ON JE RAZOTKRIO VELIKU LAŽ HIROŠIME: Oficiri SAD negirali radijaciju, a ono što je napisao ovaj novinar pamti se i danas

Pre sedamdeset i pet godina, vedrog jutra 6. avgusta 1945., Sjedinjene Države bacile su atomsku bombu na Hirošimu, odmah ubivši 70.000 ljudi, i tako žestoko ozračile još 50.000 koji su prerano umrli. Brojevi su približni, ali čak i unutar najsmrtonosnijeg sukoba u istoriji, takva devastacija jedne bombe je monstruozna.

Među onima koji ne skrivaju ljubav prema neprijatelju bio je reporter Džon Hersi, koji je izveštavao o ratu u Evropi i na Tihom okeanu, a Japance je opisao kao "fizički oštroumne" i "roj inteligentnih malih životinja".

Nedeljama posle toga malo se znalo o posledicama u Hirošimi i Nagasakiju, sem izveštaja o impresivnoj fizičkoj devastaciji. Kada je u okupiranom Japanu počela da kruži reč o široko rasprostranjenoj radijaciji i prvi izveštaji zapadne štampe, navodi su kategorički demantovani. Krajem avgusta 1945. Njujork Tajms je pustio vest United Pressa iz Hirošime, ali tek pošto je izbrisao gotovo sve reference na trovanje radijacijom; kako je objavljeno, u članku se tvrdi da žrtve podležu samo onim vrstama povreda koje bi čovek mogao očekivati od konvencionalnog bombardovanja. U priloženoj uvodnoj napomeni navedeno je: "Naučnici iz Sjedinjenih Država kažu da atomska bomba neće imati dugotrajne posledice u devastiranom području."

Manje od dva meseca ranije, grupa naučnika iz Sjedinjenih Država bila je zabrinuta da bi prva nuklearna eksplozija na svetu, ultratajni test Triniti u Novom Meksiku, mogao zapaliti atmosferu. To se nije dogodilo. Ipak, naučnici su bili u pravu u vezi sa dugotrajnim efektima na mestu eksplozije: Iznenađujuće ubrzo nakon bombardovanja, zaostalo zračenje u Hirošimi i Nagasakiju je palo na nivoe koji su omogućili gradovima da počnu da se oporavljaju.

Ali to je bila samo polovina priče o zračenju. Drugu polovinu su činile desetine hiljada ljudi koji su tokom bombardovanja apsorbovali opasne doze i sada su bili bolesni, a u nekim slučajevima i umirali. Oficir američke vojske koji je vodio program atomske bombe, general-potpukovnik Lesli Gruvs, odbacio je izveštaje o opasnoj radijaciji kao propagandu. „Mislim da je najbolji odgovor svima koji sumnjaju u to da nismo započeli rat, i ako im se ne sviđa način na koji smo ga okončali, da se sete ko je započeo.“ Ovo očigledno nije bilo nastavak. Do jeseni 1945. godine vesti o radijacijskoj bolesti postali su nesporni čak i od strane Gruvsa. Pozvan da svedoči pred senatskim odborom za atomsku energiju, tvrdio je da je trovanje zračenjem "vrlo prijatan način za umiranje".

Uz podršku Njujorkera, Hersi se preko Kine našao u Japanu 1946. godine. Rezultat je bio strogo reportažno remek-delo od 30.000 reči koje je opisalo iskustva šest preživelih od atomskog napada. Tog avgusta, Njujorker mu je posvetio čitavu temu. Napravili su ogromnu senzaciju. Priča je objavljena u obliku knjige kao "Hirošima." Preveden je na mnoge jezike. Milioni primeraka prodati su širom sveta.

Kurir.rs/NYT