KOLERA, KUGA, BOGINJE: Pandemije su buktale i za sobom ostavile milione žrtava širom sveta, a evo kako su se završile

Sa nastankom prvih ljudskih civilizacija, počele su da se šire i zarazne bolesti. Veliki broj ljudi koji živi u neposrednoj blizini drugih ljudi i životinja, često sa lošim higijenskim uslovima i jednoličnom ishranom, pružao je plodno tle za razvoj novih bolesti.

Tri najsmrtonosnije pandemije u istoriji izazvala je samo jedna bakterija - yersinia pestis - fatalna infekcija, poznatija kao kuga.

Justinijanova (bubonska) kuga stigla je u Carigrad, glavni grad Vizantijskog carstva 541. godine p.n.e. Prenesena je preko Sredozemnog mora iz Egipta, nedavno osvojene zemlje koja je plaćala danak caru Justinijanu u žitu. Buve koje su nosile kugu na sebi sletale bi na pacove koji su se hranili ovim zrnevljem, piše "Histori".

Kuga je uništila Carigrad i proširila se poput požara širom Evrope, Azije, Severne Afrike i Arabije ubijajući između 30 i 50 miliona ljudi, možda polovinu svetske populacije.

"Ljudi znali kako da se bore protiv toga, osim da pokušavaju da izbegnu bolesne ljude. Što se tiče završetka kuge, najbolja pretpostavka je da je da je većina ljudi nekako preživela, a oni koji su je preležali imuni su na nju", kaže Tomas Mokejtis, profesor istorije na Univerzitetu DePal.

Crna smrt - izum karantina

Kuga nikada nije nestala, a kad se vratila 800 godina kasnije, nemilosrdno je ubijala ostavljajući pustoš za sobom. Crna smrt, koja je pogodila Evropu 1347. godine, odnela je zapanjujućih 200 miliona života za samo četiri godine.

Što se tiče zaustavljanja bolesti, ljudi još uvek nisu imali naučno objašnjenje zaraze, kaže Mokejtis, ali znali su da to ima veze sa blizinom. Zato su zvaničnici u italijanskom lučkom gradu Raguza (kojim je upravljala Venecija) odlučili da novopristigle mornare ostave u izolaciji dok ne dokažu da nisu bolesni. U početku su mornari držani na svojim brodovima 30 dana, što je u mletačkom pravu postalo poznato i kao trentino. Kako je vreme odmicalo, Mlečani su povećali prinudnu izolaciju na 40 dana ili karantino, poreklo reči karantin i početak svoje prakse u zapadnom svetu.

"To je definitivno imalo efekta", kaže Mokejtis.

Velika londonska kuga - zatvaranje bolesnih

London zapravo nikada nije uspeo da napravi pauzu nakon Crne smrti. Kuga je ponovo izbijala na površinu svakih 20 godina, od 1348. do 1665. - 40. izbijanja u 300 godina. A sa svakom novom epidemijom kuge, 20 odsto muškaraca, žena i dece koji žive u britanskoj prestonici je ubijeno. Početkom 1500-ih Engleska je uvela prve zakone za razdvajanje i izolaciju bolesnih.

Kuće pogođene kugom bile su obeležene balama sena, nabijenim na stub. Ako su vam članovi porodice zaraženi, morali biste da nosite beli štap u javnosti. Verovalo se da mačke i psi prenose zarazu, što je uzrokovalo masakr nekoliko stotina hiljada životinja.

Velika kuga iz 1665. godine bila je poslednja i jedna od najgorih, ubivši 100.000 Londončana za samo sedam meseci. Sva javna okupljanja bila su zabranjena, a žrtve su prisilno zatvarane u svoje domove kako bi se sprečilo širenje bolesti. Na njihovim vratima bio je nacrtan crveni krst, zajedno sa molitvom za oproštaj: "Gospode, smiluj nam se".

Koliko god bilo okrutno zatvarati bolesnike u njihove domove i sahranjivati mrtve u masovnim grobnicama, možda je to bio jedini način da se zaustavi poslednja velika epidemija kuge.

Boginje - evropska bolest koja je opustošila Novi svet

Male boginje vekovima su se širile Evropom, Azijom i Arabijom i bile uporna pretnja koja bi usmrtila tri od deset zaraženih, a ostale ostavila u ožiljcima. Međutim, stopa smrtnosti u Starom svetu bila je neuporediva sa žrtvama koje je virus malih boginja odneo na novom kontinentu kada je u 15. veku stigao sa prvim evropskim istraživačima.

Autohtoni narodi modernog Meksika i Sjedinjenih Država imali su nulti prirodni imunitet na male boginje, a virus ih je desetkovao.

"U ljudskoj istoriji nije bilo ubistva koje bi se podudaralo sa onim što se dogodilo u Americi - 90 do 95 odsto autohtonog stanovništva zbrisano je tokom jednog veka. Meksiko ide sa 11 miliona ljudi pre osvajanja na milion. Meksiko pre osvajanja brojao je 11 miliona ljudi, a posle samo milion", kaže Mokejtis.

Vekovima kasnije, boginje su postala prva epidemija virusa koju je okončala vakcina. Krajem 18. veka, britanski lekar po imenu Edvard Džener otkrio je da oni koji se zaraze kravljim boginjama postaju imuni na velike boginje, pa je tako izložio virusu desetogodišnjeg dečaka, pa pokušao to da uradi mesecima kasnije, međutim, dete je već bilo imuno na male boginje. Tako su obe ove pošasti stavljene pod kontrolu.

I bio je u pravu. Prošla su gotovo dva veka, 1980. godine Svetska zdravstvena organizacija objavila je da su boginje potpuno izbrisane sa lica Zemlje.

Kolera - pobeda u istraživanju javnog zdravlja

Početkom pa do polovine 19. veka, kolera je prolazila kroz Englesku, ubivši desetine hiljada ljudi. Preovlađujuća naučna teorija tog doba govorila je da se bolest širila zagađenim vazduhom poznatim i kao „miasma“. Ali britanski doktor Džon Snou sumnjao je da je tajanstvena bolest, koja je ubijala žrtve već u prvim danima od pojave simptoma, vrebala u londonskoj pijaćoj vodi.

Snou se ponašao kao Šerlok Holms, istražujući bolničke zapise i izveštaje iz mrtvačnice da bi pratio tačne lokacije smrtonosnih epidemija. Napravio je geografsku kartu smrtnih slučajeva kolere tokom 10-dnevnog perioda i pronašao skup od 500 smrtnih infekcija koje su okruživale pumpu Broud Strit, popularni gradski bunar za pijaću vodu.

"Čim sam se upoznao sa situacijom i obimom ove pojave, kolere, posumnjao sam da je došlo do određenog zagađenja vode često posećivane ulične pumpe u Broud Stritu", napisao je Snou.

Uz napore, Snou je uverio lokalne zvaničnike da uklone ručku pumpe na pijaci, čineći je neupotrebljivom i poput magije, infekcija je presušila. Njegov rad nije zalečio koleru preko noći, ali na kraju je doveo do globalnog napora za poboljšanjem sanitarne zaštite i zaštitu pijaće vode od kontaminacije. Iako je kolera u velikoj meri iskorenjena u razvijenim zemljama, ona je i dalje uporni ubica u zemljama trećeg sveta kojima nedostaje adekvatno prečišćavanje otpadnih voda i pristup čistoj vodi za piće.

Kurir.rs/Blic