama „Analiza podataka i saznanja o virusnim epidemijama“ (DELVE).

Istovremeno, nova američka studija pokazala je da u glavne pokretače širenja korona virusa spadaju tzv. "neprimetni prenosioci", tj. ljudi koji nemaju simptome ili se ti simptomi jave tek kasnije. Istraživanje, objavljeno u časopisu "Proceedings of the National Academy of Sciences", pokazuje da su ti asimptomatski i presimtpomatski nosioci virusa odgovorni za polovinu slučajeva infekcije, te naglašava da maske mogu da doprinesu u sprečavanju širenja.

Zašto otpor?

"Da bismo razumeli zašto ljudi ne nose maske veoma je važno da razmotrimo bihejvioralne faktore, kao što je shvatanje javnosti o maskama i o tome kako se platnene maske nose i ponovo koriste", kaže Melinda Mils, direktor Centra za demografiju Liverhjum Univerziteta Oksford.

"Jasno je da javnost u Velikoj Britaniji nije kriva što ne nosi maske. Od ključnog značaja su dosledna politika i delotvorna poruka javnosti, a te poruke se razlikuju širom Engleske, Škotske i Velsa", dodala je ona.

Primera radi, britanski premijer Boris Džonson, koji je bio na intenzivnoj nezi zbog virusa, sve do petka nije nosio masku u javnosti, a škotska premijerka Nikola Sterdžon jeste.

Naučnici su i dalje podeljeni u stavu da li maske štite od kovida-19 nakon što je premijer Boris Džonson najavio mogućnost uvođenja obaveze nošenja maske u prodavnicama u Engleskoj. Dok jedni revnosno podržavaju odluku koju je vlada donela da bi podstakla ljude da se vrate na posao, drugi nisu sigurni da će to doneti rezultate.

"Pogledajte države koje su uspešno uvele obavezu nošenja maski", kaže za "Observer" Triš Grinhalš, profesor primarne zdravstvene nege Univerziteta Oksford.

"Stopa smrtnosti im je mala, dok u zemljama gde ljudi ne nose maske raste".

S druge strane, epidemiolog Antonio Lacarino sa Univerzitetskog koledža u Londonu kaže da su dokazi u prilog efikasnosti zaštite za lice veoma slabi.

"Strahujem da će maske poslužiti kao povod da se ublaže mere izolacije kako bi se podstakla ekonomija, a na štetu zdravlja ljudi", kaže on i dodaje da "ne znamo da li je distanca od jednog metra sa maskom bezbednija od distance od dva metra bez nje".

"Može da bude opasno ako ljudi smanje međusobno odstojanje zato što nose maske", ocenjuje on.

Adam Fin, profesor pedijatrije Univerziteta u Bristolu ističe da maske nosimo prvenstveno da bismo zaštitili druge, ali da većina maski ne obezbeđuje osobi koja je nosi naročitu zaštitu od udisanja kapljica koje ljudi izbacuju u vazduh prilikom kijanja ili kašljanja. Osim toga, nijedna maska vas neće sprečiti da se zarazite preko svojih ruku, smatra stručnjak.

"Ako često dodirujete i nameštate masku, a ruke su vam kontaminirane, onda ona čak može da poveća rizik od infekcije", kaže profesor Fin.

Profesor Suzan Miči, direktor Centra za promenu ponašanja Unverzitetskog koledža u Londonu, takođe podržava uvođenje obaveze nošenja maske u prodavnicama, ali smatra da je neophodno pokrenuti kampanju za obuku javnosti o njihovom korišćenju.

Profesor Pol Hanter sa Univerziteta Istočne Anglije smatra da „ljudi treba da znaju kakvi su modeli i materijali najbolji, kako se pravilno nosi maska, koliko dugo mogu da je nose i kako da je bezbedno odlože ili operu radi ponovnog korišćenja". Hanter ističe da se nameće pitanje da li bi maske trebalo uvesti kao obavezu i u barovima i pabovima, gde je opasnost od prenošenja možda još veća.

"Problem je u tome što zaštita za lice ne može bezbedno da se koristi na mestima gde se jede i pije. Stalno pomeranje maske da biste popili gutljaj piva može biti rizično", kaže on.

Profesor Melinda Mils kaže da će u početku možda biti otpora kada je u pitanju nošenje maske na javnim mestima u Engleskoj, ali da primeri iz sveta pokazuju da se ljudi brzo naviknu.

"Odnos prema maskama se brzo menja. U Italiji je za tri nedelje broj ljudi koje nose masku porastao sa 20 odsto na 84 odsto, a kasnije na čak 99 odsto", kaže ona.

Gav: Nošenje maski ne bi trebalo da bude obavezno

Majkl Gav, ministar u britanskoj vladi, izjavio je za BBC da nošenje maski u cilju zaštite od korona virusa u Engleskoj ne bi trebalo da bude obavezno.

Gav je na pitanje novinara BBC-ja o tome da li bi nošenje maski u cilju zaštite od korona virusa u Engleskoj trebalo da bude obavezno, odgovorio odrečno i po prvi put dao jasan odgovor na to pitanje. On je istakao da veruje da će se ljudi ponašati racionalno, ali da bi strože mere mogle da budu uvedene, ukoliko epidemiološka situacija to bude zahtevala.

Kurir.rs/Blic

Foto: Profimedia