SVI SE PITAJU KAKO JE EPSTAJN ZARADIO MILIJARDE: Veća je misterija kome taj novac pripada, a samo jedna osoba to zna

Američki novinar Edvard Džej Epstajn poznavao je pedofila milijardera Džefrija Epstajna (nisu u srodstvu) više od tri decenije i imao je jedinstveni uvid u načine na koje je osramoćeni finansijer zarađivao.

Kad je Epstajn umro prošlog avgusta pod sumnjivim okolnostima u njujorškom zatvoru, imovina mu je vredela 467 miliona funti, međutim šef multimilijarderskog hedž fonda kojeg je novinar prvi put sreo u Epstajnovoj vili u Njujorku rekao mu je da je to samo “vrh ledenog brega”.

Ali, on nije znao kako je Epstajn, koji nikad nije zaključio neki uspešan poslovni dogovor, akumulisao svoje ogromno bogatstvo. Niti su to znali na Volstritu.

Novinar navodi da je Epstajna upoznao na žurki za Noć veštica na Menhetnu 1987. Ubrzo ga je pozvao na čaj u hotel “Mejfer” i rekao mu da je on “lovac na finansije”, unajmljen da pronađe sakriven novac iz ozloglašenih ofšor rajeva poput Andore, Fidžija, Gibraltara i Kajmanskih ostrva.

“Ovo mi je ukazalo da je on možda umešan u sumnjivi posao skrivanja tog novca”, ističe novinar.

Potom mu je Epstajn demonstrirao svoju veštinu magičnog pretvaranja avio-karte za ekonomsku klasu u prvu. Novinar mu je, kako navodi, dao jeftinu kartu za Španiju, a on mu je sledećeg dana doneo kartu za prvu klasu. Ova besplatna nadogradnja odmah mu je delovala previše dobro da bi bila istinita. I zaista, kad je pokušao da uđe u avion rekli su mu da je njegova karta lažna.

Ispostavilo se da Epstajn ima zalihu stikera za prvu klasu koje je lepio na jeftine karte u nadi da će proći neprimećeno.

Sve u vezi sa Epstajnom je bila prevara. Nikad nisam pomislo da je on pošten momak”, ukazuje novinar.

U to vreme Epstajn nije bio tajkun. Živeo je u skromnom stanu u kuli Solou u Njujorku, a kako je u toku bio štrajk zbog cena najma boravio je tamo, a da nije platio ni cent. Ponekad se pretvarao da živi u penthausu i zvao bi goste u baštu na krovu zgrade i naručivao hranu.

Imao je i kancelariju koju je delio sa ženom bivšeg guvernera Njujorka. Najam je plaćao Stiven Hofenberg, vlasnik agencije za naplatu računa “Tovers internešenel”.

Godinu dana kasnije, 1988, ispostavilo se da je Hofenberg vodio prevarantsku piramidlanu šemu Ponci, znog čega je odležao 18 godina.

Oblak oko Epstajna dodatno se zacrneo kad mi je dao program koji mi je omogućio da sa daljine pristupim njegovom kompjuteru uz pomoć mog telefonskom modema, što je tada bila napredna tehnologija. Rekao je da sa tim mogu dobiti kvote na berzi u realnom vremenu, ali takođe otkrio da ima problem sa pritokom gotovine. Ne samo da su tu bila pisma ljudi koji su tražili da im vrati novac, jedan finansijer iz Njujorka je prijavio da mu je ček od Epstajna na 83.000 dolara odbijen po drugi put na naplatu”, navodi novinar.

Početkom 1989. on je obustavio svaku priču sa Epstajnom. Imali su zajedničkog prijatelja koji je novinara obavestio da se Epstajn iselio iz lažnog penthausa u ogromnu vilu, koja je prethodno bila u vlasništvu tajkuna Lesa Veksnera, vlasnika “Viktorija sikreta”.

Do tada je kupio i ranč pored Santa Fea u Nju Meksiku, privatno ostrvo u arhipelagu Virdžin i apartman u Parizu koji je u centru dnevne sobe imao napunjeno mladunče slona. Privatnim avionom vozio je bivšeg predsednika Bila Klintona do Afrike. Poznavao je i britanskog princa Endrua.

"Bio sam fasciniran time da je stalno bio okružen najlepšim ženama koje sam ikad video", navodi novinar.

Neverovatno je bilo to što Epstajnovu uzlaznu putanju u svet novca i moći ništa nije moglo sprečiti, čak ni 13-mesečna zatvorska kazna zbog podvođenja maloletnica na Floridi. A onda je, kao grom iz vedra neba, Epstajn pozvao novinara 2013. u svoju vilu, da ga pita o Vladimiru Nabokovu, autoru “Lolite”, kojeg je ovaj upoznao mnogo decenija ranije.

Pristao je da ode jer je želeo da sazna kako je Epstajn došao do svog bogatstva. S obzirom da je bio osuđivan, nije mogao dobiti dozvolu da rukovodi finansijama, a ipak mu je bilo bolje nego ikad. Do tad je imao kuće u Njujorku, Palm Biču, Parizu i Nju Meksiku, bio je u procesu kupovine vile u Saudijskoj Arabiji, imao je privatnu flotu aviona i helikopter.

"Upravljam finansijama nekoliko odabranih klijenata", rekao je Epstajn kad ga je novinar upitao za posao.

Na zidovima su bile njegove fotografije sa saudijskim krunskim princom Muhamedom bin Salmanom i emiratskim Muhamedom bin Zajedom. Kad ga je novinar upitao da li su mu i oni klijenti, Epstajn je odvratio da “neki od njih jesu”. Na pitanje ima li klijenata u Rusiji, pedofil je odgovorio da često leti u Moskvu da vidi Vladimira Putina.

“To mi je bilo teško da progutam. Bilo bi neverovatno da tako moćni svetski lideri povere menadžment svojih ličnih fondova osuđivanom seksualnom prestupniku”, ističe novinar.

Koja je bila Epstajnova tajna možda se nikad neće saznati. Njegova smrt vešanjem – kako tvrde zvaničnici samoubistvo – samo je produbila misteriju.

Američki novinar saznao je da je Hofenberg, čim je pušten iz zatvora 2013, otišao do Epstajna i tražio mu novac, da bi ga ovaj izbacio, prema njegovoj verziji. Međutim, Hofenberg je ispričao da je krajem osamdesetih uvlačio svoju kompaniju “Tovers internešenel” za povratak dugova u Ponci šemu i da je Epstajn vrlo brzo postao ključni akter toga. Njegov udeo bio je 475 miliona dolara.

Problem s tom pričom je što Epstajn nikad nije bio pomenut u nizu istraga oko te kompanije. Niko umešan u šemu ga nije ni pomenuo.

“Ako je Epstajn primio deo novca, zašto to Hofenberg nije otkrio da ublaži svoju zatvorsku kaznu? Da li je stvarno očekivao da će dobiti novac nazad kad izađe iz zatvora?”, pita se novinar.

Robert Maksvel, Gilejnin otac, sledeći je na listi onih koji su možda finansijski podržali Epstajna. Medijski tajkun ukrao je stotine miliona dolara iz penzionog fonda svojih kompanija, odnosno, zaposlenih, a vlasti nisu ušle u trag svom novcu.

Njegovo telo pronađeno je u vodama Tenerifa 1991, a ubrzo nakon njegove smrti, Epstajn je počeo da se zabavlja sa Gilejn, zbog čega su neki iz njegove okoline posumnjali da tu ima više od romanse i da je Epstajn sakrio ukradeni novac. Ipak, još nema dokaza koji bi to podržao.

Konačno, piše novinar, moglo bi se zaključiti da je Epstajn rekao istinu kad je govorio da bogati i moćni imaju razloga da mu povere svoje fondove. Jedan neimenovani finansijer je rekao novinaru nakon Epstajnove smrti da mu je ovaj jednom predložio da će mu sačuvati preko 40 miliona dolara poreza ako mu da 100 miliona da njima rukovodi.

Epstajn je tvrdio da će novac biti smešten u lavirintu ofšor neprofitnih organizacija koje on kontroliše tako da će deo profita biti prebačen na finansijerovu fondaciju, a račun ostaje ofšor i stoga van domašaja poreznika. Kad mu je finansijer rekao da je šema postala utaja poreza, Epstajn je odgovorio da je malo verovatno da će poreske vlasti to otkriti i ako se to desi da će ga on zaštititi.

Ali, finansijer je morao da mu prepiše fondove uz totalnu diskreciju oko toga gde se i kako novac investira. Takav dokument bi pružio dokaz američkim poreskim vlastima, ali finansijer je odbio Epstajnovu ponudu.

Drugi su je možda prihvatili. Nešto pre hapšenja, Epstajn je rekao saradniku da ulazi u posao skrivanja fondova za milijardere koji su hteli da se razvedu od svojih žena – naravno uz veliku proviziju.

Možda stoga nije misterija kako je Epstajn došao do novca već kome on pripada, zaključio je novinar za Dejli mejl.

Kurir.rs/Dejli mejl